U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeće KOLE PETROL DOO Kragujevac, čiji je punomoćnik Dejana Zečević, advokat u ..., protiv tužene Stečajna masa Akcionarsko društvo za saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo AUTOSAOBRAĆAJ Kragujevac – u stečaju, kao pravnog sledbenika Akcionarskog društva za saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo AUTOSAOBRAĆAJ Kragujevac – u stečaju, čiji je punomoćnik Zvezdana Bubalo, advokat u ..., radi utvrđivanja potraživanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 5108/20 od 25.08.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se USVAJA revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Privrednog suda u Kragujevcu 1P 1146/18 od 19.08.2020. godine u prvom, drugom i petom stavu izreke i presuda Privrednog apelacionog suda 11Pž 5108/20 od 25.08.2021. godine u delu kojim je prvostepena presuda u navedenom delu potvrđena, i predmet se u istom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBIJA se revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 5108/20 od 25.08.2021. godine u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Kragujevcu 1P 1146/18 od 19.08.2020. godine u trećem stavu izreke, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Kragujevcu je doneo presudu 1P 1146/20018 dana 19.08.2020. godine, kojom je u 1. stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i utvrdio kao osnovano potraživanje tužioca Preduzeće KOLE PETROL DOO Kragujevac prema tuženom AD za saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo AUTOSAOBRAĆAJ Kragujevac - u stečaju za iznos od 14.494.447,14 dinara na ime glavnog duga po osnovu obezbeđenog potraživanja sa pripadajućom kamatom počev od 25.05.2015. godine, uz pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava koja bi se dobila prodajom imovine na kojoj je tužilac stekao založno pravo na osnovu Založne izjave broj ... od 04.11.2010. godine; u 2. stavu izreke utvrdio kao osnovano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 35.100.171,92 dinara na ime obračuna zakonske zatezne kamate na ukupno obezbeđeno potraživanje od 57.878.025,70 dinara za period od 04.10.2010. godine kao dana davanja Založne izjave broj ... do 25.05.2015. godine kao dana otvaranja stečaja nad tuženim, sa pravom prvenstvenog namirenja iz sredstava koja bi se dobila prodajom imovine na kojoj je stečeno založno pravo; u 3. stavu izreke utvrdio kao osnovano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 4.325.326,02 dinara na ime glavnog duga po prijavljenom neobezbeđenom potraživanju; u 4. stavu izreke utvrdio kao osnovano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 1.409.937,76 dinara na ime obračuna zakonske zatezne kamate na neobezbeđeno potraživanje od 4.325.326,02 dinara za period od 27.06.2013. godine do 25.05.2015. godine kao dana otvaranja stečajnog postupka nad tuženim i u 5. stavu izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.181.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 11Pž 5108/20 dana 25.08.2021. godine kojom je kao neosnovanu odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Kragujevcu 1P 1146/18 od 19.08.2020. godine u delu stava jedan, u stavu dva, tri, četiri i pet izreke prvostepene presude, dok je ukinuo presudu u delu stava jedan gde je navedeno: „... po osnovu obezbeđenog potraživanja“ i „.... uz pravo prvenstvenog namirenja“ i tužbu odbacio, te odbio kao neosnovan zahtev tuženog za isplatu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv navedene drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio tuženi, kojom presudu pobija u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu jedan, dva, tri i pet, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020) i utvrdio da je revizija osnovana u delu kojim se pobija drugostepena presuda kojom je prvostepena presuda potvrđena u prvom i drugom stavu izreke, dok je revizija neosnovana u delu kojim se pobija drugostepena presuda kojom je prvostepena presuda potvrđena u trećem stavu izreke.

U delu kojim je prvostepena presuda potvrđena u trećem stavu izreke, drugostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, navodima da je i u tom delu drugostepena presuda nerazumljiva i da protivreči sama sebi, te da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, ali ova bitna povreda odredaba parničnog postupka nije predviđena za revizijski razlog po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Paušalno se ističe bitna povreda u smislu odredbe člana 386. Zakona o parničnom postupku, navodom da odlučujući o žalbi drugostepeni sud nije dao jasne razloge po svim žalbenim navodima i razlozima o propustima u prvostepenom presuđenju na koje je revident u žalbi ukazivao, bez konkretnog određenja na koje se žalbene navode to odnosi.

Prema razlozima drugostepene presude u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom i trećem stavu izreke, u postupku stečaja nad AD za saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo Autosaobraćaj Kragujevac - u stečaju, tužilac je prijavio potraživanje od 57.878.025,70 dinara kao obezbeđeno po Založnoj izjavi broj ... od 04.11.2010. godine i neobezbeđeno potraživanje od 4.325.326,02 dinara po osnovu faktura na osnovu kojih je vođen izvršni postupak u predmetu Ii 1866/16. Osporeno je potraživanje prijavljeno kao obezbeđeno za 14.494.447,14 dinara, neobezbeđeno potraživanje za iznos od 4.325.326,06 dinara i obračunate kamate od 43.978.897,98 dinara. Ocenjen je kao neosnovan prigovor zastarelosti koji ističe tuženi, i to u odnosu na potraživanje koje je obezbeđeno založnom izjavom, zato što od momenta davanja založne izjave 04.11.2010. godine do otvaranja postupka stečaja 25.05.2015. godine nije protekao rok od 10 godina, koji rok je određen odredbom člana 379. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi taj rok primenjuju na potraživanja tužioca na koja se odnosi Založna izjava od 04.11.2010. godine, zato što je zbog svojstva izvršne isprave, izjednačavaju sa odlukom u smislu odredbe člana 379. Zakona o obligacionim odnosima. Od tog potraživanja je predmet tužbenog zahteva osporeno potraživanje od 14.494.447,14 dinara, koje je utvrđeno u prvom stavu izreke prvostepene presude. Na ukupno potraživanje koje je bilo obezbeđeno po navedenoj založnoj izjavi obračunata je kamata za period od davanja založne izjave 04.10.2010. godine do otvaranja stečaja 25.05.2015. godine u iznosu od 35.100.171,92 dinara, što je utvrđeno potraživanje u drugom stavu izreke prvostepene presude. Neobezbeđeno potraživanje, utvrđeno u trećem stavu izreke prvostepene presude od 1.409.947,76 dinara je po osnovu faktura iz 2013. godine koje su bile predmet izvršenja u predmetu I 1866/16. Predlog za dozvolu izvršenja podnet je 30.07.2013. godine, a postupak stečaja otvoren 25.05.2015. godine, iz čega nižestepeni sudovi zaključuju da to potraživanje nije zastarelo shodno odredbama člana 388. i 374. Zakona o obligacionim odnosima.

Potraživanja potiču iz višegodišnjeg poslovnog odnosa parničnih stranaka, tužioca kao prodavca, a tuženog kao kupca naftinih derivata, po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji koji je bio zaključen 01.11.2002. godine. Već na dan zaključenja tog ugovora tuženi je imao dospelu, a neizmirenu obavezu na ime primljenih količina goriva u iznosu od 13.094.814,72 dinara a zatim je aneksom ugovora o poslovnoj saradnji na prodaji naftinih derivata od 18.02.2010. godine konstatovana obaveza kupca prema prodavcu za isporučeno gorivo od 30.421.527,75 dinara koju se kupac obavezao da izmiri zaključno sa 01.06.2010. godine. Na osnovu zapisnika o izvršenom usaglašavanju knjigovodstvenog stanja od 29.10.2010. godine, koji je potpisan od strane finansijskog direktora tuženog sačinjena je založna izjava Ov br .../... od 04.11.2010. godine, na osnovu koje je upisana hipoteka na nepokretnosti u list nepokretnosti broj ... KO ..., radi obezbeđenja potraživanja u visini glavnice od 57.878,025,70 dinara. Zapisnikom o izvršenom usaglašavanju knjigovodstvenog stanja od 18.07.2013. godine sa stanjem na dan 15.07.2013. godine utvrđen je saldo u korist tužioca od 78.615.683,83 dinara, za koji zapisnik je utvrđeno da je overen potpisima i pečatima parničnih stranaka. Hipotekovana nepokretnost je vraćena rešenjem Agencije za restituciju od 14.01.2016. godine, AA, na osnovu kog pravnosnažnog rešenja je brisan teret hipoteke na nepokretnosti. Rešenje je pravnosnažno 20.05.2020. godine.

Revizijski sud zaključuje iz tako utvrđenog činjeničnog stanja da potraživanje tužioca prema tuženom, kao prodavca prema kupcu za isporučeno gorivo, zastareva u zastarnom roku od 3 godine iz odredbe člana 374. Zakona o obligacionim odnosima. U pitanju je potraživanje između pravnih lica iz ugovora o prometu robe, pri čemu zasterevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. U konkretnom slučaju potraživanje koje je obezbeđeno Založnom izjavom Ov .../... od 04.11.2010. godine, kako je utvrđeno za glavni dug od 57.878.025,70 dinara, zastareva u istom zastarnom roku, s tim da se rok računa od dospelosti tog duga kako je određena sadržinom založne izjave. Sadržina založne izjave o dospelosti potraživanja koje se obezbeđuje nije utvrđena. Na to s razlogom u reviziji ukazuje revident. Ne može se primeniti odredba Zakona o obligacionim odnosima iz člana 379., jer je tom odredbom propisan poseban rok zastarelosti za ona potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, ili odlukom drugog nadležnog organa, ili pred njima zaključenim poravnanjem. Potraživanje obezbeđeno založnom izjavom tuženog, koja odredbom člana 15. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br 115/2005) u smislu tog zakona i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje jeste izvršna isprava, nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, niti odlukom drugog nadležnog organa, poravnanjem pred sudom ili drugim nadelžnim organom, kako to propisuje odredba člana 379. Zakona o obligacionim odnosima. Potraživanje obezbeđeno založnom izjavom kao izvršnom ispravom u smislu člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci, zastareva u zastarnom roku koji je propisan za to potraživanje, a zastarni rok računa se počev od trenutka padanja u docnju kako je određen založnom izjavom, saglasno odredbi člana 7. stav 3. Zakona o hipoteci. Odredbom člana 26. Zakona o hipoteci propisano je da hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja (osim kamate i drugih povremenih davanja). Međutim, u ovom parničnom postupku ne odlučuje se o namirenju potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Odlučuje se o osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanje čije utvrđenje se traži. To pitanje ne rešava se odredbom člana 26. Zakona o hipoteci jer se ta odredba ne odnosi na pitanje zastarelosti potraživanja, već na njegovo namirenje. U konkretnom slučaju, hipoteke nema, brisana je pravnosnažnim rešenjem, te se ne radi o obezbeđenom potraživanju, niti o njegovom namirenju.

Dakle, revizijski sud je stanovišta da se primenjuje odredba člana 374. Zakona o obligacionim odnosima kojim je određen rok za zastarevanje međusobnih potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, jer je tako definisan pravni odnos između tužioca i tuženog, kao odnos između prodavca i kupca naftinih derivata, kao robe. Ovo bez obzira na okolnost da je ugovor kojim su parnične stranke definisale međusobne odnose nazvan ugovorom o poslovnoj saradnji na prodaji naftnih derivata.

Da bi pravilno odlučio o prigovoru zastarelosti potraživanja na koje se odnosila založna izjava, prvostepeni sud je trebalo da utvrdi ugovoreni rok dospelosti obaveze tuženog na plaćanje, ali i sadržinu zapisnika o izvršenom usaglašavanju knjigovodstvenog stanja od 18.07.2013. godine, sa stanjem na dan 15.07.2013. godine, da bi zaključio da li je tim zapisnikom došlo do prekida zastarevanja po odredbi člana 387. Zakona o obligacionim odnosima. Osim što nije raspravljena sadržina tog zapisnika, nije utvrđeno da li su ovlašćena lica sa strane tuženog potpisala zapisnik. Zavisno od tog utvrđenja se može zaključiti da li je u stečaju prijavljeno potraživanje na ime glavnog duga obuhvaćenog založnom izjavom zastarelo ili ne. Što se tiče obračunatih kamata, na ukupno prijavljeno potraživanje kao obezbeđeno, ne može se prihvatiti obračun za pravilan, jer je računata kamata od dana davanja založne izjave, 04.10.2010. godine, a ne od padanja u docnju tuženog sa plaćanjem glavnog duga, kako to propisuje odredba člana 277. stav 1. u vezi člana 324. Zakona o obligacionim odnosima. Ne može se prihvatiti stav drugostepenog suda, da potraživanje na ime obračunate zakonske zatezne kamate nije zastarelo, kad nije raspravljano pitanje zastarelosti zahteva za glavnicu, na osnovu činjenice o dospeću potraživanja. Takođe, ne može se prihvatiti za pravilan stav nižestepenih sudova da je tuženi u obavezi na plaćanje celokupnog iznosa potraživanja prema tužiocu, kao da se namiruje iz vrednosti prodate nepokretnosti i to bez obzira što je založno pravo u vreme donošenja presude prestalo brisanjem. Ovde se ne radi o situaciji, kako to pogrešno smatra drugostepeni sud, da se tužilac mora namiriti nominalno kao što bi se namirio i iz vrednosti prodate nepokretnosti. Ovo zato što je razlučno pravo tužioca prestalo. Prestalo je i pravo prioritetnog namirenja tužioca. Tužilac ima pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečeni poverilac, jer bez svoje krivice ne može namiriti potraživanje kao razlučno, jer ga više nema. S toga nema osnova ni da se utvrdi njegovo potraživanje prema tuženom za kamate od otvaranja stečajnog postupka pa do isplate glavnice.

Ovo su razlozi zbog kojih je drugostepena presuda kojom se potvrđuje prvostepena presuda u prvom i drugom stavu izreke, pogrešna, zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega ni odlučne činjenice nisu utvrđene, kako je napred navedeno. Zato je u tom delu usvojena revizija tuženog i ukinute drugostepena i prvostepena presuda po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Posledično, ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u petom stavu izreke prvostepene presude i odluka drugostepenog suda o troškovima postupka po žalbi.

Revizijom se pobija drugostepena presuda u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u trećem stavu izreke, kojim je utvrđeno potraživanje tužioca prema tuženom po fakturama iz 2013. godine, po kojima je pokrenuo izvršni postupak u predmetu I 1866/16 koji je obustavljen usled otvaranja stečaja nad tuženim. I za ovo potraživanje prvostepeni sud je utvrdio da je zasnovano na fakturama za cenu robe – dizel gorivo koju je tuženi primio, a cenu nije platio. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da potraživanje po računima, od kojih je najstariji od 13.06.2013. godine, do prijave potraživanja u stečaju koji je otvoren 25.05.2015. godine, nije zastarelo, s obzirom da je i prijavom u stečajnom postupku nad tuženim došlo do prekida zastarevanja. U reviziji tuženi ne iznosi razloge zbog kojih osporava drugostepenu presudu u odnosu na deo kojim se potvrđuje prvostepena presuda u trećem stavu izreke, kojim je odlučeno o potraživanju na ime glavnice iz navedenog osnova. To su razlozi zbog kojih je revizija u ovom delu odbijena kao neosnovana, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - Sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić