Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i Dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA ... ... ... .../.../.../...-..., čiji je punomoćnik Predrag Božović, advokat u ..., protiv tuženog JKP Zelenilo-Beograd, Beograd, Mali Kalemegdan broj 8, čiji je punomoćnik Jelena Milanović, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 4972/21 od 11.01.2022. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 4972/21 od 11.01.2022. godine.

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 11Pž 4972/21 od 11.01.2022. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu 5P 7231/2020 od 16.03.2021. godine u I i III stavu izreke, čiji je sastavni deo dopunsko rešenje od 28.04.2021. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 25P 7231/2020 od 16.03.2021. godine kojom je u I stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu plati 1.558.133,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2021. godine do isplate, a u stavu III obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 198.362,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 11Pž 4972/21 dana 11.01.2022. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu 25P 7231/2020 od 16.03.2021. godine u stavu I i III, čiji je sastavni deo dopunsko rešenje od 28.04.2021. godine. Odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu posebnu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i potrebe za tumačenjem materijalnog prava od opšteg interesa, kojom presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju, po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020), prema kojoj je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) i ocenio da je revizija tuženog izuzetno dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse. Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je u prvom stavu izreke ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija osnovana.

Revident ukazuje na odnos materijalnog prava sadržanog u odredbi člana 184. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je predviđeno da preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu i drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu i odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je predviđeno da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenih doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, utvrđenom od strane prvostepenog suda, u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 15.04.2017. godine u Beogradu na Kragujevačkom putu, učestvovalo je motorno vozilo u vlasništvu tužioca. O tom događaju je sačinjen zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode od strane nadležnog organa za Grad Beograd, dana 28.04.2017. godine, iz kog proizilazi da je do saobraćajne nezgode došlo tako što se na vozilo tužioca, dok se kretalo ulicom ... iz pravca Ralje ka Beogradu, obrušilo i palo stablo drveta koje je bilo pored puta. Od strane MUP-a je sačinjena službena beleška od 27.04.2017. godine u kojoj je konstatovano da je stablo palo i oštetilo vozilo i metalnu zaštitnu ogradu – bankinu i da su pregledom vozila uočena bliže opisana oštećenja na vozilu. Iz nalaza veštaka je utvrđeno da vozač nije imao tehničkih mogućnosti da izbegne nezgodu, kao i da se na desnoj strani vozila nalazi metalna zaštitna ograda na koju se nadovezuje šuma iz koje je palo drvo. U računskom smislu nije bila sporna visina štete na vozilu tužioca, koja je utvrđena na osnovu nalaza veštaka.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je neosnovan prigovor tuženog na pasivnu legitimaciju. O tome je prvostepeni sud zaključio iz samog postupanja tužioca, koji je pre tužbe u ovoj parnici vodio parnicu po tužbi od 23.10.2017. godine protiv JP Putevi Srbije Beograd i JP Beograd-put, radi naknade štete iz istog događaja, kojom pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev zbog nedostatka pasivne legitimacije navedenih tuženih i da je za potraživanje tužioca na ime naknade štete pasivno legitimisan ovde tuženi. I drugostepeni sud, u oceni žalbenih navoda tužioca, obrazlaže da je u pogledu preduzeća nadležnog za održavanje puteva doneta provnosnažna presuda iz koje proizilazi da upravljač putevima nije nadležan u konkretnom slučaju.

Materijalno pravo od značaja za osnov odgovornosti tuženog za nastali štetni događaj, prvostepeni sud nalazi u članu 2. stav 1. tačka 3. i članu 15. Odluke o uređenju i održavanju parkova, zelenih rekreacionih površina, te članu 184. Zakona o obligacionim odnosima.

Odlukom o uređenju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina („Službeni list Grada Beograda“ broj 12/2001 ... 2/2011) na koju se pozvao prvostepeni sud, propisani su uslovi i način organizovanja poslova u obavljanju komunalne delatnosti uređenja i održavanja parkova, zelenih i rekreacionih površina (javne zelene površine) kao i uslovi korišćenja te komunalne delatnosti na teritoriji Grada Beograda, između ostalog i način obezbeđivanja konitinuiteta u uređenju i održavanju javne zelene površine, na teritoriji Grada Beograda, kao komunalne delatnosti od opšteg interesa. U članu 2. stav 1. tačka 3., određeno je da su javne zelene površine u smislu te odluke, zelene površine duž saobraćajnica (travnjaci, drvoredi i drugi zasadi). Na osnovu odredbe člana 184. Zakona o obligacionim odnosima, prema zaključku prvostepenog suda, tuženi je odgovoran za štetu koju je pretrpeo tužilac, jer je propustio da ukloni nebezbedno stablo koje se nalazilo na zelenoj površini pored Kragujevačkog puta kojim se kretalo vozilo tužioca.

Polazeći od tako, zakonom i podzakonskim propisima propisane odgovornosti pravnih lica koja vrše komunalnu delatnost, revident osnovano osporava zaključak nižestepenih sudova o početku toka propisanog roka za zastarelost predmetnog potraživanja. Drugostepeni sud za saznanje tužioca za štetu uzima dan kada je sačinjen zapisnik o izvršenom ugiđaju saobraćajne nezgode, 15.04.2017. godine. Po shvatanju prvostepenog suda tužilac je za štetnika saznao danom prijema presude drugostepenog suda u parnici koju je tužilac vodio protiv JP putevi Srbije Beograd i JP Beograd put, odnosno 27.08.2020. godine, a do tad je imao pogrešnu predstavu o tome ko je odgovoran za štetu na njegovom vozilu. Ove razloge prihvata drugostepeni sud. Međutim, drugostepeni sud zaključuje i da je tužilac u konkretnim okolnostima saznao za visinu štete najranije danom izrade nalaza i mišljenja veštaka, odnosno 28.01.2018. godine. Zbog toga, sve i da je tužilac za štetnika saznao na dan nastanka štete, potraživanje nije zastarelo računajući od dana saznanja za visinu štete do podnošenja tužbe u ovoj parnici, 17.12.2020. godine.

Tuženi osnovano prigovara ovakvoj primeni odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navedenom odredbom propisano je, da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje štetu učinilo. Prvo, ne može se prihvatiti da je tužilac saznao za štetu koju je pretrpeo na vozilu, tako što je na njega palo stablo dok se vozilo kretalo putem, tek kada je sačinjen zapisnik o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode. Takav zaključak nije životno održiv. Tužilac je prema utvrđenim činjenicama notorno bio svestan da je pretrpeo štetu na svom vozilu još trenutkom kada je na vozilo palo stablo. Obim te štete tužilac je mogao saznati od tog dana, procenom štete od za to stručnog lica. Nije prihvatljiv zaključak da je tužilac za obim, odnosno visinu štete mogao saznati tek danom prijema nalaza i mišljenja veštaka sačinjenog u postupku koji je tužilac vodio protiv trećih lica, JP putevi Srbije Beograd i JP Beograd put, 28.01.2018. godine. Ovo s toga, što je taj nalaz i mišljenje pribavio sam tužilac, što je evidetno mogao učiniti odmah po štetnom događaju koji se desio 15.04.2017. godine. Podjednako nije prihvatljiv zaključak da je tužilac za osnov odgovornosti tuženog kao štetnika saznao dostavljanjem odbijajuće pravnosnažne presude po tužbi protiv trećih lica, ma ko da su. Takvo zaključivanje o saznanju oštećenog za samu štetu, njen obim i visinu i za štetnika ne može se prihvatiti za životno i logički održivo.

Naprotiv, životno je da je tužilac samim događajem saznao da je pretrpeo štetu i okolnosti u kojima ju je pretrpeo. Tada je saznao i za prirodu te štete, odnosno za oštećenja na vozilu, jer su ona bila očigledna. Obim i visinu te štete mogao je saznati procenom od za to ovlašćenog i stručnog lica, koju je mogao i ranije pribaviti. Bilo je potrebno raspraviti kada je objektivno tužilac mogao saznati obim i visinu štete, prema redovnom toku stvari, ako je savestan.

Nadalje, za osnov odgovornosti tuženog za nastali štetni događaj, kao lica koje obavlja komunalnu delatnost održavanja zelenih površina na području Grada Beograda, koje je za to određeno materijalnim propisima, navedenom odlukom i Zakonom o komunalim delatnostima, tužilac nije saznao time što mu je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na treća lica, već logičkim zaključivanjem iz zakona, odnosno opšteg akta koji je dostupan tužiocu i morao mu biti poznat.

Dakle, zbog pogrešnog zaključivanja primeni materijalnog prava, nižestepeni sudovi su propustili da rasprave kada je tužilac moga saznati za obim i visinu štete na vozilu, za koju štetu i štetnika je mogao znati samim štetnim događajem. Od toga će zavisiti odluka o prigovoru zastarelosti potraživanja prema tuženom u ovoj parnici.

To su razlozi zbog kojih je revizijski sud primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku sudovi će doneti i odluku o troškovima celog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić