U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca TP Palisad DOO Čajetina, čiji je punomoćnik Slavica Vidanović, advokat u ..., protiv tuženog PK Zlatibor DOO Zlatibor, čiji je punomoćnik Aco Manojlović, advokat u ... i tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 800.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog PK Zlatibor DOO Zlatibor, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 6158/22 od 13.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 22.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog PK Zlatibor DOO Zlatibor izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 6158/22 od 13.12.2022. godine.

USVAJA SE revizija, PREINAČUJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 11Pž 6158/22 od 13.12.2022. godine u stavu I izreke i presuda Privrednog suda u Užicu 3P 64/21 od 27.04.2022. godine u stavu I izreke, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužioca PP Palisad DOO Čajetina, protiv tuženih PK Zlatibor DOO Zlatibor i Republike Srbije, da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na nepokretnostima katastarskoj parceli broj .../... (svojina RS) površine 0.06,11 ha i katastarskoj parceli broj .../... površine 0.03,64 ha (svojina RS) obe KO ... što bi tuženi bili dužni priznati i dozvoliti tužiocu da to pravo korišćenja upiše u javnim knjigama kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti Čajetina,

PREINAČUJE SE presuda Privrednog apelacionog suda 11Pž 6158/22 od 13.12.2022. godine, u II, III i IV stavu izreke, tako što se ODBIJA žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Privrednog suda u Užicu 3P 64/21 od 27.04.2022. godine u II stavu izreke i OBAVEZUJE SE tužilac TP Palisad DOO Čajetina da tuženom PK Zlatibor DOO Zlatibor naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 195.750,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

OBAVEZUJE SE tužilac TP Palisad DOO Čajetina da tuženom PK Zlatibor DOO Zlatibor naknadi troškove postupka po reviziji u iznosu od 33.900,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Užicu je doneo presudu 3P 64/2021 dana 27.04.2022. godine, kojom je u I stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih i utvrdio da je tužilac nosilac prava korišćenja na nepokretnostima katastarskoj parceli broj .../... (svojina RS) površine 0.06,12 ha i kat. parceli br. .../... površine 0.03,64 ha (svojina RS) obe KO ..., što su tuženi dužni priznati i dozvoliti tužiocu da svoje pravo korišćenja na istima upiše u javnim knjigama, kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti Čajetina; u II stavu izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog PK „Zlatibor“ DOO Zlatibor, da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja nepokretnosti katastarskoj parceli .../... KO ... (svojina RS) površine 0.1,33 ha i u III stavu izreke rešio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 11Pž 675/22 dana 13.12.2022. godine, kojom je u I stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Užicu 3P 64/21 od 27.04.2022. godine u I izreke; u II stavu izreke usvojio žalbu tužioca i preinačio prvostepenu presudu u II stavu izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je tužilac nosilac prava korišćenja na nepokretnosti kp. br. .../... KO ... površine 0.1,33 ha što su tuženi PK Zlatibor DOO Zlatibor i Republika Srbija dužni priznati i dozvoliti tužiocu da svoje pravo korišćenja na istoj upišu u javnim knjigama nadležne Službe za katastar nepokretnosti i obavezao prvotuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 356.825,00 dinara; u III izreke obavezao prvotuženog da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 54.100,00 dinara i u IV stavu izreke odbio zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi PK Zlatibor DOO Zlatibor je izjavio blagovremenu posebnu reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23 – dr Zakon), kojom pobija presudu sa svih razloga predviđenih odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku.

U delu u kome je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

U delu kojim je drugostepenom presudom odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, Vrhovni sud je ispitao razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interenja ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) i odlučio da dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u odlučivanju o pravima na nepokretnostima u javnoj svojini, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. revident ne ukazuje određeno na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka. činjenično stanje revident osporava u delu koji je od značaja za aktivnu legitimaciju tužioca, osporavajući pravilnost zaključka sudova o pravnom sledbeništvu tužioca. Međutim, s obzirom na sadržinu tužbenog zahteva, drugi razlozi su odlučujući za njegovu neosnovanost.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na kome je zasnovana pobijana presuda, sve tri parcele na kojima se traži utvrđenje prava korišćenja u korist tužioca, kat. parcela .../..., kat. parc. .../... i kat. parc. .../... u KO ..., su pašnjaci pete klase, poljoprivredno zemljište. Sve tri parcele bile su predmet eksproprijacije u korist PIK Zlatibor Čajetina rešenjem od 02.07.1980. godine, radi izgradnje podnog skladišta i deponovanja materijala u Braneškom polju. Rešenjem Komiteta za privredu i društvene delatnosti Skupštine opštine Čajetina od 14.02.1984. godine je RO „Palisad“ OOUR Velepromet Čajetina odobrena upotreba podnog skladišta u Braneškom polju, izgrađenog po odobrenju istog organa na katastarskim parcelama među kojima i .../..., .../... i .../... koja parcela je podeljena na dve parcele, tako da je od nje nastala parcela .../... i ista je određena za eksproprijaciju rešenjem Opštinske uprave Čajetina od 23.10.1997. godine, kojim je delom poništeno, a delom izmenjeno rešenje od 02.07.1980. godine. U rešenju od 23.10.1997. godine navedeno je, između ostalog, da je korisnik eksproprijacije na eksproprisanim parcelama trebalo da izgradi dva identična objekta podnog skladišta, ali da je izgradio samo jedan i da je deo katastarske parcele broj .../... u KO ... potreban za redovnu upotrebu objekta u površini od 358 m2, koji čini parcelu .../.... Nadalje, utvrđeno je da je u okviru SOUR PKB Zlatibor poslovala RO PIK Zlatibor koja je u svom sastavu imala osnovne organizacije udruženog rada među kojima i OOUR Velepromet, da je Samoupravnim sporazumom o promenama u organizovanju RO PIK Zlatibor 29.08.1989. godine odlučeno da OOURi prestaju da postoje, a sva njihova sredstva, prava i obaveze prelaze na radnu organizaciju PIK Zlatibor Čajetina, dok OOUR Velepromet prestaje da postoji i nastavlja da posluje van sastava RO PIK Zlatibor, s tim da će se organizovati na način kako to radni ljudi te OOUR odluče. Samoupravni sporazum o promenama u organizovanju RO PK „Zlatibor“ Čajetina. U Samoupravnom sporazumu je određeno da će se posebnim samoupravnim sporazumom o razgraničenju imovine, međusobnih prava i obaveza, regulisati odnosi između RO PIK Zlatibor Čajetina i dosadašnje OOUR Velepromet, odnosno njenog pravnog sledbenika. Deobni bilans nije sačinjen, niti je došlo do usvajanja posebnog samoupravnog sporazuma o razgraničenju imovine. Prema utvrđenju nižestepenih sudova iz iskaza svedoka, postojao je usmeni dogovor da OOUR Velepromet nastavi da koristi podno skladište. U sudski registar je 27.11.1989. godine upisano organizovanje novog društvenog preduzeća pod nazivom Trgovinsko preduzeće u društvenoj svojini Palisad DOO Čajetina čiji je osnivač OOUR Velepromet. Upisano je brisanje OOUR Velepromet u sastavu RO PIK PKB Zlatibor Čajetina usled promena u organizovanju i usklađivanju samoupravnih opštih akata sa Zakonom o preduzećima RO PIK PKB Zlatibor Čejetina. U sudski registar su 23.12.2002. godine, upisane promene kod Trgovinskog preduzeća Palisad DP Čajetina koji menja oblik i organizuje se u akcionarsko društvo, a zatim je rešenjem od 17.09.2008. godine u registar kod Agencije za privredne registre upisana promena pravne forme iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću. Na osnovu rešenja o eksproprijaciji od 02.07.1980. godine su katastarske parcele .../... i .../... prevedene u posedovni list ... na DS PIK Zlatibor Čajetina a 1996. godine umesto DS PIK Zlatibor Čajetina upisan je DS PK Zlatibor Čajetina, usled promene imena. Parcela broj .../... upisana je u posedovni list ... na DS PK Zlatibor Čajetina. Godine 2000. u posedovnom listu ... KO ... je izbrisana društvena svojina i upisana državna svojina, korisnik PK Zlatibor Čajetina. U januaru 2017. godine usvojen je katastar nepokretnosti za KO ..., u kome su parcele upisane kao javna svojina Republike Srbije a kao nosilac prava korišćenja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Rešenje o upisu nije konačno do zaključenja glavne rasprave. U postupku je još utvrđeno veštačenjem da su neophodne za redovnu upotrebu podnog skladišta katastarske parcele .../... i .../..., dok katastarska parcela broj .../... nije neophodna za upotrebu tog objekta.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac vlasnik objekata, podnog skladišta koji se nalazi na katastarskoj parceli .../... KO ..., a da je pravo svojine stekao u postupku privatizacije, da nije on sagradio navedeni objekat, pa primenjuje odredbe člana 3. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti i zaključuje da je katastarske parcele .../... i .../... KO ... kao zemljište za redovnu upotrebu objekta tužilac stekao u svojinu po odredbama člana 3. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, jer je prenosom građevinskog objekta preneto i pravo svojine na zemljištu koje služi za njegovu redovnu upotrebu i koje mora biti oformljeno kao posebna katastarska parcela. Istovremeno, smatra i da je pravo koje sud utvrđuje prvostepenom presudom, tužilac stekao i održajem u smislu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer predmetne parcele drži i nesmetano koristi duže od 20 godina, smatrajući pravo korišćenja užim pravom od prava svojine, koje se takođe može steći putem održaja. Odbija tužbeni zahtev za utvrđenje prava korišćenja na katastarskoj parceli .../... jer je utvrđeno da ta parcela nije potrebna za korišćenje objekta.

Drugostepeni sud zaključuje da je tužilac zajedno sa svojim prethodnicima stekao pravo korišćenja sve tri parcele na osnovu održaja, po odredbi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, protekom roka od 20 godina. Smatra da su pravni prethodnici tužioca državinu parcela stekli eksproprijacijom i da su u svemu bili savesni, da su u savesnoj i mirnoj državini predmetnih nepokretnosti više od 40 godina usled čega je tužilac stekao pravo korišćenja kao pravo uže od prava svojine. Iz tog razloga je pravnosnažnom presudom tužiocu priznato pravo korišćenja na katastarskim parcelama .../..., .../... i .../... u KO ... .

Revident osporava pravilnost odluke osporavanjem sledništva tužioca u odnosu na OOUR Velepromet koje je prestalo da postoji 1989. godine. Nadalje, osporava odluku i sa aspekta sadržine prava svojine i prava korišćenja, određene

odredbama materijalnog prava. Pasivnu legitimaciju na strani prvotuženog osporava isticanjem da nema nikakvo pravo, pa ni pravo korišćenja na parcelama .../... i .../... u KO ... .

Revizijski sud ukazuje da je predmet tužbenog zahteva utvrđenje prava korišćenja na nepokretnostima u korist tužioca, a ne svojinskog ovlašćenja na korišćenje nepokretnosti. Pravo korišćenja je samostalno stvarno pravo predviđeno zakonom, koje se u skladu sa odredbama člana 8. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti upisuje u katastar nepokretnosti, kao stvarno pravo na nepokretnosti propisano zakonom. Pravo korišćenja nepokretnosti određeno je Zakonom o javnoj svojini kao imovinsko pravo koje se pribavlja u skladu sa zakonom na nepokretnim stvarima u javnoj svojini. Tužbenim zahtevom su predmetne nepokretnosti i određene kao svojina Republike Srbije. Pravo korišćenja je predviđeno odredbom člana 13. stav 2, u vezi člana 18. i člana 22. Zakona o javnoj svojini. Određeno je ko su nosioci prava korišćenja, pa je tako u stavu 6. člana 18. predviđeno da ustanove i javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa jedinice lokalne samouprave ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje.

Odredbom člana 22. istog zakona određeno je da nosioci prava korišćenja iz člana 18. tog zakona imaju pravo da stvar drže i da je koriste u skladu sa prirodom i namenom tih stvari, da je daju na korišćenje drugom nosiocu prava korišćenja ili u zakup i da njome uprvljaju u skladu sa ovim ili drugim zakonom. Prema stavu 4. člana 22., ugovor o davanju na korišćenje zaključuje se uz saglasnost Direkcije. Prema članu 25. prvo korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini upisuje se u javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis prava na nepokretnostima.

Iz izloženih normi Zakona o javnoj svojini, proizlazi da je tužbeni zahtev usmeren na utvrđenje prava korišćenja koje taj zakon poznaje, koje pravo se upisuje u javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima, što je takođe predmet tužbenog zahteva, te da prema utvrđenom činjeničnom stanju ne proizlazi da postoji osnov za sticanje tog prava na strani tužioca - ugovora ili drugog akta Vlade Republike Srbije kojim se to pravo prenosi tužiocu u skladu sa zakonom. Iz navoda tužbe i utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da tužilac pravo korišćenja na predmetnim nepokretnostima zasniva na prenosu prava na korišćenje od strane Republike Srbije. Takvo pravo se ne može priznati tužiocu mimo uslova predviđenih Zakonom o javnoj svojini, tako što će se posmatrati kao jedno od svojinskih ovlašćenja, kako to čine nižestepeni sudovi.

Iz tih razloga je usvojena revizija i preinačene su nižestepene presude te je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava korišćenja tužica na predmetnim nepokretnostima i obavezivanje tuženih da priznaju i dozvole tužiocu da to pravo korišćenja na istim nepokretnostima upiše u javnim knjigama o nepokretnostima i pravima na njima.

Kako je prvotuženi uspeo u parnici, primenom odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku, obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove celog postupka, za pristup punomoćnika na 12 održanih ročišta u iznosima od po 12.750,00 dinara i za pristup na 6 ročišta koja nisu održana po 7.125,00 dinara, ukupno 195.750,00 dinara. Nije dosuđena tražena naknada za taksu za odgovor na tužbu, niti za troškove drugostepenog postupka, jer zahtev nije opredeljen po visini, kako to propisuje odredba člana Zakona o parničnom postupku. Tužilac je obavezan da naknadi prvotuženom troškove za sastav revizije od 22.500,00 dinara i za taksu za reviziju 11.400,00 dinara, ukupno 33.900,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić