Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „UŽAR OPREMA“ DOO Novi Sad - u stečaju, Heroja Pinkija broj 2, čiji je punomoćnik Milica Žarkić, advokat u ..., protiv tuženih 1. DOO „EURO GAS“ Trgovačko preduzeće Subotica, Otmara Majera bb, čiji je punomoćnik Mihajlo Korać, advokat u ..., 2. Preduzeće za trgovinu i ugostiteljstvo „DŽLS“ DOO Novi Sad – u stečaju, Heroja Pinkija broj 2, i 3. Akcionarsko društvo „ZIDAR“ Građevinsko preduzeće Bečej – u stečaju, Gradištanski put broj 12, radi pobijanja pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog DOO „EURO GAS“ Trgovačko preduzeće Subotica, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 11010/21 od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj 15. decembra 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tuženog DOO „EURO GAS“ Trgovačko preduzeće Subotica, se USVAJA, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 11010/21 od 26.01.2022. godine i presuda Privrednog suda u Novom Sadu 8P 255/2021 od 06.09.2021. godine u I, II i III stavu izreke i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Novom Sadu je doneo presudu 8P 255/2021 dana 06.09.2021. godine kojom je u I stavu izreke odbio prigovor litispendencije; u II stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tako da se pobija pravni posao Ugovor o poravnanju zaključen između tužioca i tuženih 11.04.2012. godine, utvrđuje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužioca isti ugovor, pobija pravni posao – založnu izjavu overenu od strane „Užar oprema“ DOO Novi Sad kod Osnovnog suda u Novom Sadu pod OvI 16113/2012 od 12.04.2012. godine, te se utvrđuje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužioca ista založna izjava, te će se kod Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad brisati svi upisi tereta i zabeležbe upisani u korist tuženog DOO „Euro gas“ Trgovačko preduzeće Subotica u listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad II upisani na osnovu iste založne izjave; u III stavu izreke obavezao tužene da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 1.691.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate; u IV stavu izreke odbio tužbeni zahtev da se poništi Ugovor o poravnanju zaključen između tužioca i tuženih 11.04.2012. godine kojim je priznato celokupno potraživanje tuženog DOO „Euro gas“ Trgovačko preduzeće Subotica i kojim su se tužilac i drugo i trećetuženi solidarno kao jemci platci obavezali da prvotuženom isplate iznose ukupnog duga od 894.214,75 evra i da se poništi založna izjava overena od strane „Užar oprema“ DOO Novi Sad kod Osnovnog suda u Novom Sadu pod OvI 16113/2012 od 12.04.2012. godine.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 12Pž 11010/21 dana 26.01.2022. godine kojom je odbio žalbu tuženog DOO „Euro gas“ Trgovačko preduzeće Subotica kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Novom Sadu P 255/2021 od 06.09.2021. godine u I, II i III stavu sa ispravkom od 13.10.2021. godine.

Protiv navedene drugostepene presude je tuženi DOO „Euro gas“ Trgovačko preduzeće Subotica podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Prema činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene presude, utvrđenom od strane prvostepenog suda, tuženi su povezana lica. Prvotuženi je ishodovao pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, Privrednog suda u Novom Sadu Iv 3257/10 od 12.04.2010. godine, kojim je tužilac obavezan da prvotuženom isplati 8.188.410,61 dinar sa zakonskom zateznom kamatom. Prvotuženi je podneo predlog za pokretanja stečajnog postupka nad tužiocem dana 30.09.2011. godine, koji predlog je povukao 01.02.2012. godine, pa je Privredni sud u Novom Sadu doneo rešenje St 1182/2011 od 08.02.2012. godine kojim je obustavio stečajni postupak nad „Užar oprema“ DOO Novi Sad – u stečaju. Zatim, „Užar oprema“ DOO Novi Sad i prvotuženi su zaključili sudsko poravnanje 01.02.2012. godine kojim se tužilac obavezao da prvotuženom isplati iznos od 109.245,31 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 30 dana. Zatim je 11.04.2012. godine zaključen Ugovor o poravnanju između prvotuženog kao poverioca i tužioca i drugo i trećetužnih, kao dužnika, kojim su konstatovali da poverilac, prvotuženi ima potraživanje prema dužnicima u ukupnom iznosu od 894.214,75 evra, odnosno prema svakom od dužnika u određenom utvrđenom iznosu po utvrđenim osnovima. Dužnici su priznali celokupno potraživanje i obavezali su se kao jemci platci da solidarno isplate utvrđeni iznos duga, koji dospeva za naplatu u roku od 5 godina od zaključenja ugovora, sa kamatom od 0,296 koja se ima obračunavati na mesečnom nivou do konačne isplate. Celokupan dug dospeva za naplatu 02.09.2012. godine ukoliko dužnik ne briše prethodno upisane hipoteke na svojim nepokretnostima u korist „Banka Intesa“ najkasnije do 01.09.2012. godine. Tužilac je dao založnu izjavu u korist prvotuženog radi obezbeđenja potraživanja po osnovu Ugovora o poravnanju od 11.04.2012. godine na iznos od 894.214,75 evra sa rokom isplate 11.04.2017. godine i kamatom na tu glavnicu od 0,296 mesečno za svaki mesec počev od 11.04.2012. godine do konačne isplate, koja izjava je predmet pobijanja tužbenim zahtevom u ovoj parnici. U listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad II je upisana izvršna vansudska hipoteka – založno pravo radi obezbeđenja potraživanja po osnovu ugovora o poravnanju od 11.04.2012. godine. Nad „Užar oprema“ DOO Novi Sad otvoren je stečaj rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St 64/2016 od 15.12.2016. godine. U stečajnom postupku je drugotuženi prijavio potraživanje po osnovu Ugovora o poravnanju od 11.04.2012. godine koje je delimično priznato, kao i prvotuženi, kao razlučno potraživanje na osnovu založne izjave koja je predmet pobijanja u ovoj parnici. Prvotuženom je osporeno potraživanje u celosti zato što se tada vodila parnica radi utvrđenja ništavosti Ugovora o poravnanju i založne izjave. U pravnosnažno okončanom postupku pred Privrednim sudom u Subotici P 258/2015 je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav Ugovor o poravnanju 11.04.2012. godine i založna izjava OvI 16113/2012. Planom reorganizacije u postupku pred Privrednim sudom u Novom Sadu St 64/16 je prvotuženom priznato svojstvo razlučnog poverioca, ali kako nema dovoljno sredstava za namirenje hipoteke drugog reda koja je upisana u korist prvotuženog, svrstan je u stečajne poverioce. Utvrđeno je da je na dan 11.04.2012. godine vrednost imovine tužioca iznosila 93.929.817,06 dinara, ukupne obaveze 37.778.537,89 dinara, koeficijent solventnosti 2,49, što znači da je tužilac svim sredstvima preduzeća mogao da podmiri sve obaveze. Na isti dan tužilac nije bio likvidan i nije bio sposoban da izmiri svoje kratkoročne obaveze.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja je prvostepeni sud zaključio da nema litispendencije, a ni presuđene stvari u parnici koja je vođena pred Privrednim sudom u Subotici pod P 258/2015, jer ne postoji istovetnost tužbenog zahteva, koji zaključak prihvata drugostepeni sud. Drugostepeni sud smatra pravilnom odluku prvostepenog suda da usvoji tužbeni zahtev za pobijanje spornih pravnih poslova, na osnovu odredbe člana 123. Zakona o stečaju, na osnovu zaključka da su za to ispunjeni uslovi u pogledu postojanja namere prvotuženog da ošteti ostale poverioce tužioca i sebe stavi u povoljniji položaj u odnosu na ostale poverioce zaključenjem poravnanja i kasnije davanjem založne izjave od strane tužioca. Ovakav zaključak izvodi na osnovu utvrđenja da su osporene radnje preduzete u periodu u poslednjih 5 godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, u kom je stečaj otvoren rešenjem od 15.12.2016. godine, da je stečajni dužnik obavezu koja je na dan zaključenja Ugovora o poravnanju nesporno iznosila 109.245,31 evro višestruko uvećao, tako što je Ugovorom o poravnanju od 11.04.2012. godine preuzeo sedam puta veću obavezu – od 894.214,75 evra kao jemac platac, i time višestruko uvećao svoje obaveze prema poveriocima prema kojima nije imao nikakvu obavezu, a zatim je dao založnu izjavu kojom garantuje izmirenje celokupnog iznosa tako preuzete obaveze. Pritom je prvotuženi imao saznanje da je Privredni sud u Novom Sadu protiv tužioca doneo rešenje o izvršenju koje nije moglo biti sprovedeno, što je tuženom i predstavljalo razlog za podnošenje predloga za otvaranje stečajnog postupka nad tužiocem kao stečajnim dužnikom. Davanjem založne izjave od strane tužioca prvotuženi stiče pravo prvenstvenog namirenja, odnosno mogućnost da uvećano potraživanje od tužioca za obaveze koje prema prvotuženom imaju njegovi dužnici, drugotuženi i trećetuženi, namiri u celosti. Time, po nalaženju drugostepenog suda, nesumnjivo prizilazi namera da se oštete budući poverioci i da se privileguje prvotuženi i za njega stvore uslove da se namiri nezavisno od ostalih poverilaca stečajnog dužnika, koji je nastavio sa radom i postojao još naredne četiri godine.

Izloženo pravno shvatanje nižestepenih sudova revident za sada osnovano osporava isticanjem u reviziji da je stečajni postupak nad tužiocem pravnosnažno okončan godinu dana pre donošenja prvostepene presude, što nije moglo ostati nepoznato nižestepenim sudovima, da ne postoji stečajna masa i da je i aktivna legitimacija označenog tužioca sporna. Od činjenice da li je u vreme prvostepenog presuđenja egzistirao označeni tužilac „Užar oprema“ DOO Novi Sad - u stečaju zavisi i aktivna legitimacija tako označenog tužioca da pobija pravnu radnju, a i ispunjenost uslova predviđenih odredbom člana 123. Zakona o stečaju za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. Prema stanju upisa u registru privrednih subjekata, koji je javno dostupan, egzistira aktivno Užar-oprema DOO Preduzeće za proizvodnju, spoljašnju i unutrašnju trgovinu, Novi Sad. Ukinute su nižestepene presude, kako bi u ponovljenom postupku nižestepeni sudovi imali u vidu značaj navedene činjenice za osnovanost tužbenog zahteva. Pritom, status tužioca ima karakter opštepoznate činjenice za sud, jer se činjenica vođenja stečajnog postupka, kao i njegovog okončanja upisuje u javni registar.

To su razlozi zbog kojih je odlučeno u izreci ovog rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić