U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca–protivtuženog Stečajna masa AD za proizvodnju konditorskih proizvoda Banini Kikinda – u stečaju, čiji je punomoćnik Mladen M Ivetić, advokat u ... i protivtužbi tuženog–protivtužioca AA iz ..., ... broj ..., čiji je punomoćnik Zoran Đorđević, advokat u ..., uz učešće umešača na strani tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Vagić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika po tužbi i utvrđenja ništavosti po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 2640/20 od 02.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 2640/20 od 02.03.2020. godine u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu P 62/2017 od 29.01.2020. godine u drugom stavu izreke i u delu trećeg stava i u delu četvrtog stava izreke, kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati iznos od 12.874.464,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine do isplate i kojim je odbijen protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je bez dejstva Ugovor od 22.02.2012. godine u delu kojim se tuženi obavezao na isplatu iznosa od 12.874.464,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine do isplate se ODBIJA, kao neosnovana, revizija se USVAJA i ukidaju se presuda Privrednog apelacionog suda 3Pž 2640/20 od 02.03.2022. godine i presuda Privrednog suda u Zrenjaninu P 62/2017 od 29.01.2020. godine u usvajajućem delu za tužbeni zahtev za iznos od 7.125.536,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate i u odbijajućem delu za protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je bez dejstva Ugovor od 22.02.2012. godine zaključen između tuženog i AD „Banini“ Kikinda u delu u kom se tuženi obavezao na isplatu iznosa od 7.125.536,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate, i odluka o troškovima postupka, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Zrenjaninu doneo je presudu P 62/2017 dana 29.01.2020. godine kojom je u prvom stavu izreke odbio osnovni tužbeni zahtev tužioca Stečajna masa AD za proizvodnju konditorskih proizvoda Banini Kikinda – u stečaju kojim je traženo da se utvrdi da je ništava Odluka o otpisu potraživanja AD „Banini“ iz Kikinde prema tuženom AA od 25.12.2015. godine u iznosu potraživanja od 20.000.000,00 dinara, kao neosnovan; u drugom stavu izreke usvojio eventualni tužbeni zahtev i utvrdio da je bez pravnog dejstva prema Stečajnoj masi AD za proizvodnju konditorskih proizvoda „Banini“ Kikinda - u stečaju Odluka o otpisu potraživanja AD „Banini“ Kikinda prema tuženom AA od 25.12.2015. godine u iznosu potraživanja od 20.000.000,00 dinara; u trećem stavu izreke obavezao tuženog AA da plati tužiocu na ime duga iznos od 20.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine do isplate, dok je, u četvrtom stavu izreke, odbio zahtev iz protivtužbe da se utvrdi da je bez dejstva Ugovor od 22.02.2012. godine, zaključen između tuženog i AD „Banini“ Kikinda kao pravnog prethodnika tužioca, kao neosnovan; u petom stavu izreke obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.661.200,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 3Pž 2640/20 dana 02.03.2020. godine kojom je odbio žalbe tužioca, tuženog i umešača, kao neosnovane i potvrdio presudu Privrednog suda u Zrenjaninu P 62/2017 od 29.01.2020.godine, i odbio zahtev tužioca, tuženog i umešača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenu raviziju izjavio tuženi, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 18/2020) i zaključio da je revizija tuženog delimično osnovana, delimično neosnovana.

Presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se navodi revizije kojima tuženi ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka tiču postupanja prvostepenog suda, što nije revizijski razlog predviđen odredbom člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, tuženi je u vreme poslovnog odnosa sa AD„Banini“ Kikinda bio zakonski zastupnik Preduzeća za završne radove u građevinarstvu „Azur“ DOO Senta. Tuženi i AD „Banini“ Kikinda su osnovali konzorcijum kojim su zajednički istupali kao kupac u postupku prodaje društvenog kapitala Preduzeća za završne radove u građevinarstvu „Azur“ DOO Senta javnom aukcijom. Ugovorom o konzorcijumu su predvideli da nastupaju kao jedan ponudilac za kupovinu 58,31% društvenog kapitala subjekta privatizacije i da solidarno odgovaraju za obaveze konzorcijuma za isplatu kupoprodajne cene, a da se svaki član konzorcijuma obavezuje da uplati srazmerni deo kupoprodajne cene koji se utvrđuje prema nominalnoj vrednosti udela koji svaki član namerava da kupi i to AD „Banini“ 90%, a tuženi 10%. Zaključen je Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije 12.12.2007. godine između Agencije za privatizaciju i predstavnika konzorcijuma, po kome je kupac kupio društveni kapital subjekta privatizacije za cenu od 41.000.000,00 dinara. AD „Banini“ Kikinda je uplatio u korist Agencije za privatizaciju Beograd ukupan iznos od 41.000.000,00 dinara po Ugovoru o prodaji društvenog kapitala. Aneksom ugovora o konzorcijumu od 24.12.2007. godine su članovi konzorcijuma konstatovali da su otkupili 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije, što predstavlja 58,31% kapitala koji se privatizuje Preduzeća za završne radove u građevinarstvu „Azur“ Senta, da je cenu isplatio AD „Banini“ Kikinda, da imajući u vidu da je tuženi na poslovima direktora subjekta privatizacije odgovoran za rukovođenje, uspešno i pozitivno poslovanje subjekta privatizacije, utvrđuju da isplata licitirane vrednosti obezbeđuje članu konzorcijuma AD „Banini“ učešće od 40% u kapitalu koji je predmet kupoprodaje, a 18,31% članu konzorcijuma – ovde tuženom. Tuženi se odriče učešća u dobiti koju u poslovanju ostvari subjekt privatizacije u korist drugog člana konzorcijuma do visine licitirane vrednosti subjekta privatizacije. Tužilac je 31.12.2007. godine u skladu sa Aneksom u svojim poslovnim knjigama knjižio učešće u kapitalu „Azur“ DOO Senta na dugovnoj strani konta 03020 (umanjenje za 41.000.000,00 dinara), na dugovnoj strani konta 03011 učešće u kapitalu „Azur“ DOO Senta (28.125.536,00 dinara) i na dugovnoj strani konta 0389 ostali dugoročni plasmani AA (12.874.464,00 dinara). AD „Banini“ Kikinda je zaključio Ugovor o prenosu udela u DOO „Azur“ Senta 07.02.2011. godine, kojim je svoj udeo u ukupnom kapitalu od 37,56% u vrednosti od 109.647,22 evra na dan 31.12.2004. godine preneo na DOO „Azur“ Senta uz naknadu od 21.000.000,00 dinara, čime mu je prestalo svojstvo člana društva. U tom ugovoru je konstatovano da nakon prenosa udela i isplate iznosa od 21.000.000,00 dinara prenosilac, AD „Banini“ Kikinda, više nema nikakvih potraživanja prema društvu, niti prema bilo kojem članu društva. DOO „Azur“ Senta je isplatilo 21.000.000,00 dinara AD „Banini“ Kikinda. Zatim je 22.02.2012. godine zaključen ugovor između AD „Banini“ Kikinda kao poverioca i ovde tuženog kao dužnika, kojim su konstatovali da je među njima zaključen ugovor o konzorcijumu i aneks istog ugovora u cilju zajedničkog nastupanja u svojstvu kupca u postupku prodaje društvenog kapitala „Azur“ DOO Senta, da je zaključen ugovor o kupoprodaji sa Agencijom za privatizaciju, da je AA kao član konzorcijuma dobio od AD „Banini“ pozajmicu za kupovinu svog udela u kapitalu društva „Azur“ DOO u visini od 12.874.464,00 dinara, da je između AD „Banini“ i „Azur“ DOO zaključen ugovor o prenosu udela na osnovu koga je AD „Banini“ preneo svoj udeo na „Azur“ DOO po ceni od 21.000.000,00 dinara. Ugovorom je definisano da je njegov predmet utvrđenje ukupnog duga dužnika – ovde tuženog AA prema AD „Banini“ Kikinda, rok vraćanja i druga prava i obaveze ugovornih strana po osnovu pravnih poslova navedenih u preambuli ugovora i stanju u knjigovodstvenoj evidenciji AD „Banini“ Kikinda. AA je ugovorom, u članu 3, preuzeo kao svoju obavezu da AD „Banini“ Kikinda naknadi razliku između knjigovodstvene vrednosti udela AD „Banini“ u „Azur“ DOO Senta u iznosu od 28.125.536,00 dinara i prodajne vrednosti od 21.000.000,00 dinara. Članom 4. ugovora je predviđeno da ukupan dug dužnika prema poveriocu po ovom ugovoru iznosi 20.000.000,00 dinara što čini iznos od 12.874.464,00 dinara koji iznos je dužnik primio kao pozajmicu u cilju kupovine društvenog kapitala „Azur“ DOO Senta u postupku privatizacije tog privrednog društva i 7.125.536,00 dinara na ime razlike između knjigovodstvene i prodajne vrednosti prenetog udela poverioca na „Azur“ DOO Senta. Članom 5. se tuženi obavezao da poveriocu vrati dug od 20.000.000,00 dinara u roku od pet godina, najkasnije do 01.01.2017. godine. U članu 6. ugovora predviđena su sredstva obezbeđenja, te da dužnik potpisom ovog ugovora daje saglasnost da, ukoliko ne plati dug do dogovorenog roka, poverilac stiče pravo da preuzme 12,48% dužnikovog udela u „Azur“ DOO Senta. Dalje je utvrđeno da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St 19/2013 od 09.12.2013. godine otvoren stečajni postupak, potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavljen stečajni postupak nad AD „Banini“ Kikinda. Odredbom unapred pripremljenog plana reorganizacije propisane su zaštitne klauzule i predviđena je zabrana samostalnog raspolaganja imovinom, tako da se stečajnom dužniku zabranjuje da tokom trajanja reorganizacije samostalno raspolaže imovinom, bez pismene dozvole odbora poverilaca. Dana 25.12.2015. godine je v.d. generalni direktor AD „Banini“ Kikinda doneo odluku kojom je otpisao potraživanja prema članu „Azur“ DOO Senta, AA, ovde tuženom u ukupnom iznosu od 20.000.000,00 dinara, a da za to nije imao pismenu saglasnost odbora poverilaca. Dana 14.01.2016. godine je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka, 26.04.2016. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „Banini“ Kikinda, a 30.03.2017. godine obustavljen postupak stečaja nad istim stečajnim dužnikom i postupak nastavljen prema stečajnoj masi stečajnog dužnika. U rešenju je utvrđeno da je u ovom predmetu stečajna masa stečajnog dužnika AD „Banini“ Kikinda - u stečaju aktivno legitimisana. Nakon unovčenja imovine stečajnog dužnika i deobe sredstava stečajne mase ostala su neizmirena potraživanja poverilaca u većem iznosu nego što je tužbeni zahtev u ovom postupku.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odlučili o primarnom tužbenom zahtevu tužioca, tako što su odbili utvrđenje da je ništava Odluka od 25.12.2015. godine o otpisu potraživanja AD „Banini“ Kikinda prema tuženom u iznosu od 20.000.000,00 dinara, dok su usvojili eventualni tužbeni zahtev i utvrdili da je bez pravnog dejstva prema Stečajnoj masi AD „Banini“ Kikinda - u stečaju ista odluka, nalazeći da okolnost da je odluku doneo v.d. generalni direktor privrednog društva, a bez saglasnosti odbora poverilaca, odluku ne čini ništavom, ali su ispunjeni uslovi za pobijanje te pravne radnje, iz člana 119. i člana 122. Zakona o stečaju, s obzirom da je odluka doneta u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, tom radnjom AD „Banini“ Kikinda gubi pravo na namirenje novčanog potraživanja, a neposredno se oštećuju poverioci stečajnog dužnika jer je i kod deobe unovčene stečajne mase ostalo nenamirenih potraživanja stečajnih poverilaca.

Pravilna je odluka o usvajanju eventualnog tužbenog zahteva za pobijanje pravne radnje stečajnog dužnika. Za to su ispunjeni uslovi predviđeni navedenim odredbama Zakona o stečaju.

Prema razlozima nižestepenih odluka, usvojen je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati iznos od 20.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine jer je Odluka o otpisu potraživanja bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi, na ime ispunjenja obaveze tuženog iz člana 4. ugovora od 22.02.2012. godine, kojim se tuženi obavezao da poveriocu AD „Banini“ Kikinda isplati iznos od 20.000.000,00 dinara najkasnije do 01.01.2017. godine. Po razlozima drugostepene presude, tuženi se saglasnom voljom obavezao da poveriocu AD „Banini“ Kikinda isplati navedeno dugovanje, a nije dokazao da je dug isplatio ili da se isti ugasio na drugi način.

Nižestepeni sudovi su odbili protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je bez dejstva ugovor koga je tuženi zaključio sa AD. „Banini“ Kikinda 22.02.2012. godine na osnovu zaključka da je ugovor zaključen saglasnom voljom ugovornih strana, i da njime definišu koji ukupan iznos tuženi duguje na ime toga što je AD „Banini“ Kikinda za račun tuženog isplatio deo kupoprodajne cene za kupovinu društvenog kapitala, na osnovu čega je tuženi postao vlasnik udela u pravnom licu „Azur“ DOO i na ime preuzete obaveze koju je „Azur“ DOO imao prema AD „Banini“ Kikinda, pa je ugovor punovažan.

Zaključak da ugovor od 22.02.2012. godine proizvodi pravno dejstvo, odnosno da je punovažan u delu u kome je njime postignuta saglasnost volja ugovornih strana o obavezi tuženog da vrati dug koji je nastao u iznosu od 12.874.464,00 dinara na ime pozajmice člana konzorcijuma AD „Banini“ Kikinda drugom članu, ovde tuženom radi kupovine udela u privrednom društvu „Azur“ DOO Senta - je pravilan. Iz utvrđenih činjenica proizilazi za pravilan zaključak da je taj dug tuženog prema AD. „Banini“ Kikinda postojao i da je proizašao iz činjenice da su oba člana konzorcijuma bila obavezna da snose srazmerno cenu za sticanje udela u privrednom društvu „Azur“ DOO Senta, a da je cenu snosio samo AD „Banini“ Kikinda, što su konstatovali aneksom ugovora o konzorcijumu. Postojanje tog duga je i sadržina ugovora od 22.02.2012. godine. Stoga u ovom delu tuženi nije dokazao osnov po kome taj ugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo.

U navedenom delu revizija tuženog je neosnovana, te je o njoj odlučeno po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, u delu za iznos od 7.125.536,00 dinara ni prvostepeni, ni drugostepeni sud ne daju činjenice o osnovu obaveze koju je tuženi preuzeo ugovorom od 22.02.2012. godine. Prema razlozima prvostepenog suda, iznos od 7.125.536,00 dinara na ime razlike između knjigovodstvene i prodajne vrednosti udela koju je AD „Banini“ Kikinda preneo na „Azur“ DOO Senta je dug koga je tuženi preuzeo da plati umesto „Azur“ DOO. Međutim, za ovo nema činjenične podloge u do sada utvrđenom činjeničnom stanju. Prvostepeni sud smatra da, uprkos članu 4. ugovora od 07.02.2011. godine, proizilazi dug koji je „Azur“ DOO imao prema AD „Banini“ Kikinda koji su tuženi i „Banini“ AD Kikinda učinili nespornim ugovorom od 22.02.2012. godine, kod činjenice da se u knjigovodstvu stranaka podudaraju svi iznosi navedeni u ugovorima. Međutim utvrđenje o knjigovodstvenoj evidenciji moglo bi se odnositi na „Azur“ DOO Senta, a ne na tuženog kao stranku u ovoj parnici. Sve i da član 4. ugovora od 07.02.2011. godine između AD „Banini“ Kikinda i „Azur“ DOO Senta ne odgovara knjigovodstvenom stanju tih ugovornih strana, te da je postojala obaveza „Azur“ DOO Senta da osim isplaćenog 21.000.000,00 dinara na ime prenetog udela, isplati i iznos od 7.125.536,00 dinara, ostaje neraspravljeno sa kog osnova je tuženi spornim ugovorom od 22.02.2012. godine preuzeo takvu obavezu „Azura“ DOO Senta prema ovde tužiocu. Stoga, za sada, osnovano tuženi navodima revizije osporava osnov ugovora od 22.02.2012. godine u delu koji se tiče njegove obveze da AD „Banini“ Kikinda isplati i iznos od 7.125.536,00 dinara, u smislu odredbe člana 51. Zakona o obligacionim odnosima. Za sada revident osnovano ukazuje i na pobude iz kojih je ugovor u tom delu zaključen, koje bi mogle uticati na njegovu punovažnost u smislu odredbe člana 53. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi za razlog koji bi u tom delu činio da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo navodi fingiranje ugovora, i to radi otklanjanja pogrešnog knjiženja u poslovnim knjigama AD „Banini“ Kikinda. Kada nisu utvrđene činjenice iz kojih bi proizilazio osnov tuženog da osporenim ugovorom preuzme dug „Azur“ DOO Senta prema AD „Banini“ Kikinda u iznosu od 7.125.536,00 dinara, tada se ne može govoriti o odsustvu nedopuštene pobude za zaključenje ugovora u navedenom delu.

Konačno proizilazi da nižestepeni sudovi nisu raspravili okolnosti pod kojima je tuženi preuzeo obavezu prema AD „Banini“ Kikinda za isplatu iznosa od 7.125.536,00 dinara, na ime razlike između knjigovodstvene i prodajne vrednosti prenetog udela poverioca na „Azur“ DOO Senta, pa se ne može zaključiti da li postoji osnov ugovora u tom delu i da li su pobude za zaključenje ugovora u tom delu takve da ugovor i u tom delu proizvodi pravno dejstvo. Zbog toga je preuranjena i odluka o potraživanju tužioca prema tuženom za iznos od 7.125.536,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine.

Zbog navedenog je ukinuta prvostepena i drugostepena presuda u delu tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 7.125.536,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine i odluka o protivtužbenom zahtevu za utvrđenje da ugovor od 22.02.2012. godine u delu u kom se tuženi obavezao na isplatu istog iznosa sa zakonskim zateznim kamatama ne proizvodi pravno dejstvo, te je u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovljenom postupku odlučiće se o troškovima celog postupka po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić