Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 630/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Ant- trgovina“ DOO Priboj, čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat u ..., protiv tuženog PD „KIM Eksport“ DOO Kraljevo, čiji je punomoćnik Miroslav Karapandžić, advokat u ..., radi razrešenja direktora i postavljanja prinudne uprave, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6516/21 od 27.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6516/21 od 27.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6516/21 od 27.10.2021. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kraljevu 5P 479/2020 od 11.05.2021. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca da se razreši dužnosti direktora i zakonskog zastupnika tuženog AA iz ... JMBG ..., da se uvede prinudna uprava tuženom do izbora novog direktora, da se u prinudnu upravu tuženog imenuje lice po odluci suda, da se sprovede vanredna revizija finansijskog izveštaja tuženog i da se za revizora imenuje lice po odluci suda, te je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 126.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 6516/21 od 27.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda, te je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tužioca i predložio odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove za sastav odgovora na reviziju i takse za odgovor na reviziju je tražio.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca za primenu mera propisanih odredbom člana 469. stav 3. Zakona o privrednim društvima. Sudovi odluku zasnivaju na oceni da se nepravilnosti u poslovanju tuženog ne mogu otkloniti predloženim merama. Revizijski navodi tužioca ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već tužiočevo tumačenje primene relevatne norme povodom zahteva o kojem je odlučeno. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Navodi o nedostatku obrazloženja u drugostepenoj odluci nisu od značaja, jer nisu predviđeni odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku za dozvoljene razloge posebne revizije.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 31.08.2015. godine radi razrešenja direktora i postavljanja prinudne uprave. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP i to s obzirom da tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, a u pogledu tuženog ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić