U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilje D.K. iz B., koju zastupa punomoćnik V.Č., advokat iz B., protiv tužene A.b. a.d. u Stečaju iz B., radi utvrđenja osporenog potraživanja, vrednost predmeta spora 300.000 USD, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4451/13 od 13.11.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje D.K. iz B. izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4451/13 od 13.11.2014.godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 3263/2012 od 13.03.2013.godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje potraživanja tužilje prema tuženoj u iznosu od 300.000 USD sa domicilnom kamatom počev od 05.04.2000.godine do konačne isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4451/13 od 13.11.2014.godine, odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu.

Protiv drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove odgovora je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Revizijski razlog da pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a koji se može podvesti pod bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom nije osnovan, jer po odredbi člana 396. stav 2. ZPP, ako se presudom žalba odbija u obrazloženju presude sud neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Drugostepeni sud je za svoje odlučivanje dao jasne i neprotivrečne razloge ocenivši kao neosnovane bitne žalbene razloge tužilje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilji je u stečajnom postupku tuženog rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 168/2010 od 18.04.2011.godine osporeno potraživanje u iznosu od 300.000 USD sa domicilnom kamatom od 05.04.2000.godine do isplate, koje potraživanje tužilja zasniva na tvrdnji da je uložila štedni ulog kod tuženog u navedenom iznosu po osnovu čega joj je izdata štedna knjižica. Štedna knjižica je knjižica K.b. a.d. B., a overena je pečatom A.b.. Tužilja je u momentu izdavanja štedne knjižice bila maloletna, a u štednoj knjižici nisu uneti podaci o zakonskom zastupniku, što je obaveza banke kod otvaranja deviznog računa i prijema depozita maloletnih štediša. U poslovnim knjigama tuženog ne postoji evidencija o uplatama i postojanju devizne štednje tužilje, što je utvrđeno nalazom veštaka iz dokumentacije i knjigovodstvene evidencije tuženog za dan 05.04.2000.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno je drugostepeni sud u pobijanoj presudi primenio materijalno pravo, odredbe člana 1043. i 1044. ZOO kao i pravila o teretu dokazivanja iz člana 228. do 231. ZPP, kada je zaključio da se radi o oborivoj zakonskoj pretpostavci da su upisi u knjižicu potvrđeni pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica dokaz da su uplate izvršene te da tužilja u toku postupka nije pružila relevantne dokaze da je izvršila uplatu iznosa od 300.000 USD dana 05.04.2000.godine kod tuženog, a nasuprot tome tuženi koji je osporio izvršenu uplatu u prilog svojih tvrdnji dostavio je celokupnu dokumentaciju o stanju i prometu na računu banke na dan 05.04.2000.godine iz koje je veštačenjem nesumljivo utvrđeno da nema evidentiranih uplata na ime tužilje, bilo neporedno na blagajni ili preko žiro računa.

Revizijskim navodima ponavljaju se žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno cenio i za neprihvatanje istih dao valjano obrazloženje koje prihvata i revizijski sud, te ih neće ponavljati.

Neosnovano je pozivanje revidenta na odredbu člana 57. ZOO koji reguliše prava saugovorača poslovno nesposobnog lica koja su oročena na period od 30 dana od dana saznanja na poslovnu nesposobnost druge ugovorne strane, što bi primenjeno na konkretan slučaj značilo da je tuženi prekludiran da odustane od ugovora sa tužiljom, jer da je ona maloletno lice znao je prilikom izdavanja štedne knjižice 05.04.2000.godine. U konkretnom slučaju ne radi se o odustajanju tuženog od ugovora, već o osporavanju tuženog da je ugovor o deviznom štednom ulogu nastao. Odredba člana 1043. stav 1. ZOO propisuje da banka izdaje štednu knjižicu deponentu, ako je novčani depozit primljen kao ulog na štednju. Radi se o realnom ugovoru koji se smatra zaključenim tek kada banka primi novčani depozit kao ulog na štednju. Činjenica da je tužilja u momentu izdavanja štedne knjižice bila maloletna i da u štednu knjižicu nisu uneti podaci o zakonskom zastupniku, što je obaveza prilikom otvaranja deviznog računa i prijema deviznog depozita maloletne dece, samo je jedan od elemenata koji je osnovano doveo u sumnju validnost podataka o štednom ulogu navedenom u štednoj knjižici koja sumnja je potvrđena nalazom i mišljenjem sudskog veštaka da nije evidentirana uplata tužilje kod tužene, iz čega sledi da ugovor nije ni nastao, niti postoje dokumenti koji se odnose na odobrenje staratelja za zaključenje ugovora o štednji. U situaciji kada je devizna štedna knjižica izdata na formularu banke koja pod takvim nazivom u vreme izdavanja nije poslovala, kada za maloletno lice nisu navedeni podaci o zastupniku i kada u evidenciji banke nema traga o uplati deviznog iznosa navedenog u štednoj knjižici, sama štedna knjižica ne može biti relevantan dokaz o uplati i stanju na deviznom računu, te je neosnovan revizijski navod da je tužilja dokazala osnovanost svog potraživanja. Pozivanje revidenta da je u drugim slučajevima samo na osnovu štedne knjižice priznata osnovanost potraživanja deponenta nije od uticaja jer se provera izvršene uplate navedene u štednoj knjižici vrši u slučajevima kada je uplata osporena, a ne u svakom slučaju, obzirom da je upis u štednu knjižicu u smislu člana 1044. stav 2. ZOO oboriva pretpostavka o uplatama i podizanjima deponenta u odnosima sa bankom.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Na osnovu člana 165. ZPP sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.