Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, radi ujednačavanja sudske prakse, te je doneo odluku u stavu prvom izreke ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 29.12.2006. godine zaključile Ugovor o kreditu ...-...-..., kojim ugovorom je tuženi tužilji odobrio kredit u iznosu od 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate kredita. Odredbom člana 1. Ugovora, data je saglasnost korisnika kredita da banka zadrži 2,00% od iznosa odobrenog kredita, a na ime troškova kredita. Članom 2. ugovora, predviđeno je da se kamata plaća na sredstva kredita, po nominalnoj kamatnoj stopi koja iznosi 1,8 % na mesečnom nivou, a u članu 8. je navedeno da je tužilja potpisivanjem ugovora i plana otplate, razumela sve odredbe ugovora, kao i odredbe Opštih uslova kreditiranja kao sastavnog dela ugovora, čiji prijem potvrđuje. Ugovor su stranke potpisale i overile. Na dan zaključenja ugovora o kreditu stranke su potpisale i overile pregled bitnih elemenata otplate kredita u kojima su navedeni podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, i to: iznos kredita od 158.000,00 dinara, period otplate od 18 meseci, nominalna godišnja kamatna stopa od 21,6%; godišnja efektivna kamatna stopa od 27,59%; ukupan iznos kamate za period otplate kredita 29.245,80 dinara; ukupan iznos naknada i drugih troškova koje klijent treba da plati u toku odobravanja i realizacije ugovora o kreditu 3.160,00 dinara i iznos otplatne rate 10.345,00 dinara. Osim toga, utvrđeno je da predmet bitnih elemenata otplate kredita sadrži i podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope. Plan otplate kredita, partija ...-...-..., koji glasi na tužilju, sačinjen 29.12.2006. godine, sadrži podatke o vrednosti kredita od 2.000 evra u anuitetima od po 131 evra i periodom otplate do 01.07.2008. godine, kao i to da efektivna kamatna stopa iznosi 27.591% godišnje, a da je nominalna kamatna stopa fiksna od 1,80%. Naznačeno je da druge uplate iznose 40 evra i da je isti iznos naplaćen sa računa tužilje dana 29.12.2006. godine. Plan otplate je potpisan i overen od strane tužilje i tuženog.

Na temelju ovakvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužilji jasno predočeni svi relevantni podaci o ugovorenim i naplaćenim troškovima kredita. To je učinjeno prikazom svih bitnih elemenata kredita koji su obuhvatili iznos troškova kredita, i njihovo iskazivanje u okviru efektivne kamatne stope. Taj sud je stanovišta da na strani tuženog nije postojala obaveza da tužilji predoči i strukturu troškova, koji čine spornu naknadu. Stoga je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti sporne odredbe člana 1 Ugovora o kreditu parničnih stranaka, kao i zahtev za vraćanje plaćenog iznosa troškova kredita od 3.160,00 dinara.

Drugostepeni sud ne prihvata ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Privredni apelacioni sud je stanovišta da je bitno da nema dokaza da je tuženi tužilji, kao korisniku kredita, u predugovornoj fazi dostavio ponudu za zaključenje ugovora, u kojoj bi je na jasan i nedvosmislen način upoznao sa obavezom plaćanja predmetnih troškova za obradu zahteva i da se stoga ne može smatrati da je tužilja bila upoznata sa obavezom plaćanja troškova obrade kredita.

Drugostepeni sud nalazi da se iz pregleda bitnih elemenata otplate kredita i plana otplate kredita ne može zaključiti da je korisnik kredita u fazi koja je prethodila zaključenju ugovora bio upoznat sa svojom obavezom, što nalazi da vodi ništavosti ugovorne odredbe po odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog razloga je preinačena prvostepena presuda tako što je utvrđena ništavom sporna ugovorna odredba člana 1. ugovora u delu koji glasi „korisnik kredita je saglasan da banka prilikom isplate kredita zadrži 2,00% od iznosa odobrenog kredita, a na ime troškova obrade kredita,” te obavezan tuženi na vraćanje naplaćenih troškova kredita po navedenoj odredbi, u iznosu od 3.160,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto stanovište drugostepenog suda jer nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, a shodno odredbi člana 109. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom 1065. Zakona o obligacionim odnosima, propisani su bitni elementi ugovora o kreditu, tako što je određeno da se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Prema odredbi člana 1066. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor o kreditu se zaključuje u pisanoj formi i da se u istom mora utvrditi iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Iz sadržine ove zakonske odredbe nesumnjivo proizlazi zaključak da se ugovorom o kreditu sačinjenom u pisanom obliku, pored bitnih elemenata tog ugovora, mogu ugovoriti i posebne naknade i troškovi kredita kao uslov davanja kreditnih sredstava na korišćenje.

Odredbom člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, broj 107/05), koji je bio na snazi u vreme zaključenja spornog ugovora, propisano je da banka može, između ostalog, obavljati i kreditne poslove - davanje i uzimanje kredita. Ovim zakonom nije bliže propisana sadržina ugovora o kreditu, niti su propisana prava i obaveze banke i klijenta. Iz odredbe člana 42. tog zakona proizlazi da se na ugovor zaključen između banke i klijenta primenjuju Opšti uslovi poslovanja banke, koji propisuju uslove za obavljanje transakcije između klijenata i banke, čija se primena obezbeđuje pismenim ugovorom, a iz odredbe člana 43. navedenog zakona, da je ovlašćenje Narodne banke Srbije da propiše jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Saglasno tom ovlašćenju Narodna banka Srbije je 30.06.2006. godine donela Odluku o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanju efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Službeni glasnik RS“, broj 57/06), koji je stupio na snagu 01.10.2006. godine. Ovom odlukom se propisuje jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova, kao i bliži uslovi i način obaveštavanja klijenata banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama (tačka 1. stav 2.). U vreme zaključenja ugovora na snazi je bilo i Uputstvo za primenu Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Sl. glasnik RS“ br. 57/2006 i 88/2006), kojim je Narodna banka Srbije propisala jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa), kao i bliže uslove i način obaveštavanja klijenata banke. Propisana je ponuda banke, Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Sl. glasnik RS“ br. 57/2006 i 88/2006) u tački 5., koja se odnosi na kredite koje banka odobrava i koja treba da jasno i nedvosmisleno sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, i iznos naknada i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, koji treba da budu utvrđeni i iskazani u ponudi tako da klijenta nijednog trenutka ne dovedu u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Podatke iz te tačke Odluke, banka dostavlja klijentima na način propisan Uputstvom. Navedeno Uputstvo nije propisalo da se ponuda iskazuje na posebnom obrascu. Propisivalo je u tački 1. alineja 8. plan otplate - kao tabelarni pregled svih hronološki prikazanih tokova novčanih priliva i odliva koji je namenjen potpunom informisanju zajmoprimaca, radi praćenja njihovih finansijskih prava i obaveza koji proističu iz ugovora o kreditu, i pregled osnovnih podataka o kreditu, koji se izrađuju na posebno propisanim obrascima, u dva primerka, tako da se jedan uručuje klijentu, a drugi banka zadržava u svojoj dokumentaciji (tačka 6. i 7. Uputstva).

Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja planom otplate kredita i pregleda bitnih elemenata kredita na nedvosmislen način bila upoznata sa svim troškovima i naknadama i elementima na osnovu kojih se obračunava efektivna kamatna stopa i upoznata o iznosu troškova i naknada koje treba da plati, te joj je naknada bila poznata prilikom zaključenja ugovora.

Time je ispunjena propisana dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovarajuća obaveštenja o uslovima koji se odnose na bitne elemente ugovora o kreditu, kao i uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Navedena obaveštenja su predočena korisniku kredita u pisanom obliku u predugovornoj fazi, što proizlazi iz sadržine ugovorne odredbe, da je potpisivanjem ugovora i plana otplate, razumela sve odredbe ugovora.

U konkretnom slučaju, od strane prvostepenog suda je utvrđeno da je tužilja na dan zaključenja, ali pre potpisivanja Ugovora o kreditu potpisala i pregled bitnih elemenata otplate kredita i plan otplate kredita. Tim dokumentima tužilji su predočeni svi podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, pa i predmetni troškovi. Stoga je neutemeljeno stanovište drugostepenog suda o ništavosti sporne odredbe člana 1 Ugovora o kreditu parničnih stranaka od istog datuma. Pravna valjanost navedene odredbe nije sporna sa stanovišta potpunog obaveštenja korisnika kredita o ekonomskom teretu koji on preuzima prihvatanjem obaveze isplate ugovorenih troškova kredita. Na utvrđeni način tužilji je na jasan i nedvosmislen način predočena obaveza po tom osnovu.

Sledom iznetih argumenata, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prvostepenom presudom pravilno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti sporne ugovorne odredbe člana 1. Ugovora o kreditu parničnih stranaka zaključenog 29.12.2006. godine. Iz tog razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda o neosnovanosti dela tužbenog zahteva za vraćanje naplaćenog novčanog iznosa po osnovu ugovorenih troškova kredita u iznosu od 3.160,00 dinara sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom, kao i doneta odluka o troškovima postupka.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji. Zato je na temelju odredbe člana 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP u stavu trećem izreke tužilja obavezana da tuženom nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav revizije, a koji trošak je odmeren u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, prema opredeljenom zatehvu tuženog.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić