Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog Preduzeće za preradu, promet i eksport-import Vigo DOO Vranje, Vlasinska broj 12, čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat u ..., protiv tuženog-protivtužioca DP Boreli Proizvodnja obuće, unutrašnja i spoljna trgovina Sombor - u stečaju, čiji je punomoćnik Gorica Markov, advokat u ..., radi iseljenja i predaje po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 1042/21 od 25.08.2021. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Dozvoljava se posebna revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 1042/21 od 25.08.2021. godine.

USVAJA SE revizija tužioca-protivtuženog, UKIDAJU SE presuda Privrednog suda u Somboru P 201/2019 od 10.11.2020. godine i presuda Privrednog apelacionog suda 8Pž 1042/21 od 25.08.2021. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 8Pž 1042/21 dana 25.08.2021. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Somboru P 201/2019 od 10.11.2020. godine, u celosti, te odbio zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Presudom Privrednog suda u Somboru P 201/2019 od 10.11.2020. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog da se obaveže tuženi-protivtužilac da isprazni od lica i stvari poslovni prostor koji se nalazi u ... u Ulici ... broj .., ukupne površine 75 m2, na katastarskoj parceli broj .. upisan u list nepokretnosti broj .. KO ... i da isti preda tužiocu-protivtuženom, odbijen prigovor litispendencije koji je tužilac istakao u vezi protivtužbenog zahteva da se utvrdi pravo korišćenja u korist tuženog-protivtužioca, utvrđeno da tuženi- protivtužilac ima pravo korišćenja na poslovnom prostoru koji se vodi u listu nepokretnosti broj .. KO ..., zgrada trgovine, sagrađena na parceli broj .., objekat broj 1 – zgrada trgovine površine 58 m2 i objekat broj 2 - zgrada trgovine površine 17m2, koji objekti se nalaze u ... u Ulici ... broj .. i obavezan tužilac-protivtuženi da trpi da se tuženi-protivtužilac na predmetnoj nepokretnosti upiše kao nosilac prava korišćenja na objektima u mešovitoj svojini, i obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 93.300,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac-protivtuženi izjavio je blagovremenu posebnu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse, kojom pobija presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je cenio potrebu za posebnom revizijom po odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i odlučio da dozvoli posebnu reviziju, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku revizijski sud je zaključio da je revizija tužioca-protivtuženog osnovana.

Prema činjeničnom stanju na osnovu koga su nižestepeni sudovi odlučili o tužbenom i o protivtužbenom zahtevu, tužilac-protivtuženi je kao kupac zaključio ugovor o prodaji dana 24.10.2014. godine sa preduzećem za trgovinu Holly DOO Beograd, kao prodavcem, kojim je tužiocu-protivtuženom prodata nepokretnost – poslovni prostor koji se nalazi u ... u Ulici ... broj .., a koji čini prodajni prostor površine 58 m2 i magacinski prostor od 17 m2, na katastarskoj parceli broj .. upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ... . Ovaj poslovni prostor predmet je spora u ovoj parnici. Ugovor je zaključen u formi javnobeležničkog zapisa sačinjenog u Osnovnom sudu u Vranju pod OPU: 54-214. Na osnovu tog ugovora je tužilac- protivtuženi upisan u katastru nepokretnosti kao titular prava svojine na nepokretnosti u ... u Ulici ..., na zgradi broj 1 – zgrada trgovine u mešovitoj svojini površine 58m2 i na zgradi broj 2 – zgrada trgovine u mešovitoj svojini površine 17m2, koji objekti su izgrađeni na zemljištu u državnoj svojini, sa pravom korišćenja u korist tužioca. Prodavac Holly DOO Beograd je nepokretnost stekao po osnovu ugovora o kupoprodaji koga je zaključio sa Borovo DD Vukovar kao prodavcem dana 21.12.2007. godine, overenim kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu pod Ov 9336/07, kojim je prodavac prodao nepokretnost kao „izvanknjižni vlasnik“. Prvostepeni sud je utvrdio da je taj ugovor bio osnov upisa Holly DOO Beograd u nadležnom katastru. Ovde tuženi-protivtužilac je pokrenuo parnicu pred Privrednim sudom u Leskovcu tužbom za utvrđenje da je ništav ugovor o prodaji nepokretnosti zaključen između Borovo DD Vukovar i Holly DOO Beograd od 21.12.2007. godine Ov 9336/07, i radi utvrđenja da ovde tuženi-protivtužilac ima pravo korišćenja na istoj nepokretnosti, te da Holly DOO Beograd trpi da se ovde tuženi-protivtužilac upiše kao nosilac prava korišćenja na istoj nepokretnosti. Taj postupak se vodi kod Privrednog apelacionog suda pod Pž 3552/16 i u prekidu je od 10.08.2016. godine. Tuženi u tom postupku su Borovo DD Vukovar i Holly DOO Beograd. Holly DOO preduzeće za trgovinu DOO Novi Sad brisan je iz registra 08.09.2020. godine.

U ovom postupku je tuženi-protivtužilac tužbenim zahtevom tražio i utvrđenje da je apsolutno ništav ugovor o prodaji nepokretnosti zaključen 24.10.2014. godine u formi javnobeležničkog zapisa broj OPU: 54-214 u Osnovnom sudu u Vranju, o kom tužbenom zahtevu je u odnosu na tužioca-protivtuženog Vigo DOO Vranje pravnosnažno odlučeno tako što je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca za utvrđenje apsolutne ništavosti navedenog ugovora, presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4703/17 od 03.10.2019. godine. Nakon toga je tuženi- protivtužilac podneo novu tužbu u odnosu na tužioca-protivtuženog i tuženog Holly Preduzeće za trgovinu DOO Novi Sad, kao nužnih suparničara, radi utvrđenja ništavosti ugovora koga su zaključili o prodaji nepokretnosti 24.10.2014. godine, OPU: 54-214 Osnovnog suda u Vranju. Međutim, prekinut je postupak po protivtužbi po zahtevu za utvrđenje ništavosti tog ugovora, kako navodi prvostepeni sud u odnosu na pravno lice tuženog Holly Preduzeće za trgovinu DOO Novi Sad. Međutim, prema stanju u spisima predmeta, rešenjem Privrednog suda u Somboru P 201/2019 od 08.10.2020. godine prekinut je postupak po protivtužbi tuženog-protivtužioca u delu kojim traži da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor od 24.10.2014. godine u odnosu na oba tužena po protivtužbi.

Nesporna je činjenica da je tuženi-protivtužilac u posedu predmetnog poslovnog prostora, a tužilac-protivtuženi je dopisom od 17.11.2014. godine tražio da se iz istog iseli. Tuženi-protivtužilac je nastao organizovanjem u društveno preduzeće dela poslovnih jedinica nekadašnjeg društvenog preduzeća – Jugoslovenskog kombinata gume i obuće „Borovo“ iz Republike Hrvatske, koje poslovne jedinice su se nalazile na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom o organizovanju dela preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Slovenije, Republike Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, koje je nakon sprovedenih statusnih promena ovde tuženi-protivtužilac, nad kojim je otvoren postupak stečaja 15.07.2016. godine.

Prvostepeni sud je rešio kao prethodno pravno pitanje u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku o punovažnosti ugovora koga su zaključili tužilac- protivtuženi i u ovoj parnici protivtuženi Holly DOO Beograd, i o punovažnosti ugovora koje je zaključio Holly DOO Beograd sa prodavcem Borovo DD Vukovar. Drugostepeni sud je smatrao da je pravilno prvostepeni sud za potrebe ovog parničnog postupka kao prethodno pravno pitanje rešio pitanje punovažnosti navedenih ugovora.

Pristup nižestepenih sudova rešavanju prethodnog pravnog pitanja za odluku o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca-protivtuženog, koji sa pozicije nosioca prava svojine upisanog u katastar nepokretnosti zahteva od tuženog-protivtužioca predaju poseda na nepokretnosti, a i za odluku o osnovanosti protivtužbenog zahteva, za utvrđenje stvarnih prava tuženog-protivtužioca – je pogrešan. Ovo zato, što su oba ugovora, i ugovor o prodaji predmetne nepokretnosti koga su zaključili Borovo DD Vukovar kao prodavac i Holly DOO Beograd kao kupac, i ugovor o prodaji iste nepokretnosti između Holly DOO Beograd kao prodavca i tužioca-protivtuženog kao kupca - proizveli pravno dejstvo. Na osnovu tih ugovora je i Holly DOO Beograd i konačno tužilac-protivtuženi upisan kao vlasnik sporne nepokretnosti u katastru nepokretnosti. U takvom slučaju, postoji neophodnost da se ništavost ugovora konstatuje sudskom odlukom. U takvoj situaciji se o ništavosti ugovora ne može odlučivati kao o prethodnom pravnom pitanju za potrebe jedne parnice, već na način koji proizvodi pravno dejstvo erga omnes, odnosno tako da se na osnovu presudom utvrđene ništavosti ugovora može promeniti vlasnik sporne nepokretnosti u katastru nepokretnosti. Ovakvo pravno stanovište izraženo je u brojnim pravnosnažnim sudskim odlukama. Iskazano je i u odlukama Ustavnog suda, na primer Už 53/2015 donetoj 17. novembra 2016. godine. Prvostepeni sud će biti u poziciji da raspravi da li iza Holly DOO Beograd postoji pravni sledbenik, pa ako ne postoji, onda je procesna zajednica potpuna između tužioca-protivtuženog Vigo DOO Vranje i tuženog-protivtužioca DP Boreli Proizvodnja obuće, unutrašnja i spoljna trgovina Sombor - u stečaju, za presuđenje o protivtužbenom zahtevu tuženog- protivtužioca za utvrđenje ništavosti ugovora između Vigo DOO Vranje i Holly DOO Beograd. To pitanje nije pravnosnažno raspravljeno kako to revident smatra po presudi Pž 4703/17 od 03.10.2019. godine Privrednog apelacionog suda. Ovo zato, što je tada tužbeni zahtev za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o prodaji odbijen samo u odnosu na Vigo DOO Vranje u situaciji kada je postojao nužni suparničar Holly DOO Beograd, i upravo zbog izostanka potpune procesne zajednice nužnih suparničara. Potom je tužba ovde tuženog-protivtužioca podneta protiv oba saugovarača, što je nova procesna zajednica i kada je prestao da postoji Holly DOO Beograd, to je nova činjenica, u kom činjeničnom sklopu može biti nastavljen postupak i doneta presuda o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora u odnosu na tužioca-protivtuženog kao jedinu preostalu ugovornu stranu.

Pitanje punovažnosti ugovora na osnovu koga je tužilac-protivtuženi postao upisani titular prava svojine na predmetnoj nepokretnosti nije jedino značajno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. Nije raspravljeno pitanje savesnosti tužioca- protivtuženog kod sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti od prodavca Holly DOO Beograd. Prodavac je prema utvrđenju bio upisani nosilac prava svojine na objektima koje je prodao, ali nije raspravljeno da li je bio upisan i u vreme prodaje nepokretnosti tužiocu-protivtuženom. Prema navodima tuženog- protivtužioca u ovoj parnici koje obrazlaže prvostepeni sud, Holly DOO Beograd je doveo u zabludu ovde tužioca-protivtuženog tako što je u kupoprodajnom ugovoru naveo da poseduje poslovni prostor i prećutao je činjenicu da se vodi spor za utvrđivanje ništavosti kupoprodajnog ugovora po kome ga je stekao. Dakle, potrebno je raspraviti da li je tužilac-protivtuženi bio savestan kod sticanja prava svojine upisom u katastar nepokretnosti na osnovu ugovora sa Holly DOO Beograd kao prodavcem nepokretnosti. Prema odredbama Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br 72/2009 i 18/2010 i 65/2013) koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora između tužioca-protivtuženog Holly DOO Beograd, o načelu pouzdanja, iz člana 63., podaci o nepokretnostima upisanim u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja, što se prema shvatanju ovoga suda odnosi i na podatke o stvarnim pravima na nepokretnostima.

Tužbenom zahtevu tužioca-protivtuženog, koji je upisani nosilac prava svojine i koji tužbenim zahtevom ide za zaštitom prava da svoju stvar drži, tuženi- protivtužilac suprotstavlja protivtužbeni zahtev za utvrđenjem da on ima pravo korišćenja na istoj nepokretnosti. Međutim, u vreme presuđenja o takvom protivtužbenom zahtevu, materijalno pravo poznaje pravo korišćenja na predmetima u javnoj svojini (Zakon o javnom svojini). Nižestepeni sudovi nisu raspravili osnovanost protivtužbenog zahteva u kontekstu važećeg materijalnog prava na dan presuđenja, kada se o osnovanosti protivtužbenog zahteva odlučuje.

To su razlozi zbog kojih su prvostepeni i drugostepena presuda ukinute, po odredbama člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kako bi u ponovljenom postupku na osnovu meritorne odluke o ništavosti, odnosno punovažnosti ugovora na osnovu kojih je tužilac-protivtuženi stekao pravo svojine upisom u katastar nepokretnosti, te na osnovu raspravljenih bitnih činjenica od kojih, kako je napred navedeno, zavisi osnovanost tužbenog zahteva i utemeljenost u pozitivnom pravu protivtužbenog zahteva tuženog-protivtužioca, bila doneta pravilna odluka o tužbenom i o protivtužbenom zahtevu i na osnovu odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku i o troškovima celog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić