.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 878/2023
19.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca „EPS Distribucija“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Milutin Radoičić, advokat u ..., protiv tuženih: „HARIZMA PARTNERS“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vladimir Avlijaš, advokat u ..., Preduzeće za proizvodnju, n usluge „HARIZMA“ DOO Beograd i Privredno društvo za proizvodnju, inženjering i usluge „ALFING“ DOO Beograd, čiji su zajednički punomoćnici Tamara Rakočević i Nihal Popović, advokati u ..., radi neosnovanog obogaćenja, vrednost predmeta spora 188.215,17 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3249/22 od 26.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 19.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3249/22 od 26.01.2023. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev drugotuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4389/19 od 19.01.2022. godine obavezani su drugotuženi i trećetuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 188.217,17 dinara sa zateznom kamatom počev do 08.05.2019. godine pa do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi prvog reda solidarno sa drugotuženim i trećetuženim isplati tužiocu iznos od 188.217,17 dinara sa zateznom kamatom počev do 08.05.2019. godine pa do isplate. Obavezani su drugotuženi i trećetuženi da tužiocu naknade solidarno troškove parničnog postupka u iznosu od 128.728,00 dinara. Obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3249/22 od 26.01.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da drugotuženi i trećetuženi solidarno isplate tužiocu iznos od 188.217,17 dinara sa zateznom kamatom počev od 08.05.2019. godine pa do isplate i obavezan je tužilac da drugotuženom i trećetuženom kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 162.114,00 dinara. Odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke. Obavezan je tužilac da drugotuženom i trećetuženom kao solidarnim poveriocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 65.728,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju.
U odgovoru na reviziju drugotuženi je osporio revizijske navode i dozvoljenost revizije i predložio da Vrhovni sud odbaci reviziju kao nedozvoljenu. Troškove je opredeljeno tražio.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je isplata po osnovu pravno neosnovanog obogaćenja, a vrednost predmeta spora je 188.215,17 dinara.
Imajući u vidu da se u skladu sa citiranom odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku predmetni spor svrstava u sporove male vrednosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku zaključio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku na koju se revident poziva.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Vrhovni sud nije dosudio drugotuženom troškove revizijskog postupka, imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
