.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 641/2021
10.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca ART GROUP ENERGY DOO Veternik, čiji je punomoćnik Davor Matić, advokat u ..., protiv tuženog DOO za proizvodnju, promet i usluge ELIXIR GROUP DOO Šabac, čiji je punomoćnik Jelena Mićić, advokat u ..., radi isplate, vrednost predmeta spora 38.400,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5162/19 od 05.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10. novembra 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5162/19 od 05.08.2021. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 10P 213/2019 od 03.07.2019. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 38.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2017. godine pa do isplate i iznos od 20.000,00 dinara na ime kašnjenja u ispunjavanju novčanih obaveza, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da isplati tuženom troškove postupka u iznosu od 30.677,00 dinara. U stavu trećem ukinuto je rešenje o izvršenju Privrednog suda u Valjevu posl. broj IIv 1099/2018 od 06.12.2018. godine.
Presudom Privrednog apelacionog suda 2Pž 5162/19 od 05.08.2021. godine, u stavu prvom izreke preinačena je navedena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 38.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2017. godine do isplate, kao i iznos od 20.000,00 dinara na ime kašnjenja u ispunjavanju novčanih obaveza, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 36.881,00 dinara. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.204,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tuženog i predložio odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove za sastav odgovora na reviziju je tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog Zakona.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da se u postupku u privrednim sporovima shodno primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Predmetni spor, iniciran predlogom za izvršenje od 20.08.2018. godine, ima karakter privrednog spora, u smislu člana 480. Zakona o parničnom postupku. Vrednost predmeta spora iznosi 38.400,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora u ovom parničnom postupku očigledno ne prelazi iznos od 30.000,00 evra, sledi da se revizijom pobija presuda doneta u sporu male vrednosti.
U ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena, na šta eksplicitno upućuje prethodno citirana odredba zakona.
Pri tom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Kako je drugostepena odluka doneta u parnici u sporu male vrednosti u kojoj izjavljivanje ovog pravnog leka nije dozvoljeno, a tuženi se ne poziva na član 404. istog Zakona, niti revizijskim navodima suštinski predlaže da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je revizijski sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ove odluke, tako što je odbacio reviziju tuženog, kao nedozvoljenu.
Stavom drugim izreke, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizije, jer sa revizijom nije uspeo, i zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da se ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
