Predlagač je predlogom tražio da sud naloži protivniku predlagača da predlagaču omogući pristup aktima i dokumentima društva koji su bliže navedeni u izreci prvostepenog rešenja. Prvostepeni sud je utvrdio da je predlagač član Privrednog društva „Mirotin“ DOO Vrbas sa udelom od 33,33% u osnovnom kapitalu, a to društvo je kontrolni akcionar ovde protivnika predlagača, sa udelom od 100% u osnovnom kapitalu društva.

Kod ovakvog činjeničnog stanja, stanovište je nižestepenih sudova da predlagač koji nije član protivnika predlagača, nije aktivno legitimisan da zahteva da mu se omogući uvid u akte i dokumenta protivnika predlagača. Prema nalaženju nižestepenih sudova, to pravo se isključivo priznaje članu društva, te kako predlagač nije član društva – protivnika predlagača, nižestepeni sudovi su odbili predlog predlagača za uvid u akte i dokumenta protivnika predlagača.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite, način presuđenja drugostepenog suda, kao i razloge na kojima je zasnovano pobijano drugostepeno rešenje, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pre svega, nema potrebe za novim tumačenjem odredaba zakona koje su od značaja za ostvarivanje prava akcionara na uvid u akta i dokumenta društva. Takođe, i prema stanovištu Vrhovnog suda, to pravo rezervisano je isključivo za članove, odnosno akcionare društva, a ne i za lica koja posredno, preko kapital učešća u članu društva – protivnika predlagača, imaju određenih interesnih sfera u samom društvu – protivniku predlagača, ali ne i svojstvo člana društva. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, uključujući odredbe koje se odnose na grupu društava i ovlašćenja kontrolnog društva, predstavljaju tumačenje predlagača koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nije od uticaja na ujednačavanje sudske prakse ni odluka Višeg trgovinskog suda Pž 3705/05 od 16.06.2005. godine koju je revident priložio uz reviziju, iz razloga što je pobijana odluka drugostepenog suda u ovoj pravnoj stvari doneta u skladu sa stanovištem Vrhovnog suda i primenom relevantnih zakonskih odredbi Zakona o privrednim društvima, koji nije ni bio na snazi u vreme donošenja odluke Višeg trgovinskog suda na koju revident ukazuje. Svakako, jedna odluka ne znači preovlađujuću sudsku praksu u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni sud ne nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije predlagača, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke primenom odredbe člana 404. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Revizija je u vanparničnom postupku dozvoljena po odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 27. u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, a u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima dozvoljena je pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju predlog o kome se u vanparničnom postupku odlučuje nije imovinskopravne prirode, niti se radi o statusnim stvarima ili stanarskom pravu, Vrhovni sud nalazi da revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom procesnih ovlašćenja iz člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković