.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 814/2023
31.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Mirjane Andrijašević, Zorana Hadžića i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca LENA AUTO DOO Zaječar, čiji je punomoćnik Vukojica Sekulić, advokat u ..., protiv tuženog OPPORTUNITY BANKA AD Novi Sad, radi sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 3.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 6101/21 od 28.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 6101/21 od 28.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 6101/21 od 28.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 10P 700/2021 od 24.05.2021. godine obavezan je tuženi da tužiocu usled neosnovane naplate provizije na ime troškova obrade kreditnog zahteva po ugovoru o kreditu broj ... od 09.10.2015. godine isplati iznos od 3.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 12.10.2015. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.300,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda 7Pž 6101/21 od 28.12.2022. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu usled neosnovane naplate provizije na ime troškova obrade kreditnog zahteva po ugovoru o kreditu broj ... od 09.10.2015. godine iznos od 3.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 12.10.2015. godine do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 7.800,00 dinara.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Međutim, u slučaju kada je tužba zasnovana na činjeničnoj tvrdnji da tužiocu nije poznata struktura i mehanizam troškova obrade kreditnog zahteva, a u postupku je utvrđeno da je tuženi uručio tužiocu obrazac Osnovni podaci o kreditu, to se ne može govoriti o nesavesnom postupanju banke, niti ništavosti sporne ugovorne odredbe. Ovo iz razloga što nijednim zakonskim ili podzakonskim aktom nije bila propisana obaveza banke da klijentima obrazlaže strukturu troškova obrade kredita koje je klijent dužan da plati u postupku realizacije kreditnog zahtev, a iz Osnovnih podataka o kreditu tužilac je svakako mogao biti upoznat sa visinom svoje obaveze plaćanja troškova obrade kredita, kao i visinom efektivne kamatne stope. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog suda, a takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 24.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 3.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
