Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR Radnja za preradu kafe, proizvodnju ostalih prehrambenih proizvoda i promet robe na veliko i malo ACTIVE FACTORY Niš – Donja Vrežina, čiji je punomoćnik Marija Stamenković, advokat u ..., protiv tuženih Javno komunalno preduzeće PARKING SERVIS Niš, čiji je punomoćnik Miloš Jovanović, advokat u ... i Javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada Niša, Niš, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 14.200,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1560/20 od 19.05.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda 1Pž 1560/20 od 12.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10.novembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1560/20 od 19.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1560/20 od 19.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Nišu P 472/2019 od 13.11.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da sud obaveže tužene da tužiocu solidarno isplate iznos od 14.200,00 dinara na ime naknade štete, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja pa do konačne isplate i obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 1560/20 od 19.05.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda 1Pž 1560/20 od 12.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.

Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu štete nastale time što je saobraćajni znak zabrane zaustavljanja i parkiranja pao na vozilo tužioca zaustavljeno u blizini znaka. Materijalno pravo na koje revident ukazuje, kojim je uređen institut naknade štete, uzročno posledična veza i odgovornost za nastanak štete, ne iziskuje novo tumačenje prava, ujednačavanje sudske prakse, niti razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Dalje, navodi revizije se svode na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja, što nije osnov predviđen odredbom člana 404. stav 1. ZPP za posebnu reviziju.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženih podneo tužbu 21.06.2019. godine radi naknade štete. Vrednost predmeta spora je 14.200,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 120,423 evra.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Kako se konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić