Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je tužbu zasnovao na navodima da po osnovu izvršne isprave - presude Trgovinskog suda u Leskovcu P 1373/06 od 03.05.2007. godine ima nenaplaćeno potraživanje od Mesne zajednice „Oraovica“ iz Preševa u iznosu od 4.328.338,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2004. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 265.266,00 dinara. Pokrenuo je izvršni postupak protiv Mesne zajednice kao izvršnog dužnika, koji je sprovodio javni izvršitelj, koji je u postupku sprovođenja izvršenja utvrdio da ne postoje pokretne stvari koje mogu biti predmet popisa izvršenja, te obavestio izvršnog poverioca, ovde tužioca da može doći do obustave izvršnog postupka. Pozivajući se na odredbe člana 6, 20, 72, 75, 76. i 77. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i na odredbe člana 14. Zakona o stečaju, tužilac je podneo tužbu smatrajući da postoji solidarno ustanovljena zakonska obaveza tuženog kao osnivača za obaveze Mesne zajednice „Oraovica“. Tuženi je osporio tužbu i tužbeni zahtev. Istakao je prigovor zastarelosti potraživanja.

Odlučujući o delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da sud obaveže Opštinu Preševo da tužiocu isplati novčani iznos od 4.328.338,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.03.2004. godine do konačne isplate, kao i iznos od 265.266,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zbog zastarelosti potraživanja.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident je postavio pitanja u vezi kojih smatra da je upotrebno ujednačavanje sudske prakse, konkretno da li postoji solidarna obaveza tuženog pre nego što je sud utvrdio postojanje solidarne obaveze i od kada teče rok zastarelosti, ali nije ukazao na primere drugačije sudske prakse o konkretnim pitanjima. U reviziji se ne ukazuje na drugačije pravnosnažne sudske odluke povodom iste ili slične činjeničnopravne situacije, pa stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Sama po sebi eventualna pogrešna primena materijalnog prava povodom istaknutog prigovora zastarelosti od strane tuženog ni dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Nije potrebno novo tumačenje prava o zastarelosti potraživanja.

Posebno, takva potreba nije iskazana ni u pogledu odlučivanja o troškovima postupka.

Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz navedenih razloga primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 23.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 4.328.338,00 dinara, što predstavlja protivrednost od 36.812,33 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u ovom privrednom sporu vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković