U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca S.C. SUPERLIT ROMANIA S.A. 120118 Buzau, Brailei 15, Rumunija, čiji je punomoćnik Uroš Popović, advokat u ..., protiv tuženog FANTASTIC ENERGY TWO DOO Trgovište, čiji je punomoćnik Mihailo Pavlović, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 150.916,77 evra, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 5850/21 od 10.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 18.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 5850/21 od 10.11.2022. godine se ODBIJA, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Leskovcu je doneo presudu 2P 212/2020 dana 16.03.2021. godine, kojom je, u I stavu izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 100.032,29 evra, sa zakonskom zateznom kamatom u visini stope Evropske centralne banke uvećane za 8% poena počev od 03.07.2015. godine pa do konačne isplate, dok je u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev za 50.884,48 evra, sa zakonskom zateznom kamatom u visini Evropske centralne banke uvećane za 8% poena počev od 03.07.2015. godine do isplate, kao neosnovan i obavezao je tuženog da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.129.178,00 dinara, u III stavu izreke.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 6Pž 5850/21 dana 10.11.2022. godine, kojom je delimično odbio žalbu tužioca i žalbu tuženog, kao neosnovane i potvrdio presudu Privrednog suda u Leskovcu P 212/2020 od 16.03.2021. godine u I i II stavu izreke, dok je ukinuo rešenje o troškovima postupka i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tuženi je podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija drugostepenu presudu u I stavu izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi se poziva i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i ističe potrebu za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, interesa ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u pravnosnažnom delu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23), i zaključio da revizija nije osnovana. Razlozi za posebnu reviziju nisu ispitivani, jer je revizija dozvoljena.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba paraničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije kojom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je pobijana presuda doneta na osnovu činjeničnog stanja koje je ocenom izvedenih dokaza utvrdio prvostepeni sud, pa se ne može raditi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka učinjenoj pred drugostepenim sudom, da bi to mogao biti revizijski razlog po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Navodima da su sudovi propustili da obrazlože ključne činjenice, revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja nije zakonom propisan revizijski razlog. Osim toga, drugostepeni sud je saglasno odredbi člana 496. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku obrazložio presudu u dovoljnoj meri, ceneći bitne žalbene navode i razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa se presuda može oceniti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda na kome je zasnovana pobijana presuda, tuženi je započeo izradu male hidroelektrane „Dubak“ za koje potrebe je sa firmom Domgrad DOO Leskovac kao izvođačem radova zaključio ugovor o građenju. Firma Domgrad se obavezala da nabavi celokupnan građevinski materijal i opremu koji su potrebni za izgradnju građevinskog objekta. Aneksom I tog ugovora o građenju, tuženi se obavezao da firmi Domgrad isplati avans od 27.000.000,00 dinara, radi nabavke materijala za izvođenje ugovorenih radova, i iznos od 6.000.000,00 dinara. Aneksom II ugovora o građenju konstatovano je da je izvođač radova firma Domgrad zaključila ugovor o nabavci cevi i drugog materijala dana 04.04.2014. godine, sa ovde tužiocem, kojim ugovorom je predviđeno avansno plaćanje nabavke materijala, te ovim aneksom tuženi obavezan da na ime nabavke navedenog materijala firmi Domgad DOO Leskovac isplati avans u iznosu od 389.113,86 evra u dinarskoj protivvrednosti, za kupovinu materijala od ovde tužioca. Tuženi je firmi Domgrad DOO Leskovac na ime kupovine materijala od tužioca isplatio avans od 389.113,86 evra, ali je Domgrad DOO Leskovac tužiocu uplatio manje za 44.154,86 evra od primljenog avansa. Zatim su tužilac i tuženi zaključili ugovor o isporuci materijala - Ugovor za nabavku materijalnih resursa br. SRB 6535/ 15.05.2015. godine, za vrednost robe od 44.154,86 evra, uz avansno plaćanje i tuženi je po tom ugovoru u celosti isplatio tužiocu, a tužilac je isporučio celokupnu ugovorenu količinu robe tuženom 22.06.2015. godine. Još je utvrđeno da je u cilju obezbeđenja isporuke materijala po osnovu ugovora koga su tužilac i Domgrad DOO Leskovac zaključili 04.04.2014. godine, tužilac firmi Domgrad DOO Leskovac predao bankarsku garanciju na iznos od 389.113,86 evra, koji iznos je predviđen za nabavku materijala od tužioca. Bankarska garancija zamenjena je drugom, na iznos od 150.916,77 evra koju garanciju je Domgrad DOO Leskovac ustupio tuženom i tuženi je tu bankarsku garanciju realizovao 03.07.2015. godine od Garanti Banke Rumunija. Upravo je u ugovoru o isporuci robe između tužioca i Domgrad DOO Leskovac predviđeno da bankarska garancija može biti preneta tuženom na realizaciju ukoliko se ne ispune ugovorne obaveze. Utvrđeno je da tužilac nije isporučio robu u vrednosti avansa koji je dobio od Domgrad DOO Leskovac od 344.959,00 evra, već je isporučio manje robe za iznos od 50.884,48 evra. S obzirom da je Domgrad DOO Leskovac ustupio tuženom prava iz bankarske garancije, tuženi je ovlašćeno realizovao garanciju za 50.884,48 evra, za koji iznos tužilac firmi Domgrad DOO Leskovac nije isporučio robu. Međutim, preko tog iznosa pa do iznosa od 150.916,77 evra, na koliko je glasila ustupljena bankarska garancija i koliko je tuženi naplatio od banke garanta 03.07.2015. godine, nije bilo osnova za naplatu, jer tužilac nije isporučio robe i opravdao avans koji mu je uplatio Domgrad DOO Leskovac samo za iznos od 50.884,48 evra i samo u tom iznosu je postojalo potraživanje Domgrad DOO Leskovac prema tužiocu koje je moglo biti ustupljeno tuženom i koji je tuženi mogao namiriti realizacijom ustupljene bankarske garancije.

Iz tih razloga je pravnosnažnom presudom tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 100.032,29 evra, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.07.2015. godine pa do konačne isplate, jer je taj iznos naplatio i zadržao bez pravnog osnova.

Revident osporava pravilnost zaključaka nižestepenih sudova navodeći da je avansno isplatio ceo iznos firmi Domgrad DOO Leskovac, a za uzvrat roba od strane tužioca tuženom nije isporučena. Tuženi ponavlja da je stekao legitimno pravo da mu se isporuči roba ili isplati novac za neisporučenu robu, i da je bio ovlašćen da aktivira bankarsku garanciju. Za relevantnu činjenicu smatra to što je avansno isplatio iznos iz ugovora firmi Domgrad DOO Leskovac, a da ta firma nije izvršila avansnu isplatu tužiocu kako je to ugovorom bila obavezana. Smatra da je u skladu sa ugovorom i sadržinom bankarske garancije, ovlašćeno aktivirao bankarsku garanciju na ugovoreni iznos. Tužilac je čak predlagao izdavanje nove bankarske garancije na iznos od 100.032,29 evra, kao i da razliku od 50.884,48 evra uplati u korist tuženog. Tuženog je poslovni poduhvat koštao znatno više od onoga što je ugovoreno. Ovo stoga što je sporni iznos uplatio firmi Domgrad DOO Leskovac, koji nije sredstva dalje preneo tužiocu iako je na to bio obavezan, a obavezan je i da plati tužiocu još i iznos od 100.032,29 evra, čime bi bio prinuđen da isplati iznos od ukupno 533.301,01 evra.

Revizijski sud ocenjuje neosnovanim navode revizije. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi sa tužiocem bio u ugovornom odnosu iz koga je tužilac imao obavezu da mu isporuči robu u vrednosti od 44.154,86 evra, a tuženi se obavezao da tužiocu isplati u tom iznosu kupoprodajnu cenu. Iz tog ugovora su i tužilac i tuženi ispunili obaveze. Sa druge strane, bankarska garancija koju je Domgrad DOO Leskovac preneo tuženom, mogla je biti realizovana samo za iznos nenamirenog potraživanja Domgrad DOO Leskovac prema tužiocu, za iznos neopravdanog avansa isporukom robe od 50.884,48 evra. Toliko je tuženi osnovano naplatio po garanciji. Preko tog iznosa nije bilo osnova ni da tuženi naplati realizacijom bankarske garancije od banke garanta na teret tužioca iznos od 100.032,29 evra, niti je iz ugovornog odnosa između tužioca i tuženog proizlazio ovoliki dug tužioca. Iz tih razloga tuženi je neosnovano zadržao navedeni iznos, te je pravilno obavezan pobijanom presudom da tužiocu taj iznos vrati sa zakonskom zateznom kamatom počev od sticanja 03.07.2015. godine do isplate. Revizijskim navodima tužilac nije doveo u pitanje pravilnost ovih zaključaka nižestepenih sudova, niti je dokazao osnov po kome bi imao pravo da zadrži navedeni iznos koga je naplatio po bankarskoj garanciji koju mu je ustupio Domgrad DOO Leskovac, a na teret tužioca. Iz tih razloga su nižestepene presude pravilne, a revizija tuženog neosnovana.

Stoga je odlučeno kao u izreci po odredbama člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković