Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 85/2024
08.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „FENSTER AS“ DOO Mala Vranjska, čiji je punomoćnik Dragan Petrović, advokat u ..., protiv tužene „Addiko bank“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Vojislav Nedić, advokat u ..., radi utvrđenja i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 35.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 9776/21 od 26.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 9776/21 od 26.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 9776/21 od 26.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 12Pž 9776/21 od 26.10.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu 48P 7878/21 od 09.09.2021. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 6. stav 1. Ugovora o odobravanju prekoračenja po tekućem računu broj ...- .../... od 18.06.2008. godine, zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tužene i zahtev da se obaveže tužena da tužiocu plati iznos od 35.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2008. godine do konačne isplate, te je obavezan tužilac da plati tuženoj na ime troškova prvostepenog postupka iznos od 19.500,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke, sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Revizijom tužilac ukazuje na nužnost postojanja ponude u predugovornoj fazi, dok je u konkretnoj parnici tužbu zasnovao na navodima da nije obrazloženo koji su to stvarni troškovi banke, te da je ostao nepoznat mehanizam po kome se dobija visina troškova usled čega su povređena osnovna načela obligacionog prava, na kojim razlozima je i zasnovana drugostepena presuda.