Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu pisanog ugovora o saradnji, kojim su uređeni prava i obaveze stranaka. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac ispunio svoje ugovorne obaveze, te da je tuženi u obavezi da tužiocu isplati utuženo potraživanje, zbog čega je doneta odlukao kao u izreci prvostepene presude.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac dokazao postojanje osnova svog potraživanja, koji počiva na ugovoru o saradnji i ispunjenim obavezama za pružanje usluga, za koje je ispostavio utužene fakture. Tuženi revizijom suštinski osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti. Takođe, ukazivanje da se nižestepeni sudovi nisu pozvali na relevantne materijalnopravne odredbe na osnovu kojih su usvojili tužbeni zahtev, može eventualno predstavljati bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPPa, iz kojih razloga se posebna revizija takođe ne može izjaviti. Kako se revident ne poziva na drugačiju sudsku praksu, niti ukazuje na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti da je potrebno novo tumačenje prava, Vrhovni sud zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 15.01.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 38.274,63 evra.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude, ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić