Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Marija Joksović, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St br. 1215/21 od 16.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 25. novembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 1215/21 od 16.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 1215/21 od 16.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 1215/21 od 16.08.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača AA iz ... i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Somboru R4 St 68/21 od 24.02.2021. godine. Odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju. Reviziju je izjavio zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je to potrebno radi usaglašavanja sudske prakse.

Predlagač je inicirao postupak radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 68/21 od 24.02.2021. godine odbijen je prigovor podnosioca kojim je traženo da se utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu St 3/20 pred Privrednim sudom u Somboru. Pobijano rešenje Privrednog apelacionog suda doneto je u žalbenom postupku po žalbi predlagača.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine je regulisan postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. Zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom Zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog Zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.

Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu ZPP, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zavisi od radnji koje su preduzete do trenutka kada se odlučuje o povredi, te mogućnosti nalaganja da se preduzmu nove procesne radnje radi ubrzanja.

Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) i odlučio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredaba nije predviđena kao mogući pravni lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio, u drugom stavu izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015).

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić