Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3694/21 od 07.10.2021. godine, ispravljenom rešenjem Pž 3694/21 od 20.01.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 6404/18 od 01.03.2021. godine i presuđeno da se odbija tužbeni zahtev tužilaca u delu u kome su tražili da sud utvrdi da tužilac „Kompakt“ AD iz Zemuna ima 557/10000 idealnih delova prava korišćenja, a da tužilac Preduzeće za održavanje stambenih zgrada i stanova Savski venac ima 560/10000 idealnih delova prava korišćenja na poslovnoj zgradi u ulici Danijelovoj broj 32 u Beogradu, izgrađenoj na katastarskoj parceli ... KO ..., upisanoj u LN ... KO ..., kod RGZ Katastar nepokretnosti Voždovac koje je osnovano odlukom Skupštine Grada Beograd 05.10.1965. godine, raspodeljeno sporazumom zaključenim i potpisanim na osnovu odluke br. 03-23 od 25.12.1975. godine pravnog prethodnika, kao neosnovan. U stavu dva obavezani su tužioci da solidarno naknade troškove parničnog postupka i to četvrtotuženom iznos od 220.875,00 dinara, petotuženom iznos od 220.875,00 dinara i jedanaestotuženom iznos od 162.550,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, prvotužilac je uložio blagovremenu i dozvoljenu reviziju u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu u celini i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, ili da pobijanu presudu preinači i usvoji tužbu i obaveže tužene na naknadu sudskih troškova.

Drugotuženi, četvrtotuženi i petotuženi dostavili su odgovor na reviziju, ističući da je revizija prvotužioca nedozvoljena, odnosno neosnovana.

Revizijski sud nalazi da je revizija prvotuženog dozvoljena, u smilsu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu stranaka.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama navoda revizije u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija prvotužioca osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Isticanje stvarne nenadležnosti Privrednog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja bitnu povredu iz člana 407. tačka 2. zbog koje se revizija može izjaviti. Pri tome, o prigovoru stvarne i apsolutne nenadležnosti izjavljenim od strane četvrtotuženog i petotuženog je pravnosnažno odlučeno presudom Privrednog suda u Beogradu P 2036/15 od 17.10.2017. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, „Gradsko stambeno preduzeće“ je pravni prethodnk „Komunalnog preduzeća Beograd“ , posle usaglašavanja sa Zakonom iz 1990. godine, a parnične stranke su pravni sledbenici „Komunalnog preduzeća za održavanje zgrada i stanova“. „Gradsko stambeno preduzeće“ osnovano je odlukom Skupštine Grada Beograda 05.10.1965. godine, upisano u registar rešenjem Fi 2598/65 dana 25.12.1965. godine. Prenos upisa istog preduzeća u novi registar Trgovinskog suda izvršen je na osnovu rešenja Fi 6058-6082/73 od 29.12.1973. godine kojom prilikom je i izvršen upis osnovnih organizacija udruženog rada koje postoji u sastavu Gradskog stambenog preduzeća i to: OOUR Savski venac, OOUR Stari Grad, OOUR Palilula, OOUR Zvezdara, OOUR Vračar, OOUR Voždovac, OOUR Čukarica, OOUR Novi Beograd, OOUR Zemun, OOUR Avala, OOUR Kosmaj, OOUR Sanservis, OOUR Rakovica, OOUR Sedam sekretara SKOJ-a, OOUR Autoservis. „Gradsko stambeno preduzeće“ izvršilo je upis promene sedišta tako da je sedište Danijelova broj 32 i naziva u „Komunalno preduzeće za održavanje zgrada i stanova“, koje promene su upisane u sudski registar rešenjem FI 1368/76 od 06.04.1976. godine. Isto preduzeće je usklađeno sa Zakonom o udruženom radu rešenjem FI 7788/78 od 30.04.1980. godine pod nazivom „Komunalna radna organizacija za održavanje zgrada i stanova Beograd“ u ulici Danijelova broj 32. „Komunalno preduzeće Beograd“, uskladilo se sa Zakonom o preduzećima i upisalo rešenjem FI 4153/90 od 13.04.1990. godine kao „Komunalno preduzeće za održavanje zgrada i stanova Beograd SPO“ Beograd Danijelova broj 32., a brisano je usled podele što je upisano rešenjem FI 4153/90 od 13.04.1990. godine. Preduzeća nastala podelom su: „Preduzeće Avala“, „Autoservis“, „Voždovac“, „Vračar“, „Zvezdara“, „Kompakt“, „Kosmaj“, „Novi Beograd“, „Palilula“, „Rakovica“, „Savski venac“, „Beostan“, „Stanservis“, „Stari Grad“, „Čukarica“.

Zbog formiranja OOUR-a koji su napred pobrojani na iste je preneta imovina radne organizacije i u skladu sa tada važećim propisima zaključen je Samoupravni sporazum o prelasku sredstava prava i obaveza. U članu 5. Sporazuma, za potrebe podele, iskazana je vrednost privrednih i upravnih zgrada u ukupnom novčanom iznosu od 4.606.500,68 dinara. Navedenim članom između ostalog izražena je i vrednost koja je nakon podele pripala pravnim prethodnicima tužioca, OOUR-u Savski venac u iznosu od 257.782,25 dinara i OOUR-u Zemun u iznosu od 256.407,22 dinara , tj udeo tužioca „Kompakt“ (sa 256.407,20 dinara) u ukupnoj izraženoj cifri od 4.606.500,68 dinara iznosi 5,57% ili 557/10000, a udeo tužioca Savski venac (sa 257.782,25 dinara) u ukupnoj izraženoj cifri od 4.606.500,68 dinara iznosi 5,60% ili 560/10000 alikvotnih delova. Prvotužilac je upisan u sudski registar rešenjem FI 4144/90 od 13.04.1990. godine kao preduzeće „Kompakt SP“, nastalo podelom Komunalnog preduzeća Beograd. Rešenjem FI 17207/95 od 25.10.1995. godine preduzeće menja naziv u „Kompakt PO“, a rešenjem APR BD 31283/2005 od 18.07.2005. godine navedeni privredni subjekt je preveden u registar APR pod nazivom Komunalno preduzeće za održavanje zgrada i stanova „Kompakt“ AD Zemun.

Polazeći od činjenice da je u listu nepokretnosti broj ... KO .., po osnovu rešenja RGZ – Službe za katastar nepokretnosti Beograd od 07.10.2014. godine izvršen upis katastarske parcele broj ..., površine 5650 m2, poslovna zgrada za koju nije utvrđena delatnost, spratnosti PR+3 u ulici Danijelova broj 32 sa pravnim statusom deo objekta ima odoborenje za upotrebu, a deo objekta je preuzet iz zemljišne knjige kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja u korist Preduzeća Avala, Autoservis, Voždovac, Vračar, Zvezdara, Kompakt, Kosmaj, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stanservis, Stari Grad, Čukarica, Bostan, Novi Beograd, svi iz Beograda, sa zajednčkim obimom udela na predmetnoj nepokretnosti, prvostepeni sud zaključuje da su tužioci upisani kao nosioci prava korišćenja na predmetnom objektu. Po stavu prvostepenog suda, navedeni upis rađa zakonsku pretpostavku da su tužioci nosioci tog prava iz čega dalje sledi da oni kao sukorisnici mogu zahtevati utvrđenje prava korišćenja u alikvotnom delu. Cenjeni su navodi tuženih, da tužioci nisu dokazali da imaju prava da budu titulari prava sukorišćenja u traženoj veličini udela, jer nisu dokazali da je predmet sporazuma bila i predmetna nepokretnost, ali prvostepeni sud nalazi da su isti neosnovani, jer su tužioci upravo i dostavili dokaze da su zemljišno-knjižni korisnici predmetne nepokretnosti, što je utvrđeno uvidom u list nepokretnosti broj ... KO ... . Prvostepeni sud je stava da je sporazumom koji je zaključen u skladu sa Odlukom od 25.12.1975. godine navedeno da vrednost upravnih i privrednih zgrada iznosi 4.606.500,68 dinara, pa činjenica da u članu 5. nisu taksativno nabrojane sve nepokretnosti pravnog prethodnika stranaka nije od uticaja na pravo tužilaca da im se utvrdi pravo sukorišćenja na predmetnoj nepokretnosti u tačno određenom delu, jer su predmetnim sporazumom obuhvaćene sve nepokretnosti bivše radne organizacije na taj način što je nepokretna imovina pripala tužiocima u tačno određenoj vrednosti, odnosno alikvotnom delu na svakoj pojedinačnoj stvari, koji prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke za prvotužioca, iznosi 5,57% ili 557/10000 idealnih delova, a za drugotužioca 5,60% ili 560/10000 idealnih delova. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka, da iznos od 161.886.680,00 dinara predstavlja zbir vrednosti poslovnih zgrada OOUR-a koje su bile u sastavu Gradskog stambenog preduzeća, a u sporazumu koji je priložen uz tužbu radi se o raspoređivanju vrednosti 4.606.500,68 dinara privrednih i upravnih zgrada OOUR radna zajednica za vršenje zajedničkih službi na osnovne organizacije udruženog rada.

Drugostepeni sud nalazi da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, pa je primenom člana 394. Zakona parničnom postupku preinačio istu i odbio tužbeni zahtev. Prema stavu drugostepenog suda, primenom odredaba člana 1, 2, 8. i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije tužioci i tuženi mogu imati samo pravo korišćenja, budući da je osnivač orginarnog sticaoca „Gradskog stambenog preduzeća“ bio Grad Beograd u trenutku sticanja nepokretnosti 1967. godine, a tužioci imaju upisano pravo korišćenja sa zajedničkim udelom na predmetnoj nepokretnosti koja je u svojini Republike Srbije. Po mišljenju drugostepenog suda, da bi se utvrdilo da li su tužioci dokazali da su na predmetnoj nepokretnosti mogli biti titulari prava korišćenja sa tačno određenim udelom u pravu sukorišćenja na predmetnoj poslovnoj zgradi u ulici Danijelova broj 32 u Beogradu na KP broj ... KO ..., morao je da bude cenjen Sporazum o prelasku sredstava prava i obaveza na OOUR-a. Drugostepeni sud, primenom pravila o teretu dokazivanja, zaključuje da tužioci nisu dokazali da su vrednosti iskazane u sporazumu vrednosti nepokretnosti na koju je usmeren zahtev, odnosno da nisu dokazali da imaju pravo da budu titulari prava sukorišćenja na predmetnoj nepokretnosti u traženim veličinama, što je za posledicu imalo odbijanje tužbenog zahteva.

Ceneći navode prvotužioca kao revidenta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se za sada zaključak drugostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilan.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje prava korišćenja na idealnim delovima nepokretnosti, poslovnoj zgradi u ulici Danijelovoj br.32 na osnovu člana 5 Samoupravnog sporazum o prelasku prava i obaveza na OOUR od 25.12.1975. godine. Navedenim članom ugovoren je raspored poslovnih sredstava, privredne i upravne zgrade u ukupnoj vrednosti od 4.606.500,68 dinara, na osnovne organizacije među kojima je i pravni prethodnik prvotužioca OOUR Zemun u iznosu od 256.407,20 dinara. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka, radi se o raspoređivanju vrednosti privredne i upravne zgrade OOUR-a Radne zajednice, a iznos od 161.886.680,00 dinara predstavlja vrednost poslovnih zgrada OOUR-a koje su bile u sastavu Gradskog stambenog preduzeća, koje je dana 28.12.1967. godine kao kupac zaključilo ugovor o kupoprodaji sporne nepokretnosti sa Građevinskim preduzećem Autoprevozom. Osnivač „Gradskog stambenog preduzeća“ je Grad Beograd, koje je pravni prethodnik Komunalnog preduzeća Beograd čiju su pravni sledbenici parnične stranke. Prvotužilac je sa ostalim pravnim sledbenicima upisan kao nosilac prava korišćenja na predmetnoj poslovnoj zgradi u državnoj svojini. Navedene činjenice nameću zaključak da je predmet raspoređivanja vrednosti od 4.606.500,68 dinara upravo poslovna zgrada u Danijelovoj br.32, pri čemu iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je sporazumom obuhvaćena neka druga nepokretnost. Međutim za zaključak da li je prvotužilac stekao pravo korišćenja na predmetnoj nepokretnosti u traženom idealnom delu, nisu raspravljene sve pravno relevantne činjenice.

Tužioci su podneli tužbu dana 03.04.2015. godin, kad je već stupio na snagu Zakon o javnoj svojini, što ima za posledicu da se sticanje prava korišćenja mora raspraviti prema odredbama navedenog zakona..

Prema odredbi člana 19. Zakona o javnoj svojini, korisnici stvari u javnoj svojini su 1. državni organi i organizacije; 2. organi i organizacije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3. javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao i njihova zavisna društva na osnovu ugovora zaključenog na osnovu akta nadležnog organa, ako im nisu preneta u svojinu tog javnog preduzeća odnosno društva. Stvari u javnoj svojini se mogu dati na korišćenje i ostalim pravnim licima koncesijom ili na drugi način predviđen zakonom.

Iz navedene odredbe proizlazi ko su nosioci prava korišćenja na stvarima u javnoj svojini, ali i da se stvari u javnoj svojini mogu dati i drugim pravnim licima na način predviđen zakonom. Navedeno ima za posledicu da drugostepeni sud treba da raspravi da li predmetni sporazum predstavlja i dalje pravni osnov za sticanje prava korišćenja, imajući u vidu odredbe Zakona o javnoj svojini, pa zavisno od toga da li prvotužiocu pripada pravo korišćenja saglasno sadržini sporazuma.

Kako za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene bitne činjenice, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. ZPP ukinu drugostepenu presudu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu gore navedeno i doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić