O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 33 P 165/12 dana 17.09.2013. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd, čiji je pravni prethodnik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije Beograd, i obavezao tuženog PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. – u restrukturiranju Novi Sad, koji sada prema stanju upisa u registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre posluje pod poslovnim imenom „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad, i tuženog „Europak“ DOO Beograd - Jajinci da solidarno tužiocu isplate iznos od 8.082.780,00 evra sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro počev od 03.11.2011. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan uplate, u prvom stavu izreke, dok je odbio tužbeni zahtev istog tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog „AA“ AD ..., ... da solidarno sa tuženima PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. u restrukturiranju Novi Sad i „Europark“ DOO Beograd – Jajinci, isplati tužiocu iznos od 8.082.780,00 evra sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro od 03.11.2011. godine do dana isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan uplate, u drugom stavu izreke, obavezao tužioca da isplati tuženom „AA“ AD ..., ... iznos od 667.200 dinara na ime troškova parničnog postupka, u trećem stavu izreke, i obavezao tužene PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. u restrukturiranju Novi Sad i tuženog „Europark“ DOO Beograd – Jajinci da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.447.200 dinara na ime troškova parničnog postupka, u četvrtom stavu izreke te presude.

Privredni apelacioni sud je presudom 2 Pž 9664/13 od 03.04.2015. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i navedenu presudu Privrednog suda u Beogradu potvrdio u drugom i trećem stavu izreke, dok je istu presudu preinačio u prvom i četvrtom stavu izreke i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. - u restrukturiranju Novi Sad i tuženi „Europark“ DOO Beograd – Jajinci da solidarno plate tužiocu iznos od 8.082.780,00 evra sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro, počev od 03.11.2011. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, i obavezao tužioca da na ime troškova parničnog postupka tuženom PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. - u restrukturiranju naknadi iznos od 639.000 dinara a tuženom „Europark“ DOO Beograd – Jajinci iznos od 585.500 dinara, u drugom stavu izreke.

Protiv presude drugostepenog suda blagovremenu i dozvoljenu reviziju je izjavio tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi „Europark“ DOO Beograd je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 399. Zakona o parničnom potupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09, u daljem tekstu ZPP), koji se primenjuje po odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013 - Odluka US, 74/2013 - Odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), i našao da je revizija tužioca osnovana u delu u kome pobija drugostepenu presudu kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijeni tužbeni zahtevi tužioca u odnosu na tuženog PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. – u restrukturiranju Novi Sad i u odnosu na tuženog „Europark“ DOO Beograd – Jajinci, i tužioca obavezao da označenim tuženima naknadi troškove parničnog postupka, u drugom stavu izreke revizijom pobijane presude.

Revizija nije osnovana u delu u kojem tužilac pobija drugostepenu presudu u prvom stavu izreke, kojim je potvrđena prvostepena presuda u drugom i trećem stavu izreke, odnosno u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na „AA“ AD ..., i tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Drugostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, i bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje tužilac nalazi u nedostacima zbog kojih se drugostepena presuda ne bi mogla ispitati, što je bitna povreda iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP. Protivno navodima revizije, drugostepena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, jer sadrži dovoljne i jasne razloge na osnovu kojih se može ispitati prvilnost i zakonitost odluke o žalbi tužioca, pa i odgovore na žalbene navode tužioca.

U delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, drugostepena presuda je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Međutim, u delu u kojem je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve tužioca u odnosu na tuženog PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad i „Europark“ DOO Beograd-Jajinci, drugostepeni sud je u donošenju odluke pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana drugostepena presuda, pravni prethodnik tužioca, Agencija za privatizaciju Beograd, je zaključio ugovor sa tuženim „AA“ AD ..., ..., o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije Ov 1098/07 dana 14.09.2007. godine, kojim je na tuženog preneo društveni kapital u privrednom društvu „ZGOP“ AD Novi Sad kao subjektu privatizacije. Ugovorom o ustupanju tog ugovora, Ov 44964/2008 od 25.12.2008. godine, je tuženi preneo celokupna prava i obaveze kupca subjekta privatizacije na tuženog „Europark“ DOO Beograd, pri čemu je izjavom Ov 44963/2008 od 25.12.2008. godine preuzeo obavezu prema tužiocu da jemči da će sticalac društvenog kapitala, tuženi „Europark“ DOO Beograd, uredno i blagovremeno ispuniti sve obaveze preuzete osnovnim ugovorom. Nakon toga tuženi „Europark“ DOO Beograd je ugovorom o ustupanju ugovora, Ov 3315/2010 od 07.05.2010. godine, kao ustupalac preneo tuženom „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad kao sticaocu sva prava i obaveze iz ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije Ov 1098/07 od 14.09.2007. godine, odnosno društveni kapital u privrednom društvu „ZGOP“ AD Novi Sad, na koji način je tuženi „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad stekao svojstvo kupca subjekta privatizacije iz navedenog ugovora o prodaji društvenog kapitala. Ugovor o prodaji društvenog kapitala je predviđao obavezu kupca da prodavcu plati ugovornu kaznu u slučaju neispunjenja obaveza predviđenih ugovorom, i to za neispunjenje obaveze iz člana 8. tačka 1. tačka 1. u iznosu od 100 % relevantne investicione obaveze, za neispunjenje obaveze iz člana 8. tačka 1. tačka 4. u iznosu od 100 % prodajne cene, a za svaku povredu obaveze iz člana 8. tačka 3. tačka 3. u iznosu od 50 % prodajne cene. Tužilac je ugovor o prodaji društvenog kapitala raskinuo zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca i obavestio sve tužene o obavezi plaćanja naknade u visini ugovorne kazne predviđene ugovorom o prodaji društvenog kapitala, što je i predmet tužbenog zahteva. U postupku kontrole sprovođenja predmetne privatizacije je tužilac utvrdio neizvršenje ugovornih obaveza predviđenih člana 8. tačka 1. tačka 1; tačka 8. tačka 1. tačka 4. i tačka 8. tačka 3. tačka 3. od strane kupca subjekta privatizacije što tuženi Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad nije sporio, a među parničnim strankama nije sporna obračunska tačnost visine potraživanja na ime ugovorne kazne. Drugostepeni sud je za pravilno utvrđeno činjenično stanje našao da je ispunjen uslov za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala zbog povrede ugovora iz člana 8. tačka 3. tačka 3., raspolaganjem imovine subjekta privatizacije, što je osporavao tuženi „Europark“ DOO Beograd.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nije osnovano potraživanje tužioca prema tuženom „AA“ AD ..., ..., jer su prestali osnovi njegove obaveze prema tužiocu. Taj tuženi nije ugovorna strana pravnog prethodnika tužioca iz ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije Ov 1098/07 od 14.09.2007. godine, jer je ustupio ugovor o prodaji kapitala, u smislu člana 41ž Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“ br.38/2001, 18/2003, 45/2005 i 123/2007) koji je tada bio na snazi, prijemniku, ovde tuženom „Europark“ DOO Beograd – Jajinci, koji je time postao nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji, pa i obaveze plaćanja ugovorne kazne. Kako je utvrđeno, tuženi „AA“ AD ..., ... jemčio je da će prijemnik ispuniti sve obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala. Neosnovano u reviziji tužilac ističe da je i tuženi „AA“ AD ..., ..., ostao u obavezi da tužiocu plati ugovornu kaznu, i po osnovu pomenute odredbe Zakona o privatizaciji, i u slučaju višestrukog, odnosno potonjeg ustupnja uguvora od strane prijemnika sledećem, ovde tuženom „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad, jer to ne proizilazi iz odredaba Zakona o privatizaciji. Naprotiv, proizilazi da ustupanjem ugovora prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji, a da ustupilac jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, čime je stavljen doslovce u položaj jemca.

„AA“ AD ... je i potpisao izjavu o jemstvu, prema čijoj sadržini jemči da će tuženi „Europark“ DOO Beograd uredno i blagovremeno ispuniti sve obaveze preuzete osnovnim ugovorom. Nema osnova za tumačenje obaveze jemca na strani tuženog na način kao što ističe revident, odnosno da označeni tuženi ne jemči samo za obavezu tuženog „Europark“ kao dužnika po ugovoru o prodaji društvenog kapitala, već i za obaveze „Europark“ DOO Beograd kao jemca za obaveze potonjeg prijemnika, ovde tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad, jer to ne proizilazi iz sadržine izjave o jemstvu tuženog „AA“ Ov 44963/2008 od 25.12.2008. godine. Izjava o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu učinio pismeno, saglasno odredbi člana 998. ZOO, što podrazumeva da je pismeno određen obim obaveze jemca, u konkretnom slučaju na ispunjenje obaveze po ugovoru o prodaji društvenog kapitala od strane tuženog „Europark“ DOO Beograd, a ne i njegove obaveze kao jemca za obaveze „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad. Prestankom glavne obaveze, gasi se i jemstvo, po odredbi člana 295. stav 2. ZOO. Obaveza tuženog „Europark“ DOO Beograd kao kupca iz ugovora o prodaji kapitala prestala je ustupanjem tog ugovora ovde tuženom „Vojvodinaput – Bačkaput“ a.d. Novi Sad, kako je to utvrđeno od strane nižestepenih sudova, ugovorom o ustupanju ugovora Ov 3315/2010 od 07.05.2010. godine, u smislu odredaba člana 41ž. tada važećeg Zakona o privatizaciji. Time se ugasila i obaveza „AA“ AD ... ... da jemči za obavezu „Europark“ DOO Beograd kao kupca iz ugovora o prodaji društvenog kapitala.

Sa iznetog je odbijena revizija u delu u kojem se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 2 Pž 9664/13 od 03.04.2015. godine u prvom stavu izreke, kojim je potvrđena prvostepena presuda u drugom i trećem stavu izreke, odnosno u odnosu na tuženog „AA“ AD …, …, na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP.

Odluku o tužbenim zahtevima tužioca u odnosu na tužene „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad i „Europark“ DOO Beograd – Jajinci drugostepeni sud je doneo pogrešnom primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima, iz člana 270. stav 1. i člana 272. stav 1., kojim odredbama je propisano da poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna). Posledica neispunjenja obaveze dužnika iz ugovora može biti raskid ugovora, kako je to predviđeno i konkretnim ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije, odredbama člana 41a Zakona o privatizaciji koji je važio u vreme zaključenja ugovora i odredbama Zakona o obligacionim odnosima o raskidanju ugovora zbog neispunjenja. Prema odredbi člana 132. stav 1. ZOO, raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze za naknadu eventualne štete. Ugovorna kazna, koja se odredbom člana 270. stav 1. ZOO može ugovoriti i za slučaj ako dužnik ne ispuni svoju obavezu iz ugovora, ima pravnu prirodu pretpostavljene naknade štete. Dakle, posledica neispunjenja ugovorne obaveze istovremeno može biti i raskid ugovora i nastanak obaveze dužnika da isplati ugovornu kaznu poveriocu. Suprotnim pristupom, kakav je izložen u drugostepenoj presudi, došlo bi do obesmišljavanja zakonom ustanovljenog instituta ugovorne kazne za slučaj neispunjenja ugovorne obaveze. Upravo su ugovorne strane odredile posledice raskida ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza dužnika, pa nema osnova da takva ugovorna obaveza otpadne, u situaciji kad je ugovor raskinut zbog neispunjenja ugovorne obaveze. Preinačena je drugostepena presuda i odbijena žalba tuženih „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad – u restrukturiranju i „Europark“ DOO Beograd – Jajinci, te potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu za tužbene zahteve u odnosu na ove tužene, jer su oba tužena u obavezi prema tužiocu na isplatu ugovorne kazne, tuženi „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad kao dužnik iz ugovora o prodaji društvenog kapitala, po odredbama člana 262. stav 1., 132. stav 1. i 270. stav 1. ZOO, a tuženi „Europark“ AD Beograd kao solidaran jemac za obaveze tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad iz ugovora o prodaji društvenog kapitala, u smislu odredbe člana 997. i člana 1004. stav 3. i stav 4. ZOO, izjavom o jemstvu Ov. 53404/2010 od 06.05.2010. godine, kako su to utvrdili nižestepeni sudovi.

Prigovore koje je u prvostepenom postupku istakao tuženi „Europark“ DOO Beograd – Jajinci je prvostepeni sud pravilno raspravio i o njima odlučio, i u pogledu i ispunjenosti uslova za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala, i u pogledu značaja ispunjavanja obaveza tog tuženog u svojstvu kupca društvenog kapitala, te dalje u pogledu mogućnosti smanjenja obaveza po ugovornoj kazni, kakav zahtev tuženi u toku parnice nije postavio, kao načina za smanjenje iznosa ugovorne kazne po odredbi člana 274. ZOO.

Nije bilo osnova za prestanak obaveze tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad, otpuštanjem duga od strane tužioca, pa time ni za prestanak obaveze jemca „Europark“ DOO Beograd usled otpuštanja duga tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad. Ovo stoga, što nema osnova u materijalnom pravu za obavezu tužioca na otpuštanje duga. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi su pozvani od strane tužioca da plate ugovornu kaznu 05.11.2011. godine, a 08.11.2011. godine doneta je odluka o restrukturiranju tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad. Članom 20. pomenutog Zakona o privatizaciji određeni su državni poverioci koji su dužni da otpuste dug subjekta privatizacije koji posluje, u celini ili većinski, društvenim ili državnim kapitalom. To su javna preduzeća, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije. Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita, pod određenim uslovima. Dakle, Agencija za privatizaciju, pravni prethodnik Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, nije spadala u krug državnih poverilaca koji su prema navedenoj odredbi Zakona o privatizaciji bili dužni da otpuste dug prema tuženom „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad u restrukturiranja. Stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ broj 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016- Autentična tumačenja), pokrenuti postupci privatizacije nastavljeni su po odredbama tog zakona, kada je i brisana oznaka u restrukturiranju tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad, a prema odredbama ovog zakona predviđena je i mera za pripremu i rasterećenje obaveze subjekata privatizacije – uslovni otpis duga, kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembra poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinski društvenim ili javnim kapitalom. Međutim, i po odrebama ovog zakona, iz člana 2. stav 1. tačka 28., državni poverioci su tako određeni da u njihov krug ne spada tužilac niti njegov pravni prethodnik. Osim toga, u toku postupka tuženi nisu pružili dokaze niti su isticali da je u smislu člana 76. važećeg Zakona o privatizaciji, Vlada donela odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug, kao meru za pripremu i rasterećenje obaveze subjekta privatizacije, odnosno ovde tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad, koja bi se odnosila i na ovde tužioca.

Kako, dakle, nisu prestali osnovi obaveze tuženog „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad i „Europark“ DOO Beograd da solidarno tužiocu isplate iznos ugovorne kazne, iz ugovora o prodaji društvenog kapitala između tužioca i „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad, to je tužbeni zahtev osnovan.

To su razlozi zbog kojih je revizijski sud odlučio kao u drugom stavu izreke, po odredbi člana 407. stav 1. ZPP.

Tuženi „Vojvodinaput – Bačkaput“ AD Novi Sad i „Europark“ DOO Beograd obavezani su da solidarno tužiocu naknade troškove postupka po reviziji, u iznosima od 104.400,00 dinara za sastav revizije, 780.000,00 dinara za troškove takse za reviziju i 1.170.000 dinara za troškove takse za odluku po reviziji, ukupno 2.054.400,00 dinara, po odredbi člana 149. 150., 156. stav 3., i člana 159. ZPP, te po Zakonu o sudskim taksama i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić