Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe u vezi sa odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju. Revidenti ističu pogrešnu primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o obligacionim odnosima o punomoćju, koji navodi su usmereni ka obrazlaganju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka, i shodno tome i odredaba vanparničnog postupka u konkretnom slučaju. Razlozi revizije tiču se primene procesnog prava. Revidenti smatraju da nisu bili ispunjeni uslovi za odbacivanje predloga, koji se tiču postojanja urednog punomoćja stranaka u postupku kojima ovlašćuju označenog punomoćnika za zastupanje. Stoga nisu relevantni za ispunjenost uslova za posebnu reviziju. Svakako, u konkretnom slučaju nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana povodom ocene nižestepenih sudova o urednosti zastupanja od strane označenog punomoćnika. Imajući u vidu način odlučivanja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prema konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja, novim tumačenjem prava, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Na osnovu iznetih razloga je shodnom primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Revizija je dozvoljena u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko- pravnim sporovima, jer drugačije nije određeno. U konkretnom slučaju nižestepenim odlukama odlučeno je u postupku po zahtevu predlagača za zakazivanje sednice skupštine akcionarskog društva u skladu sa članom 339. Zakona o privrednim društvima, a postupak se po takvom zahtevu provodi prema pravilima vanparničnog postupka, ali se ne može smatrati nijednim od napred navedenih postupaka.

Odredbom člana 420. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema iznetom je revizija u ovom postupku nedozvoljena. Zato je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu dva izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 413. i člana 410. stav 1. i stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić