O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4035/2018 od 03.06.2020. godine, u stavu jedan, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se obavežu tuženi da im na ime naknade štete solidarno plate:

- prvotužiocu „Dorćol inženjering“ DOO Beograd iznos od 91.861.763,02 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 92.547.450,83 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- drugotužiocu „YU trade“ DOO Beograd iznos od 258.700.029,18 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine i iznos od 270.112.033,24 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom poče vod 05.03.2016. godine do isplate;
- trećetužicu Kompanija „Bistra“ DOO Beograd iznos od 220.031.953,22 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 225.907.621,18 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- četvrtotužiocu AA iz ... iznos od 236.440.566,88 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 225.796.445,32 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- petotužiocu BB iz ... iznos od 46.505.564,00 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 38.511.397,10 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- šestotužiocu VV iz ... iznos od 289.869.408,93 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 262.888.001,56 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- sedmotužiocu GG iz ... iznos od 210.631.437,91 dinar na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 201.149.132,69 dinara na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate;
- osmotužiocu DD iz ... iznos od 228.185.802,28 dinara na ime naknade obične štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate i iznos od 40.089.105,41 dinar na ime naknade izmakle koristi sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine do isplate, kao i iznos od 1.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ličnog i poslovnog ugleda i časti sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude do isplate. U stavu dva, obavezani su svi tužioci da solidarno plate troškove parničnog postupka drugotuženoj Republika Srbija – Ministarstvo finansija u iznosu od 1.850.200,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3615/20 od 02.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4035/2018 od 03.06.2020. godine i obavezani su tužioci da tuženoj drugog reda Republika Srbija – Ministarstvo finansija solidarno plate iznos od 220.500,00 dinara na ime naknade parničnih troškova u drugostepenom postupku.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužiocu su izjavili dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotužena Narodne banke Srbije dostavila je odgovor na reviziju u kome je osporila revizijske navode u celosti.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama navoda revizije, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... sa izmenama), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilaca delimično osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva su potraživanja tužilaca na ime naknade štete, obične i izgubljene dobiti, koja im je pričinjena radnjama prvotuženog, donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad „ĐĐ“ čiji su vlasnici kapitala bili tužioci, a za koju solidarno odgovara i drugotužena, pri čemu osmotužilac DD potražuje i naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ličnog i poslovnog ugleda i časti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 15.07.2003. godine, Narodna banka Srbije je u postupku kontrole kvaliteta i zakonitosti poslovanja „ĐĐ“ AD ..., donela rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci kao i rešenje o likvidaciji iste. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 18.07.2003. godine otvoren je postupak likvidacije nad „ĐĐ“ AD ... . Po tužbi akcionara banke, poništene su navedene odluke NBS odlukama Vrhovnog suda Srbije od 11.08.2003. godine i 12.08.2003. godine. Iz sadržine obrazloženja odluke Vrhovnog suda, proizlazi da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilaca, navedeni su svi propusti koji su načinjeni u toku upravnog postupka, činjenice koje nisu utvrđene i koje je potrebno utvrditi pre donošenja odluke o oduzimanju dozvole za rad, kao i nalog NBS da u ponovnom postupku otkloni sve navedene bitne povrede postupka, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje i na isto pravilno primeniti materijalno pravo saglasno pravnom shvatanju i primedbama suda u smislu člana 61. Zakona o upravnim sporovima.

Dana, 15.08.2003. godine, Narodna banka je donela nova rešenja kojima se oduzima dozvola za rad „ĐĐ“ AD ... i o likvidaciji iste. U postupku po tužbi protiv rešenja o oduzimanju dozvole za rad, Vrhovni sud Srbije je presudom Ur 2847/03 od 22.09.2003. godine uvažio tužbu i poništio rešenje. Iz obrazloženja odluke proizilazi da Narodna banka u ponovnom postupku odlučivanja osporenim rešenjem nije otklonila naložene propuste, da nije postupila u svemu po pravnom shvatanju i primedbama suda iz prethodne presude, iako je to bila obaveza u smislu odredbe člana 61. ZUS-a, čime je povređen zakon na štetu tužilaca, a što je bio osnov za donošenje navedene presude. U narednom periodu prvotužena je još dva puta donosila rešenja iste sadržine i to 15.10.2003. godine i 24.05.2004. godine, koja su poništena odgovarajućim odlukama Vrhovnog suda Srbije.

U postupku likvidacije koja se sprovodila pred Trgovinskim sudom nad „ĐĐ“ AD ..., dana 01.02.2005. godine zaključen je ugovor između „ĐĐ“ AD ... i „EE“ AD ..., po osnovu koga su sva prava, sredstva i obaveze sa „ĐĐ“ AD ... preneta na „EE“ AD ..., što je imalo za posledicu okončanje postupka likvidacije nad likvidacionim dužnikom „ĐĐ“ AD ... . Navedena banka je 19.04.2005. godine brisana iz registra privrednih subjekata uz naznaku da su sredstva, imovina, prava i obaveze prenete na „EE“ AD ..., kao banku preuzimaoca. „EE“ AD ... je ugovorom preuzela obavezu da akcionirama „ĐĐ“ AD ... prizna status svojih akcionara. Naknadno je nad „EE“ AD ... sproveden postupak likvidacije koji je okončan rešenjem Trgovinskog suda u Nišu L 1/07 od 16.06.2009. godine. Tužiocima i ostalim akcionarima te banke podeljen je višak likvidacione mase, dana 17.06.2009.godine.

Prvostepeni sud je utvrdio, da u periodu od poslednje tri godine pre 15.08.2003. godine nisu donošene odluke o podeli dividende akcionarima „ĐĐ“ AD ... i da je u tom periodu prosečna dividenda u poslovanju „ĐĐ“ AD ... iznosila 0 dinara, kao i da u periodu od 15.08.2003. godine do 01.02.2005. godine nije bila isplaćivana dividenda akcionarima „ĐĐ“ AD ... .

Prema nalazu veštaka koji je prvstepeni sud prihvatio u celosti, u odnosu na sve tužioce došlo je do povećanja knjigovodstvene vrednosti akcija „ĐĐ“ AD ... na dan 01.02.2005. godine u odnosu na dan 15.08.2003. godine. Ukupna knjigovodstvena vrednost akcija tužilaca kod „ĐĐ“ AD ... na dan 15.08.2003. godine iznosila je 3.651.730,00 eura, a na dan 01.02.2005. godine, 5.393.782,00 eura. Razlika u knjigovodstvenoj vrednosti je 1.740.053,00 eura koja obračunata na dan davanja nalaza iznosi 2.751.639, 00 eura. Knjigovodstvena vrednost akcija tužilaca kod „EE“ AD ... na dan 01.02.2005. godine posle preuzimanja iznosila je 6.817.166 evra. Veštaci su u nalazu naveli da u periodu od 15.08.2003. godine do 01.02.2005. godine nije moguće utvrditi tržišnu vrednost akcija s obzirom na to da u tom periodu nije vršen promet akcija „ĐĐ“ AD ... na tržištu hartija od vrednosti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je prvotužena nepravilno postupala donošenjem drugog rešenja G br. 3231 od 15.08.2003. godine o oduzimanju dozvole za rad „ĐĐ“ AD ..., jer je suprotno obavezujućim nalozima Vrhovnog suda donela rešenje iste sadržine sa drugim datumom, pri čemu u ponovljenom postupku nisu otklonjeni naloženi propusti, te nalazi da se ovakvom radnjom Narodne banke Srbije mogla prouzrokovati šteta tužiocima.

Odlučujući o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na stvarnu štetu koju su tužioci pretrpeli, prvostepeni sud je stava da su tužioci prijemom likvidacionog viška u celosti obeštećeni, budući da iz nalaza veštaka proizlazi da je knjigovodstvena vrednost njihovih akcija kod „EE“ AD ... bila veća nego kod „ĐĐ“ AD ..., te da su tužioci potpisivanjem ugovora o prenosu imovine, prava i obaveza i kapitala, na „EE“ AD ... od 01.02.2005. godine, profitirali kada su prešli u „EE“ AD ... . Shodno tome, prvostepeni sud je odbio zahtev za naknadu stvarne štete, nalazeći da nijedan tužilac nije pretrpeo stvarnu štetu s obzirom da je kod svih njih knjigovodstvena vrednost njihovih akcija na dan 01.02.2005. godine bila veća kod „EE“ AD ... nego kod „ĐĐ“ AD ... .

Odlučujući o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na izgubljenu dobit, prvostepeni sud je stava da je ovaj zahtev neosnovan, jer je iz nalaza i mišljenja veštaka od 29.10.2009. godine utvrdio da poslednje tri godine pre 15.08.2003. godine nije vršena raspodela dobiti kroz dividendu akcionarima, niti da su bile donošene odluke o isplati dividende akcionarima „ĐĐ“ AD ..., pa zaključuje da tužioci nisu ni dokazali da su ih tuženi sprečili u uvećanju imovine.

Odbijen je i tužbeni zahtev osmotužioca DD, za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove u iznosu od 1.000.000,00 dinara jer isti nije dokazao da je pretrpeo bilo kakavu nematerijalnu štetu.

Postupajući po žalbi tužilaca, drugostepeni sud nalazi da je u donošenju prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. a u vezi člana 270. ZPP, jer je prvostepeni sud odbio predlog tužioca da se sasluša veštak „Deloitte“ DOO Beograd, s obzirom na brojne spornosti i primedbe koje su isticala tužilačka strana, te u tom kontekstu nije bilo dovoljno pismeno izjašnjenje, već je prvostepeni sud bio dužan da pozove veštaka da se izjasni na ročištu. Na raspravi pred drugostepenim sudom saslušan je veštak „Deloitte“ DOO Beograd, Aleksandra Petrović koja je odgovorila na pismene i usmene primedbe i pitanja punomoćnika tužilaca. Drugostepeni sud je u okviru rasprave odbio predlog tužioca da se dokazni postupak dopuni novim veštačenjem, jer u toku prvostepenog postupka tužilačka strana do zaključenja glavne rasprave takav predlog nije podnela.

Po otklanjanju date nepravilnosti, drugostepeni sud nalazi da je prvostepena presuda pravilna i na zakonu zasnovana i da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje u pogledu svih odlučnih činjenica relevantnih za presuđenje, polazeći od naloga Vrhovnog kasacionog suda.

Ceneći navode tužilaca kao revidenata, revizijski sud nalazi da se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužioci nisu pretrpeli stvarnu štetu nezakonitim postupanjem prvotužene, oduzimanjem dozvole za rad „ĐĐ“ čiji su akcionari bili. Ovo sa razloga jer za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene sve pravnorelevantne činjenice, pri čemu je pred drugostepenim sudom učinjene bitna povredea odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. a u vezi člana 396. ZPP, jer drugostepeni sud nije ni ocenio bitne žalbene navode, što revidenti osnovano navode.

Iz utrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je prvotužena tokom 2003. godine donela tri rešenja o oduzimanju dozvole za rad „ĐĐ“ i njenoj likvidaciji to 15.07., 15.08. i 15.10. kao i u 2004. godini, rešenja od 24.05., koja su po tužbama tužilaca kao akcionara banke sva poništena, stim što je poslednje rešenje iz 2004.godine poništeno presudom Vrhovnog suda Srbije U.2086/04 od 20.11.2006.godine, nakon likvidacije „ĐĐ“ koja je okončana 19.04.2005.godine. Prvotužena je nezakonito postupala donošenjem rešenja od 15.08.2003. godine o oduzimanju dozvole za rad „ĐĐ“ AD ... i o njenoj likvidaciji, nepostupanjem po obaveznim uputstvima iz odluke Vrhovnog suda Srbije usled čega je povređen zakon na štetu tužilaca, što je bio osnov za donošenje i svih kasnijih odluka Vrhovnog suda Srbije. Sledi da je donošenjem nezakonitih rešenja od 15.08.2003.godine od strane prvotužene, moglo doći do umanjenja imovine tužilaca kao akcionara banke.

U rešenju Vrhovnog kasacionog suda Prev 236/2017 od 08.03.2018. godine izražen je stav da stvarnu štetu koju su tužioci pretrpeli, može da predstavlja samo razlika vrednosti akcijskog kapitala tužilaca kod „ĐĐ“ AD ... na dan 15.08.2003. godine i vrednost istog kapitala na dan 01.02.2005. godine, kad su sva sredstva, imovina, prava i obaveze sa likvidacionog dužnika „ĐĐ...“ preneta na „EE“ AD ..., a što treba utvrditi kroz iskazanu knjigovodstvenu vrednost akcijskog kapitala na označene relevantne datume u knjigovodstvu „ĐĐ“ AD ... . Nižestepeni sudovi se nisu izjasnili zašto ne prihvataju navedeni parametar kao pokazatelj za pretrpljenu štetu i njenu visinu u kom kapitalu tužioci imaju učešće od 72,05417% iako je dat takav zadatak veštaku.

Iz obrazloženja nižestepenih presuda prozilazi da je parametar za eventualno pričinjenu štetu vezan za knjigovodstvenu vrednost akcija na dan 15.08.2003. godine i 01.02.2005. godine prihvatanjem u potpunosti nalaz veštaka „Deloitte“ DOO Beograd. S druge strane tužioci su istakli suštinske primedbe na nalaz veštaka „ Deloitte“ u pogledu utvrđene knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala i akcja „ĐĐ“ na dan 15.08. 2003. godine i 01.02.2005.godine, u pogledu datuma od kojih se polazilo za utvrđivanje njihove vrednosti i prikazivanje kao vrednosti na dan 15.08.2003, godine i u pogledu elemenata koji ulaze u njihovu vrednost, ističući razlike između ove dve vrednosti. Navedene primedbe nisu razjašnjene od strane nižestepenih sudova, pri čemu je veštak izjašnjavajći se na iste naveo da njihova data procena nije obavezujuća, što osnovano ukazuju revidenti. Tužioci su predložili novo veštačenje koji predlog je odbijen od strane prvostepenog suda na ročištu od 03.06.2020.godine, pri čemu je i drugostepeni sud odbio predlog za dopunu postupka novim veštačenjem, navodeći da takav predlog nije podnet do zaključenja glavne rasprave, što osnovano navode revidenti.

Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu L 661/03 od 18.07.2003. godine otvoren postupak likvidacije i da je za likvidacionog upravnika određena Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Nadležna agencija kao organ likvidacionog postupka nad bankom ima obavezu sastavljanja početnog bilansa stanja na dan pokretanja likvidacije koji se registruje, pa činjenica da dostavljeni početni bilans stanja Agencije nije overen pečatom ne može biti razlog za ignorisanje njegove sadržine od strane „Deolitte“ DOO Beograd pri izradi nalaza. Iz stanja u spisima, izveštaja Agencije proizilazi, da je sastavljen takav bilans, pa je isti bio merodavan za utvrđivanje početnih vrednosti, jer je sastavljen od strane zakonom određenog organa.

Sledi i da za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene ni pravno relevantne činjenice što ima za posledicu da je revizijski sud primenom člana 416 ZPP, morao ukinuti nižestepene presude u delu u kome je odlučeno da se odbija zahtev za naknadu stvarne štete.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu gore navedeno i raspraviti knjigovodstvenu vrednost akcijskog kapitala na dan 15.08.2003. godine i na dan 01.02.2005. godine, polazeće od bilans stanja od strane Agencije za osiguranje depozita, sanacije, stečaj i likvidacije banke na dan 18.07.2003.godine, raspraviti suštinske primedbe tužilaca na nalaz veštaka ponovnim izjašnjenjem veštaka ili po potrebi odrediti novo veštačenje i zavisno od utvrđenog činjeničnog stanja doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva u ovom delu i troškovima postupka.

Revizijski sud prihvata kao pravilnu odluku nižestepenih sudova u delu u kojem su tužioci odbijeni za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti i tužilac DD za naknadu nematerijalne štete iz razloga koje su dali, jer u trogodišnjem periodu pre donošenja rešenja od 15.08.2003. godine nije vršena isplata dividendi niti su donošene odluke o isplati dividendi. Sledi da tužioci nisu dokazli da je došlo do sprečavanja povećanja njihove imovine po utuženom osnovu kao i da nije dokazano postojanje nematerijalne štete tužioca osmog reda u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu gore navedenog odlučeno je kao u izreci presude, primenom člana 411. i 416. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić