.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 681/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u postupku predlagača AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ... i ŽŽ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelica Merička, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 7582/22 od 23.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 7582/22 od 23.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 7582/22 od 23.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2139/22 od 05.10.2022. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnet od strane predlagača kojim su tražili da se utvrdi da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda koji se vodi pod brojem St. 160/15.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 7582/22 od 23.01.2023. godine odbijena je žalba predlagača kao neosnovana i potvrđeno je prvostepeno rešenje.
Protiv navedenog rešenja predlagači su izjavili blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu ZPP-a, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenja prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka zasnovana je na konkretnoj činjeničnoj situaciji.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija predlagača nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravni lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Sa izloženog odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
