Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 764/2022
29.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA preduzetnika, Auto taxi Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Milenković, advokat u ..., protiv tužene „ProCredit Bank“ AD Beograd, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 960,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 5248/20 od 27.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 5248/20 od 27.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 5248/20 od 27.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 5Pž 5248/20 od 27.01.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu 19P 7043/2019 od 07.09.2020. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava odredba člana 1. Ugovora o kreditu broj ... od 02.11.2009. godine, u delu kojim je definisano da je korisnik kredita saglasan da banka prilikom isplate kredita zadrži 2,00% iznosa odobrenog kredita na ime troškova obrade kredita, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže na isplatu iznosa od 960,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2009. godine pa do isplate, i obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 15.900,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Revizijom tužilac ponavlja razloge prvostepene presude. Ukazuje na nužnost postojanja ponude u predugovornoj fazi, dok je u konkretnoj parnici navode tužbe zasnovao na drugim činjenicama, da troškovi koji su nastali iz kreditnog odnosa u konkretnom slučaju nisi specificirani.