Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u vanparničnom postupku po predlogu predlagača: 1. AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Bjelobaba, advokat u ..., 2. BB iz ..., 3. VV iz ..., 4. GG iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Pavlović, advokat u ..., 5. DD iz ..., 6. ĐĐ iz ..., 7. EE iz ..., 8. ŽŽ iz ..., 9. ZZ iz ..., 10. II iz ..., 11. JJ iz ..., 12. KK iz ..., 13. LL iz ..., 14. LJLJ iz ..., 15. MM iz ..., 16. NN iz ..., 17. NJNJ iz ..., 18. OO iz ... iza pok. PP, 19. RR iz ... iza pok. SS, 20. TT iz ... iza pok. ĆĆ, 21. UU iz ..., 22. FF iz ... i 23. HH iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir G. Perović, advokat u ..., protiv protivnika predlagača: 1. DOO za poljoprivrenu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac i 2. DOO „Raca“ Zrenjanin, čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat u ..., radi utvrđivanja vrednosti akcija, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 14/21 od 16.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE posebna revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 14/21 od 16.12.2021. godine.

UKIDA SE rešenje Privrednog apelacionog suda 2Pvž 14/21 od 16.12.2021. godine u II, III i IV stavu izreke i rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu R 4/2020 od 30.10.2020. godine u prvom i trećem stavu izreke, osim po predlogu predlagača KK iz ..., i predmet se u tom delu, osim po predlogu predlagača KK iz ..., vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Zrenjaninu je doneo rešenje R 4/2020 dana 30.10.2020. godine kojim je u prvom stavu izreke utvrdio vrednost 1 (jedne) akcije CFI kod: ESVUFR, ISIN broj RSHERCE52942) izdavaoca AD za poljoprivrednu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac u iznosu od 3.549,45 dinara, koje su bile predmet prinudnog otkupa; u drugom stavu izreke, odbacio predlog predlagača AA iz ... podnet protiv DOO „Raca“ Zrenjanin, kao nedozvoljen i u trećem stavu izreke obavezao protivnika predlagača DOO za poljoprivrednu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac da u roku od 8 dana predlagačima 1. - 23. reda plati ukupan iznos od 7.871.620,00 dinara na ime troškova postupka, od čega iznos od 599.280,00 dinara predlagaču 1. reda, iznos od 1.351.560,00 dinara solidarno predlagačima 2. - 4. reda i iznos od 5.920.780,00 dinara solidarno predlagačima 5.- 23. reda sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti rešenja do konačne isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo rešenje 2Pvž 14/21 dana 16.12.2021. godine, rešavajući po žalbama predlagača AA i protivnika predlagača, kojim je u I stavu izreke vratio spise predmeta Privrednog suda u Zrenjaninu R 4/2020 prvostepenom sudu u delu predloga KK iz ... protiv protivnika predlagača DOO za poljoprivrednu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac, radi ocene ispunjenosti uslova za prekid postupka; u II stavu izreke odbio žalbu protivnika predlagača i predlagača AA iz ... kao neosnovane, te potvrdio rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu R 4/2020 od 30.10.2020. godine u prvom i drugom stavu izreke; u III stavu izreke preinačio rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu R 4/2020 od 30.10.2020. godine u trećem stavu izreke tako što je obavezao protivnika predlagača DOO za poljoprivrednu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac da predlagačima od 1. do 23. reda solidarno plati troškove postupka u iznosu od 959.230,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate i u IV stavu izreke obavezao predlagače da protivniku predlagača DOO za poljoprivrednu proizvodnju „Hercegovina“ Ravni Topolovac solidarno plate iznos od 60.000,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja, u stavu II i III izreke, su protivnici predlagača podneli blagovremenu reviziju, pozivom na odredbe člana 403. i 404. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, iz razloga pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao razloge revizije na osnovu odredaba člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da treba dozvoliti posebnu reviziju protivnika predlagača, radi ujednačavanja sudske prakse u odlučivanju o predlozima za utvrđivanja vrednosti akcija u postupku prinudnog otkupa, zasnovanih na istovetnom činjeničnom i pravnom osnovu, pa je po odredbi člana 404. stav 2. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje po odredbi člana 408. U vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Prvostepeni sud je zasnovao odluku na utvrđenju da su predlagači i njihovi pravni prethodnici i DOO „Raca“ Zrenjanin bili upisani kao akcionari izdavaoca akcija protivnika predlagača AD „Hercegovina“ Ravni Topolovac, sa određenim brojem akcija na dan 03.08.2019. godine, da je protivnik predlagača doneo dana 03.08.2018. godine odluku o prinudnom otkupu akcija na osnovu koje je otkupio akcije predlagača uz isplatu iznosa od 947,15 dinara po jednoj akciji. Na dan 03.07.2018. godine procenjena vrednost jedne akcije izdavaoca, protivnika predlagača, likvidacionom metodom je 2.839,56 dinara, procenjena vrednost primenom prinosne metode DNT je 960,10 dinara, prinosne metode – kapitalizacije je 1.092,30 dinara, a po metodi KKV (korigovana knjigovodstvena metoda) je 3.549,45 dinara. Ovo je prvostepeni sud utvrdio tako što je prihvatio dopunski nalaz i mišljenje veštaka „Servo Mihalj Agroekonomik“ DOO Zrenjanin od 25.08.2020. godine. Prvostepeni sud je utvrdio vrednost jedne obične akcije izdavaoca protivnika predlagača na dan 03.07.2018. godine u iznosu od 3.549,45 dinara, kao najpovoljniju za predlagače.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda za utvrđivanje vrednosti jedne obične akcije na dan 03.07.2018. godine u visini najpovoljnijoj za predlagače, koja je utvrđena u postupku ekonomsko - finansijskog veštačenja. Vrednost od 3.549,45 dinara, za koju prvostepeni sud navodi da je utvrđena metodom KKV (korigovane knjigovodstvene metode) nalazom od 25.08.2020. godine, protivnik predlagača osporava.

Drugostepeni sud navodi da je to procenjena vrednost akcije po metodu neto imovine, utvrđena nalazom veštaka od 26.09.2019. godine i u izjašnjenju od 18.09.2020. godine (dakle, da je ta vrednost utvrđena drugom metodom i drugim nalazom veštaka), a da je vrednost po KKV u iznosu od 772,63 dinara. Drugostepeni sud daje objašnjenje da nije od značaja kako se zove metoda, već da je predviđenom metodom za procenu utvrđena navedena vrednost, da nesaglasni akcionar ima pravo na isplatu po najpovoljnijoj vrednosti, što je u konkretnom slučaju procena izvršena primenom metoda neto imovine.

Sledeće, drugostepeni sud smatra da je bez uticaja žalbeni navod da određeni predlagači nisu akcionari protivnika predlagača, izdavaoca akcija, jer će o tome ko ima pravo na isplatu razlike do utvrđene vrednosti akcija biti rešeno u postupku isplate.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata za pravilne razloge drugostepenog suda, iznete u pobijanom rešenju, ni o načinu utvrđivanja vrednosti akcije, ni o legitimaciji predlagača.

Predmet odlučivanja u postupku je ispitivanje primerenosti cene akcija protivnika predlagača u postupku prinudnog otkupa.

Nema spora o tome da na osnovu odredbe člana 521. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011…44/2018) akcionar društva čije su akcije predmet prinudnog otkupa, koji smatra da cena koju je utvrdilo društvo u skladu sa članom 516. istog zakona nije utvrđena u skladu sa tim zakonom, može u propisanom roku da traži da nadležni sud u vanparničnom postupku utvrdi vrednost tih akcija u skladu sa istim zakonom. Zato se prigovor protivnika predlagača, da pojedini predlagači nisu akcionari, ne može odbiti sa razloga da će se o pravu na isplatu razlike u vrednosti akcija odlučiti u drugom postupku. Za pravilnu primenu citirane odredbe zakona drugostepeni sud je trebalo da oceni da li su predlagači, svaki od njih, akcionari čije akcije su predmet prinudnog otkupa od strane protivnika predlagača.

Prema odredbama istog zakona o utvrđivanju cene, iz člana 516. stav 1, društvo je dužno da u odluci o prinudnom otkupu utvrdi cenu akcija koje su predmet otkupa u skladu sa članom 475. istog zakona. Cena akcija utvrđuje se prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi više od tri meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajući u obzir njeno bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje kao posledicu te odluke (stav 2.) uz izuzetak propisan stavom 3.

Članom 475, na koji upućuje citirana odredba člana 516. stav 1. Zakona o privrednim društvima, uređena su prava nesaglasnih akcionara na otkup akcija prema vrednostima: tržišnoj vrednosti utvrđenoj u skladu sa članom 259. stav 1. istog zakona (stav 1. tačka 2), odnosno knjigovodstvenoj vrednosti ili procenjenoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva utvrđenoj u skladu sa članom 51. tog zakona, ako nije ostvaren obim prometa akcijama iz člana 259. stav 1. tog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine (stav 1. tačka 3.). Nema spora da nije ostvaren obim prometa akcijama za utvrđenje njihove tržišne vrednosti. U toj situaciji, vrednost akcija koje su predmet otkupa jednaka je najvišoj od vrednosti iz stava 1. tačka 3. člana 475.

Drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbe materijalnog prava kada je obrazložio da nije od značaja koja se metoda primenjuje, ili kako se zove metoda po kojoj je utvrđena vrednost – kako se navodi u razlozima drugostepene presude, već da je predviđenom metodom za procenu utvrđena vrednost. Shvatanje da je pravilno utvrditi vrednost akcije u visini najpovoljnijoj za predlagače koja je utvrđena u postupku ekonomsko – finansijskog veštačenja, je pogrešno jer je nekritičko. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud se opredelio za metodu procene vrednosti akcija – KKV (korigovanu knjigovodstvenu vrednost) prema dopuni nalaza i mišljenja veštaka od 25.08.2020. godine, a drugostepeni sud za metodu neto imovine prema nalazu veštaka od 26.09.2020. godine i izjašnjenju od 18.09.2020. godine, zato što dolaze do vrednosti akcije od 3.549,45 dinara. Ovakav pristup se ne može prihvatiti.

Opravdano revident insistira na potrebi da se primeni adekvatna metoda kojom se dobija stvarna vrednost akcija. Citiranim odredbama zakona jeste dato pravo akcionaru na isplatu najviše vrednosti iz odredbe člana 475. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o otkupu akcija, ali utvrđenu adekvatnim metodama procene vrednosti akcija konkretnog izdavaoca. Nižestepeni sudovi nisu ocenili metode primenjene od strane veštaka, niti su se opredelili za procenu vrednosti akcija prema datim nalazima i mišljenjima. Prema stanju u spisima predmeta, veštaci SM Agroekonomik DOO Zrenjanin su 22.07.2020. godine dali nalaz i mišljenje o proceni vrednosti jedne obične akcije izdavaoca, protivnika predlagača, na dan 03.07.2018. godine primenom prinosne metode DNT – 960,10 din, prinosne metode – kapitalizacije – 1.092,30 din i metode KKV (korigovane knjigovodstvene metode) – 772,63 din, a zatim su na iznete primedbe dali odgovor 25.08.2020. godine sa mišljenjem da je po metodi KKV vrednost akcije 3.549,45 din, i rezultate procene po korigovanom nalazu od 26.09.2020. godine po metodi neto imovine 3.549,45 dinara, po likvidacionoj metodi 2.839,56 din i po knjigovodstvenoj metodi 772,63 din. Zatim su isti veštaci u odgovoru na prigovore 18.09.2020. godine dali izjašnjenje da je potrebno otkloniti tehničku grešku gde je pogrešno navedena vrednost po metodu KKV, jer je propušteno da se naznači da je korigovana knjigovodstvena vrednost 772,63 din po akciji, a da se vrednost od 3.549,45 din po akciji odnosi na vrednost po metodu neto imovine.

Različiti su mogući metodi procene vrednosti kapitala privrednog društva, te akcija konkretnog društva, zavisno od izbora pristupa – troškovanog, prinosnog ili tržišnog, a među njima su i metod diskontovanja novčanih tokova i metod neto imovine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, po metodu diskontovanja novčanih tokova je vrednost akcije na dan 03.07.2018. godine 960,10 dinara, po prinosnoj metodi je 1.092,30 dinara, a po metodi KKV 3.549,45 dinara, što je po razlozima drugostepene presude vrednost po metodu neto imovine, a po metodu KKV je 772,63 dinara. Evidentno je da postoji potreba da se raspravi izbor adekvatne metodologije za procenu kapitala, odnosno akcija konkretnog privrednog društva, protivnika predlagača na dan 03.07.2018. godine, koja će obezbediti najpouzdaniju indikaciju vrednosti, na osnovu ocene nalaza i mišljenja veštaka i njihovog izjašnjenja, prema pravilima nauke, struke i opšteprihvaćenim principima procene i konkretnim okolnostima kod protivnika predlagača, kako bi se saglasno smislu odredbe člana 475. stav 1. tačka 3. i člana 516. u vezi člana 521. Zakona o privrednim društvima od strane suda utvrdila vrednost akcija koje su predmet prinudnog otkupa.

Iz tih razloga je u revizijom pobijanom delu ukinuto i drugostepeno i prvostepeno rešenje, i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić