U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Opšta zemljoradnička zadruga „Belje“ Jabuka, Pančevo, čiji je punomoćnik Dragoljub Đorđević, advokat u ..., protiv tuženog Poljoprivredno preduzeće „Jabuka“ AD Jabuka - u stečaju, čiji je punomoćnik Ilija Kresoja, advokat u ..., i tuženog „Eurobank Direktna“ AD Beograd, čiji je zakonski zastupnik Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora, radi utvrđivanja ništavosti, vraćanja poseda i isplate, vrednost predmeta spora 205.257,00 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 04.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca se ODBIJA u delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine u delu stava I izreke kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Pančevu 1P 221/2020 od 26.05.2021. godine u II stavu izreke, u odbijajućem delu za tužbeni zahtev da sud naloži tuženima da tužiocu solidarno vrate u posed nepokretnosti i to: na kat. parceli ... upisanoj pod red. brojem ... kao „...“ i na kat. parceli .../... upisanoj pod red. brojem ... kao „...“, sve upisano u zk.ul. ... KO ..., kao neosnovana.

USVAJA SE revizija tužioca, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine u delu stava I izreke kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Pančevu 1P 221/2020 od 26.05.2021. godine u III i IV stavu izreke u kojima su sadržani rešenje kojim se odbacuje tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu na ime naknade stvarne štete solidarno isplate iznos od 103.000 evra uvećano za iznos izgubljene dobiti počev od dana kada je zaključkom Osnovnog suda u Pančevu I 137/15 od 29.09.2015. godine tužilac deposedovan od predmetnih nepokretnosti, na ime izgubljene dobiti iznos od 105.257,00 evra, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate i rešenje o troškovima parničnog postupka, i presuda Privrednog suda u Pančevu 1P 221/2020 od 26.05.2021. godine u istom delu, i drugostepena presuda u III stavu izreke, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine u II stavu izreke revizija se ODBACUJE, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Pančevu je doneo presudu 1P 221/2020 dana 26.05.2021. godine, kojom je u I stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je ništav sporazum o obezbeđenju potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnostima, kao sudsko poravnanje sa snagom izvršne isprave, zaključen na Zapisnik Opštinskog suda u Pančevu broj I 622/2005 dana 09.03.2005. godine između pravnih prethodnika tuženih, Poljoprivrednog preduzeća „Jabuka“ AD Jabuka – u stečaju i „Direkne Banke“ AD Kragujevac, kojim je Poljoprivredno preduzeće „Jabuka“ AD Jabuka obezbedio potraživanje pravnog prethodnika drugotuženog „Atlas banke“ Akcionarsko društvo Beograd zasnivanjem založnog prava na nepokrtnostima postojećem na kat. parceli ... upisanim pod rednim brojem ... kao „...“ i na kat. parceli .../... upisanim pod rednim brojem ... kao „...“ sve upisano u zk.ul. ... KO ..., što su tuženi dužni trpeti i priznati; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud naloži tuženima da tužiocu solidarno vrate u posed nepokretnosti i to: na kat. parceli ... upisanoj pod rednim brojem ... kao „...“ i na kat. parceli .../... upisanoj pod red. broj ... kao „...“, sve upisano u zk.ul. ... KO ...; u III stavu izreke odbacio tužbu tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu na ime naknade stvarne štete solidarno isplate iznos od 105.000 evra uvećano za iznos izgubljene dobiti počev od dana kada je zaključkom Osnovnog suda u Pančevu I 1037/15 od 29.09.2015. godine tužilac deposedovan od predmetnih nepokretnosti, na ime izgubljene dobiti iznos od 105.257,00 evra, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate i u IV stavu izreke rešio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom 12 Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine, u I stavu izreke odbio kao neosnovane žalbu tužioca, žalbu prvotuženog i žalbu drugotuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Pančevu 1P 221/20 od 26.05.2021. godine; u II stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Privrednog suda u Pančevu 1P 221/20 od 24.01.2022. godine i u III izreke odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u celosti, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je nedozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u II stavu izreke, kojim je potvrđeno rešenje Privrednog suda u Pančevu 1 P 221/20 od 14.01.2022. godine, kojim je utvrđen prekid postupka u odnosu na tuženog „Direktna banka“ a.d. Kragujevac usled brisanja tog pravnog lica iz registra privrednih subjekata, jer to rešenje ne spada u rešenja protiv kojih se revizija može izjaviti, iz odredaba člana 420. stav 1. – 5. Zakona o parničnom posutpku. U tom delu je revizija odbačena po odredbi člana 410. stav 1. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u delu u odnosu na koji je revizija dozvoljena, u I stavu izreke, po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/2023) i zaključio da je revizija delimično neosnovana, u delu kojim se pobija odbijajuća pravnosnažna presuda za tužbeni zahtev da se obavežu tuženi solidarno da tužiocu vrate u posed nepokretnosti, dok je revizija osnovana u delu kojim se odbacuje tužba u delu tužbenog zahteva za novčano potraživanje.

Pobijana presuda je u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za predaju poseda nepokretnosti doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U odnosu na taj deo pobijane drugostepene odluke, revizijom se ne ističu određeno bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Razlozima revizije pobija se pravilnost odluke o odbacivanju tužbe tužioca u delu za tužbeni zahtev za novčano potraživanje, koje je rešenje sadržano u III stavu izreke prvostepene presude. U tom delu revident pobija pravilnost razloga nižestepenih sudova za odbacivanje tužbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporazumom o obezbeđenju potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnostima, zaključenim kao sudsko poravnanje dato na zapisnik pred Opštinskim sudom u Pančevu I 622/05 od 09.03.2005. godine, pravni prethodnik prvotuženog je obezbedio potraživanje pravnog prethodnika drugotuženog koje je imao prema društvu „Agroživ“ AD Pančevo, založnim pravom na nepokretnosti Poljoprivrednog preduzeća „Jabuka“ AD Jabuka, kao založnog dužnika, upisanim u zk.ul. br. ... KO ... na katastarskoj parceli ... i .../... . Hipoteka je upisana u zemljišne knjige 20.09.2005. godine, kada je postojala zabeležba upisana u zk.ul. ... KO ... da postoji nerešen zahtev radi upisa prava korišćenja u korist tužioca, koji je pre prvotuženog bio upisan u zemljišne knjige kao korisnik parcela broj ... i .../... u društvenoj svojini, na osnovu ugovora iz 1993. godine. Kako dužnik prema drugotuženom nije ispunjavao novčanu obavezu, drugotuženi je podneo predlog za izvršenje na hipotekovanim nepokretnostima, koje izvršenje je dozvoljeno i sprovedeno zaključkom o dodeljivanju, Osnovnog suda u Pančevu I 137/2015 od 29.09.2015. godine, na osnovu koga su nepokretnosti dodeljene trećem licu, neparničaru, AA, kao najpovoljnijem ponudiocu, pa je trenutno stanje upisa za parcelu broj ... i .../... da na njima tužilac ima pravo društvene svojine u 1/1 a AA pravo privatne svojine u 1/1.

Usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav sporazum o obezbeđenju potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnostima kao sudsko poravnanje sa snagom izvršne isprave zaključenom na zapisniku Opštinskog suda u Pančevu broj I 622/2005 od 09.03.2005. godine između pravnih prethodnika tuženih, u kom delu je prvostepena presuda P 221/2020 od 26.05.2021. godine potvrđena drugostepenom presudom Pž 2250/22 od 02.11.2022. godine, u kom delu se presuda ne pobija revizijom.

Odbijen je zahtev tužioca da se tuženi solidarno obavežu da tužiocu vrate hipotekovane nepokretnosti po ništavom sprazumu. Tuženi nisu u posedu predmetnih nepokretnosti, o čemu među parničnim stranakama nema spora, u kom pravcu su i navodi revizije, te predaja predmetnih nepokretnosti u posed tužiocu nije moguća obavezivanjem tuženih. Iz tih razloga je pravilna odluka nižestepenih sudova da odbiju tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da solidarno tužiocu vrate u posed nepokretnosti na katastarskim parcelama ... i .../..., upisanim u zk.ul. ... KO ..., za koje je utvrđeno da su dodeljene u svojinu trećem licu 29.09.2015. godine. U tom delu je revizija tužioca neosnovana, te je odbijena po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, u reviziji koja se tiče rešenja o odbacivanju tužbe, sadržanog u III stavu prvostepene presude, u kom delu je ista potvrđena rešenjem sadržanim u presudi Privrednog apelacionog suda 12Pž 2250/22 od 02.11.2002. godine u I stavu izreke, revident osnovano osporava pravilnost razloga za odbacivanje tužbe.

Tužilac je tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocu isplate novčani iznos postavio u ovoj parnici 24.03.2021. godine, za slučaj da nije moguće vraćanje nepokretnosti. Sudovi odbacuju tužbu u ovom delu iz razloga što tužilac nije prijavio to novčano potraživanje u stečajnom postupku nad prvotuženim, koji je otvoren 2009. godine, pozivajući se na odredbu člana 96. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 i 85/05) kojim je propisano da se poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, te je isto procesna pretpostavka za vođenje parnice. Tužilac nije prijavio u postupku stečaja nad prvotuženim potraživanje na ime naknade stvarne štete i izgubljene dobiti, koje je predmet tužbenog zahteva, te sudovi nalaze da ne postoje procesne pretpostavke za raspravljanje o tom delu tužbenog zahteva. S tim u vezi drugostepeni sud smatra da nisu osnovani navodi tužioca da traženje utvrđenja ništavosti sporazuma o hipoteci predstavlja osnov za isticanje obavezujućeg zahteva za naknadu štete i izgubljene dobiti. Drugostepeni sud nalazi da tužilac nije tražio izlučenje spornih nepokretnosti, već utvrđenje ništavosti sporazuma o hipoteci, koja ne može biti osnov za postavljanje obavezujućeg zahteva. Drugi razlog je prema zaključku drugostepenog suda za odbacivanje tužbe u navedenom delu u tome da je tužbeni zahtev postavljen za isplatu u stranoj valuti, a prema odredbi člana 395. Zakona o obligacionim odnosima kada obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu po kursu na dan ispunjenja obaveze.

Razlozi za odbacivanje tužbe u delu tužbenog zahteva za novčano potraživanje su pogrešni.

U postupku stečaja koji je pokrenut nad stečajnim dužnikom AD „Jabuka“ Jabuka - u stečaju rešenjem Privrednog suda u Pančevu St 19/09 od 24.08.2009. godine, tužilac je podneo prijavu potraživanja za izlučenje stvari – kolske vage, i novčanog potraživanja po osnovu pravnosnažne sudske presude Trgovinskog suda u Pančevu P 197/06 od 17.01.2007. godine, dok nije prijavio potraživanje koje je predmet ove parnice. Tužba u ovoj parnici je podneta 14.09.2015. godine. Nižestepeni sudovi zaključuju da bi tužilac mogao da postavi obavezujući tužbeni zahtev za novčano potraživanje samo u situaciji da je tražio izlučenje predmetne nepokretnosti i da je isti zahtev osnovan, ali da je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar čije izlučenje se traži. U konkretnom slučaju, tužilac je prvobitno postavio zahtev za utvrđenje ništavosti raspolaganja između pravnih prethodnika tuženih zasnivanjem založnog prava na nepokretnostima na katastarskim parcelama ... i .../... upisanim u zk.ul. 3598, a nakon ukidanja odbijajuće prvostepene presude, dana 24.03.2021. godine postavio je i zahtev za novčano potraživanje, pored zahteva za utvrđenje ništavosti sporazuma i zahteva za predaju poseda nepokretnosti.

Pre svega, revizijski sud nalazi da razlozi koji se tiču stečajnog postupka nad prvotuženim ne mogu biti relevantni za odbacivanje tužbe protiv drugotuženog, u odnosu na koga je kao solidarnog dužnika usmeren tužbeni zahtev za novčano potraživanje. Zaključak je da se novčano potraživanje za isplatu stvarne štete i izmakle koristi kao posledica raspolaganja nepokretnostima tužioca ništavim sporazumom o zasnivanju založnog prava i njegovo ostvarivanje u parničnom postupku protiv drugotuženog ne može uslovljavati prijavom potraživanja u stečaju nad prvotuženim.

Nadalje, prema stanju upisa u registar privrednih subjekata za prvotuženog, tek 17.11.2015. godine upisan je u registar privrednih subjekata podatak o rešenju Trgovinskog suda u Pančevu II St 19/2009 od 14.09.2009. godine, kojim se pokreće stečajni postupak nad dužnikom Poljoprivredno preduzeće „Jabuka“ AD Jabuka, dakle nakon što je hipotekovana nepokretnost prodata u izvršnom postupku trećem licu.

Činjenica je da tužilac nije prijavio izlučni zahtev u postupku stečaja nad prvotuženim, ali je u registru APR upisan stečajni postupak tek 17.11.2015. godine, nakon što je nepokretnost prodata i predata trećem licu, zbog čega bi izlučni zahtev bio neosnovan. I tada bi novčano potraživanje zavisilo od valjanosti sporazuma o zasnivanju založnog prava na nepokretnostima. Ništavost tog sporazuma utvrđena je u ovoj parnici i posledice te ništavosti se odražavaju na nastanak novčanog potraživanja tužioca. Novčano potraživanje tužioca je nastalo kao posledica nemogućnosti naturalne restitucije, odnosno vraćanja nepokretnosti zbog utvrđene ništavosti ugovora kojom su prvotuženi i drugotuženi raspolagali tom nepokretnošću. Ne može se prihvatiti stav nižestepenih sudova da je pravni put koji je tužilac morao koristiti u ostvarivanju svog prava prema prvotuženom da podnese izlučni zahtev kojim bi tražio predaju nepokretnosti, a da bi tek tada bio ovlašćen da traži naknadu štete zbog nemogućnosti da mu se izluče nepokretnosti. Time se prenebregava da je nemogućnost predaje nepokretnosti tužiocu rezultat realizacije hipoteke i namirenja hipotekarnog poverioca iz hipoteke zasnovane predmetnim sporazumom, u izvršnom postupku, kada je po predlogu za izvršenje drugotuženog od 18.05.2011. godine, rešenjem o izvršenju od 23.06.2011. godine, određeno predloženo izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja pravnog prethodnika prvotuženog prema glavnom dužniku „Agroživ“ AD u stečaju Pančevu zabeležbom tog rešenja o izvršenju u zemljišnim knjigama, utvrđenjem vrednosti i prodajom hipotekovane nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom hipotekovane nepokretnosti. Dakle, nemogućnost predaje nepokretnosti na kojima je ništavim sudskim poravnanjem zasnovana hipoteka nije posledica raspolaganja prvotužene kao stečajnog dužnika, već je posledica realizacije hipoteke zasnovane sporazumom za koga je u ovoj parnici utvrđeno da je ništav. Nemogućnost vraćanja nepokretnosti tužiocu posledica je sporazuma o zasnivanju hipoteke, a potraživanje na ime naknade štete koga tužilac ističe je posledica utvrđene ništavosti sporazuma o zasnivanju hipoteke. Tek utvrđenjem ništavosti tog sporazuma nastalo je novčano potraživanje tužioca. To je tako prema odredbi člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema tome, novčano potraživanje tužioca je nastalo u toku trajanja stečajnog postupka. Stoga se ni u odnosu na prvotuženog ne može koristiti kao razlog za odbacivanje tužbe okolnost da potraživanje nije prijavljeno u stečaju i tužilac upućen na parnicu radi utvrđenja novčanog potraživanja.

Posebno, ne stoje razlozi koji se tiču valute potraživanja, jer je zahtev za novčano potraživanje u dinarima sadržan u zahtevu za novčano potraživanje u valuti EUR.

Iz tih razloga, ukinuti su drugostepeno i prvostepeno rešenje o odbacivanju tužbe tužioca i prema prvotuženom i prema drugotuženom u delu kojim se traži ispunjenje novčanog potraživanja i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Odluka je doneta po odredbi člana 415. Zakona o parničnom postupku.

Posledično ukinuta je i odluka o troškovima celog postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković