.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 773/2022
29.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Ranex DOO Beograd, ul. Hadži Ruvimova br.5, čiji je punomoćnik Tatjana Raičević, advokat u ..., protiv tuženog Banca Intesa AD Beograd, ul. Milentija Popovića br. 7b, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 52.527,23 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12 Pž 4437/2020 od 24.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29. juna 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12 Pž 4437/2020 od 24.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12 Pž 4437/2020 od 24.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu 26 P 2051/2020 od 28.07.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu br. .. od 09.01.2017. godine zaključenog između tužioca i tuženog, koja glasi: „Naknada za obradu zahteva za korišćenjem sredstava kredita. Korisnik kredita je obavezan da odmah po prijemu obračuna plati banci naknadu predviđenu važećom Tarifom naknade za usluge banke u visini od 0,5% od iznosa iskorišćenog kredita određenog u članu prvog ovog ugovora, uvećana za pripadajuće javne dažbine (ukoliko je primenjivo) u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna predmetne provizije, s tim da će se zaduženje po osnovu naknade za usluge banke vršiti sukcesivno, u skladu sa puštenim iznosima tranši odobrenog kredita“ i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 52.527,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.01.2018. godine do isplate, te da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.604,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda 12 Pž 4437/2020 od 24.11.2021. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo da naplati troškove naknade bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentima u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita bilo u procentualnom iznosu ili apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. U slučaju kada nema dokaza da je tuženi postupio na opisani način i da je tužiocu kao korisniku kredita dostavio ponudu sa propisanom sadržinom, to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. U opisanoj situaciji nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Bez uticaja na dozvoljenost revizije je pozivanje tuženog na dopunu pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16.09.2021. godine, iz razloga što je ništavost sporne ugovorne odredbe suštinski utvrđena iz razloga nedostatka adekvatne ponude, a ne zbog toga što banka nije dokazala strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5 Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 20.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 52.527,23 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a u stavu 3. istog člana, da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. istog člana. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
