U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AIK BANKA AD Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat u ..., protiv tuženog DIREKTNA BANKA AD Kragujevac i tuženog PIRAEUS BANK, Filijala London, Velika Britanija, čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat u ..., radi utvrđenja prestanka založnog prava, vrednost predmeta spora 253.504.560,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog PIRAEUS BANK, Filijala London, Velika Britanija, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 371/19 od 22.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog PIRAEUS BANK, Filijala London, Velika Britanija, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 371/19 od 22.08.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 58/17 od 13.07.2017. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je prestalo založno pravo – hipoteka drugog i trećeg reda ustanovljena u korist tuženih, a koja je upisana na nepokretnostima u LN br. ... KO ..., postojećim na kat. parceli ... KO ..., označenim kao:

-poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost, koji se nalazi u ... površine 190,09 m2 i na ... sa nusprostorijama površine 122,81 m2, sve ukupno 313 m2, u okviru stambeno-poslovne zgrade postojeće na kp br. ... KO ..., uvedene u LN br. ... (evidencioni broj posebnog dela 1, broj posebnog dela objekta 1, adresa posebnog dela ulica ... broj ...) i

-poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost sa holovima i nusprostorijama (nenumerisan) površine 364 m2, koji se nalazi na ... spratu stambeno-poslovne zgrade postojeće na kp ... KO ..., ul. ... br. ..., uvedene u LN br. ... (evidencijski broj posebnog dela 4, broj posebnog dela objekta 4, adresa posebnog dela ul. ... br. ...), što su tuženi dužni da priznaju i trpe, da se na osnovu ove presude kod nadležnog organa – RGZ Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad izvrši ispis hipoteka ustanovljenih u korist tužene na istim nepokretnostima upisanim u LN br. ... KO ..., postojećim na kat. parc. ... KO ... .

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 371/19 od 22.08.2019. godine, odbijena je žalba tuženih kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je drugotuženi, zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), i odlučio da revizija tuženog PIRAEUS BANK, Filijala London, Velika Britanija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a na koju se poziva i revident.

Prema članu 77. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009...96/2015) i članu 8. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018...15/2020) u katastar nepokretnosti se upisuje i hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da je prestalo založno pravo na nepokretnostima na osnovu zaključenog naknadnog ugovora, te da su se stekli uslovi za brisanje hipoteke. Prema navedenim ranije važećim i sada važećim zakonima Republički geodetski zavod nadležan je za poslove upisa stvarnih prava u katastar nepokretnosti, time i za brisanje hipoteke, po pravilima opšteg upravnog postupka. Kako to nije predmet tužbenog zahteva, već utvrđenje nepostojanja, odnosno prestanka založnog prava, shodno članu 194. stav 1. Zakona o parničnom postupku, to nisu osnovani navodi revidenta da je sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost.

Prema utvrđenim činjenicama, na nepokretnostima u svojini preduzeća „Luton“ DOO Beograd, bile su upisane četiri hipoteke. Rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad, broj ...-...-...-.../..., upisana je hipoteka u korist PIREUS BANKE S.A., Filijala u Londonu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 12.000.000 evra. Zatim je rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad broj ...-...-...-.../..., upisana hipoteka u korist PIREUS BANKE AD Beograd, radi obezbeđenja potraživanja u iznosu od 12.000.000,00 evra sa sporednim potraživanjima. Zatim je rešenjem iste službe broj ...-...-...-...-... upisana hipoteka u korist AIK Banke AD Niš i rešenjem iste službe broj ...-...-.../... izvršen je prenos već upisane izvršne vansudske hipoteke prvog reda, upisane rešenjem broj ...-...-...- .../... od 07.11.2007. godine u korist AIK Banke AD Niš, radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 1.772.047.700,00 dinara.

Između Preduzeća „Luton“ DOO i AIK Banke zaključen je ugovor o prenosu prava svojine na hipotekovanim nepokretnostima umesto ispunjenja duga, overen u sudu. Naknadnim ugovorom AIK Banka, kao hipotekarni poverilac prvog reda, namirila je delimično svoje potraživanje po osnovu ugovora o kreditu za čije obezbeđenje je hipoteka prvog reda i upisana. Samim tim hipotekarni poverioci drugog, odnosno trećeg reda, nisu imali iz čega da naplate svoje potraživanje, jer od prodaje hipotekovane nepokretnosti nije preostalo sredstava za naplatu ni ukupnog potraživanja hipotekarnog poverioca prvog reda.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je prestalo založno pravo tuženih na predmetnim nepokretnostima. Naknadnim ugovorom i smislu odredbe člana 27. Zakona o hipoteci ugovoren je prenos svojine tužiocu, kao založnom poveriocu od strane preduzeća „Luton“ kao založnog dužnika umesto ispunjenja ugovorne obaveze vraćanja kredita. Kako kupoprodajna cena za predmetne nepokrenosti nije bila dovoljna za namirenje celokupnog obezbeđenog potraživanja tužioca po ugovorima o kreditu, prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 49. Zakona o hipoteci zaključio da nije postojala mogućnost da se tuženi kao založni poverioci na istim nepokretnostima, ali nižeg ranga, naplate u bilo kom novčanom iznosu, što prema stanovištu nižestepenih sudova ima za posledicu brisanje svih opterećenja na predmetnim nepokretnostima, u skladu sa citiranom odredbom Zakona o hipoteci.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Revizijom se osporava pravilnost primene odredbe člana 49. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.115/05). Revident smatra da je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog bilo moguće zaključiti takav naknadni ugovor, ali da su prema tada važećim odredbama Zakona o hipoteci prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostajala rezervisana. Tek nakon izmena Zakona o hipoteci 2015. godine, ustanovljena je mogućnost brisanja svih upisanih hipoteka po sili zakona, bez obzira da li je potraživanje koje obezbeđuju namireno u celosti, delimično ili je ostalo nenamireno. Ukazao je da tužilac nije upisan kao vlasnih predmetnih nepokretnosti te da nema interes za podnošenje tužbe.

Izneti revizijski navodi nisu osnovani.

Prema članu 29. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.115/05), ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. istog zakona, mora poslati u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke, ako su različita lica, čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu. Hipotekarni poverilac i vlasnik nepokretnosti mogu zaključiti naknadni ugvor po dospelosti obezbeđenog potraživanja u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlašćenog organa u smislu člana 27. Zakona o hipoteci. Ovim naknadnim ugovorom se može predvideti delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke na poverioca, umesto ispunjenja duga, a može se ugovoriti i svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke na nepokretnosti.

Prema članu 48. Zakona o hipoteci u slučaju sudske javne prodaje hipoteka prestaje i vrši se ispis svih hipotekarnih poverilaca na osnovu pravnosnažne sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca. Prema članu 49. Zakona o hipoteci, hipoteka prestaje i kad je na osnovu verodostojne isprave ili izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem i kad je poverilac namiren, ili kad je poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora, u smislu člana 27. Zakona o hipoteci. U ovim slučajevima vansudske prodaje i namirenja na osnovu naknadnog ugovora, ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke, a prava docnije hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana.

Da bi se izvršio ispis prava docnijih hipotekarnih poverilaca u skladu sa članom 49. Zakona o hipoteci, to podrazumeva da je hipotekarni poverilac prvog reda svoje pravo prvenstvenog namirenja realizovao preuzimanjem u svojinu hipotekovane nepokretnosti za iznos koji je jednak, ili premašuje tržišnu vrednost nepokretnosti, pa kako više nema preostalih novčanih sredstava za namirenje docnijih hipotekarnih poverilaca, to prestaju i sve docnije upisane hipoteke i ispis bi se vršio na zahtev kupca, odnosno sticaoca hipotekovane nepokretnosti.

S druge strane ako bi vrednost hipotekovane nepokretnosti bila veća od potraživanja hipotekarnog poverioca prvog reda, u tom slučaju prvoredni poverilac shodno članu 49. Zakona o hipoteci, prestanak hipoteke, odnosno ispis drugih docnijih hipoteka mogao bi da traži tek nakon što izvrši rezervaciju sredstava u visini razlike njegovog potraživanja i tržišne vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Dakle, rezervisana prava docnijih hipotekarnih poverilaca odnose se upravo na razliku u vrednosti ukoliko takva razlika u svakom konkretnom slučaju postoji.

U konkretnom slučaju tužiocu je na osnovu ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnostima umesto ispunjenja predata nepokretnost tužioca. Kupoprodajna cena za predmetne nepokrenosti nije bila dovoljna za namirenje celokupnog potraživanja tužioca radi čijeg obezbeđenja je ustanovljena, već je ostalo nenamireno višemilionsko potraživanje tužioca radi čijeg obezbeđenja je ustanovljena. Iz navedenog sledi da nije postojala mogućnost da tuženi kao založni poverioci na istim nepokretnostima, ali nižeg ranga, naplate potraživanja realizacijom hipoteka u bilo kom novčanom iznosu. Navedeno ima za posledicu, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi prestanak svih opterećenja na predmetnim nepokretnostima, u skladu sa citiranom odredbom Zakona o hipoteci. Stoga je prvostepenom presudom pravilno utvrđeno da je prestalo založno pravo tuženih na predmetnim nepokretnostima, te je drugostepena presuda pravilna.

U reviziji se ponavljaju navodi koje je tuženi isticao i u žalbi, da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe. O ovi navodima drugostepeni sud se izjasnio i dao razloge za njihovo neprihvatanje, koje revizijski sud prihvata i neće ih ponavljati, pozivom na odredbu člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić