U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeća za proizvodnju, preradu i promet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda PN-AGROEKONOMIK DOO Beograd - u stečaju, Ustanička broj 64/VIII čiji je punomoćnik Vesna Gaćeša, advokat u ..., protiv tuženih AA iz ... broj .., kao pravnog sledbenika HIDROTERMA DOO Novi Sad - u prinudnoj likvidaciji, čiji je privremeni zastupnik Pavle Bogdanović, advokat u ..., VISA PROM DOO Kanjiža, čiji je punomoćnik Miloš Kravić, advokat u ... i BB iz ... broj .., radi utvrđenja svojine, utvrđenja da je izvršenje nedopušteno i predaje poseda, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6103/19 od 12.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 27.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6103/19 od 12.02.2020. godine ODBIJA SE, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tuženog AA za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 11P 5778/2018 dana 19.06.2019. godine kojom je u I stavu izreke dozvolio objektivno preinačenje tužbe od 06.06.2019. godine; u II stavu izreke odbio prigovore stvarne i mesne nenadležnosti suda; u III stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i utvrdio pravo svojine tužioca PN- Agroekonomik DOO Beograd - u stečaju na nepokretnostima – lokal L-1 ukupne površine 29,39 m2 u prizemlju, orijentisan na uličnu stranu, u stambeno-poslovnoj zgradi PO+Pr+2+Pk br. ... u ulici ... u ..., u zgradi koja je sagrađena na parceli broj .. KO ... i lokalu Pl – 2 ukupne površine 26,04 m2 u prizemlju, orijentisan na uličnu stranu, u stambeno-poslovnoj zgradi PO+Pr+2+Pk br. .. u ulici ... u ..., u zgradi koja je sagrađena na parceli broj .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti da se na osnovu ove presude upiše u javnu knjigu koju vodi Republički geodetski zavod, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad kao vlasnik u celosti; u IV stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je izvršenje koje je dozvoljeno po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Ii 1974/17 od 14.06.2017. godine nedopušteno u odnosu na iste nepokretnosti – lokale L-1 i L-2 opisane u tom stavu izreke; u V stavu izreke obavezao trećetuženog BB iz ... da tužiocu vrati iste nepokretnosti – lokal L-1 i lokal L-2 bliže određene u tom stavu izreke, te u VI stavu izreke obavezao tužene da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 229.200,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 1Pž 6103/19 dana 12.02.2020. godine kojom je u I stavu izreke odbio žalbu prvotuženog i drugotuženog kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 5778/18 od 19.06.2019. godine ispravljenu rešenjem istog suda 11P 5778/18 od 13.09.2019. godine u stavu IV izreke; u II stavu izreke usvojio žalbu prvotuženog i drugotuženog i preinačio presudu Privrednog suda u Beogradu 11 P 5778/18 od 19.06.2019. godine ispravljenu rešenjem istog suda 11P 5778/18 od 13.09.2019. godine u III stavu izreke tako što je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo svojine na nepokretnostima lokalu L-1 i lokalu L-2, bliže određenim, kao i da se na osnovu te presude upiše u javnu knjigu koju vodi Republički geodetski zavod, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad kao vlasnik u celosti; u III stavu izreke ukinuo presudu Privrednog suda u Beogradu 11P 5778/18 od 16.09.2019. godine ispravljenu rešenjem istog suda 11P 5778/18 od 13.09.2019. godine u V stavu izreke, bez vraćanja na ponovni postupak; u IV stavu izreke preinačio odluku o troškovima parničnog postupka sadržanu u VI stavu izreke i rešio tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude je tužilac izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija presudu u II i IV stavu izreke, u odnosu na označene tužene: AA u odnosu na koga je nastavljen postupak iza tuženog Hidroterma DOO Novi Sad - u prinudnoj likvidaciji, tuženog Visa Prom DOO Kanjiža i tuženog BB iz ..., zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da revizija tužioca nije osnovana.

Drugostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP. Nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom, u smislu odredbe člana 374. stav 1. ZPP na koje tužilac ukazuje u reviziji, dok bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu zakonom dozvoljeni revizijski razlog.

Činjenično stanje je za odluku o tužbenim zahtevima pravilno i potpuno utvrđeno od strane prvostepenog suda i na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u III stavu izreke i odlučio tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo svojine na predmetnim objektima, te da se odredi da se na osnovu presude tužilac upiše u javnu knjigu koju vodi Republički geodetski zavod, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad kao vlasnik istih u celosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prigovor tužioca kao trećeg lica odbijen je rešenjem javnog izvršitelja Živina Milinova broj Ii ../17 od 29.09.2017. godine i tužilac je upućen da pokrene parnicu. Tužilac je ovu parnicu pokrenuo tužbom od 02.11.2017. godine, ali je u međuvremenu u sprovođenju postupka prinudnog izvršenja došlo do prodaje predmetna dva lokala, trećetuženom, na javnoj prodaji, zbog čega je tužilac preinačio tužbu postavljanjem i tužbenog zahteva 06.06.2019. godine kao eventualnog, kojim traži da se trećetuženi obaveže da tužiocu vrati predmetne lokale. Po zaključku javnog izvršitelja od 20.12.2017. godine lokali koji su prodati trećetuženom su istom i predati. Nakon toga je obustavljen postupak izvršenja.

Ovo činjenično stanje revident ne pobija navodima revizije.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.106/2015, 106/2016 (autentično tumačenje), 113/2017 (autentično tumačenje)), člana 193. i 194., zaključili da je trećetuženi stekao prvo svojine na predmetnim lokalima u toku trajanja ove parnice, odnosno do zaključenja glavne rasprave, tako što su mu lokali prodati u izvršnom postupku i zaključkom javnog izvršitelja i predati. Iz tog razloga je pobijanom presudom drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kojim tužilac traži da sud utvrdi njegovo pravo svojine na predmetnim lokalima. Ovo bez obzira na to što je prvostepeni sud na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnim lokalima derivativnim putem, od pravnog prethodnika drugotuženog, sa kojim je zaključio punovažan ugovor o kupoprodaji istih. Drugotuženi je iste lokale prethodno kupio od prvotuženog, takođe punovažnim ugovorima. Na osnovu takvih zaključaka prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u pogledu istih lokala kao predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, jer je vlasnik lokala nad kojim se sprovodi postupak izvršenja u predmetu Ii 1974/17 pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, te je izvršenje na istim lokalima proglasio nedopuštenim. Odluku o nedopuštenosti izvršenja je drugostepeni sud potvrdio.

Revizija tužioca dozvoljena je u odnosu na drugostepenu presudu u delu kojim je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu tužioca, tako što je isti odbio.

Međutim, revizija nije osnovana. Drugostepena presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama kojima se uređuje sticanje prava svojine u izvršnom postupku, koje su odredbe sadržane u članu 193. i 194. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.106/2015, 106/2016 (autentično tumačenje), 113/2017 (autentično tumačenje)) koji je bio na snazi u vreme predaje nepokretnosti trećetuženom u državinu. U konkretnom slučaju, trećetuženi je stekao pravo svojine na nepokretnostima koje su predmet tužbenog zahteva po odredbi člana 193. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Samim tim, neosnovan je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da on ima pravo svojine na istim nepokretnostima. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da kao posledicu takvog sprovođenja postupka prinudnog izvršenja, prodajom nepokretnosti radi namirenja potraživanja u izvršnom postupku, kojom je trećetuženi stakao pravo svojine na prodatoj nepokretnosti, tužilac po čijoj tužbi je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je izvršenje koje je dozvoljeno po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Ii 1974/17 od 14.06.2017. godine – nedopušteno u odnosu na predmetne lokale, ima prava određena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, i to odredbom člana 81. stav 5., te dalje po odredbi člana 119. pravo na protivizvršenje iz odredbe člana 113. i 115. stav 1. tačka 4., radi ostvarenja prava iz člana 117. stav 1. Odredbom člana 119. i člana 117. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da u ovakvoj situaciji treće lice ima pravo da po predlogu za protivizvršenje sud rešenjem obaveže izvršnog poverioca da trećem licu vrati ono što je primio izvršenjem.

S obzirom na razloge za odbijanje tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca na predmetnim lokalima, utemeljene u navedenim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje je drugostepeni sud pravilno primenio na konkretno pravilno utvrđeno činjenično stanje o toku postupka izvršenja u kome je došlo do javne prodaje predmetnih nepokretnosti, radi namirenja potraživanja prema drugotuženom kao izvršnom dužniku, u kom postupku je trećetuženi stekao pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, revizija tužioca odbijena je kao neosnovana, po odredbama člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odbijen je zahtev prvotuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, primenom odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, jer trošak sastava odgovora na reviziju nije bio potreban za vođenje revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić