U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Vojin Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ... i „VV“ u stečaju iz ..., radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, vrednost predmeta spora 165.153.544,13 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. br.7000/15 od 14.01.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 29.11.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca „AA“ iz ... izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. br.7000/15 od 14.01.2016.godine.

ODBIJA SE zahtev prvotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Leskovcu P br. 1261/13 od 23.03.2015.godine, ispravljenom rešenjima istoga suda od 25.09.2015.godine i 03.11.2015.godine, u stavu prvom izreke utvrđeno je da radnja propuštanja podnošenja žalbe od strane drugotuženog na rešenje Opštinskog suda u Vranju I br. 1013/09 od 28.09.2009.godine, nema pravno dejstvo prema stečajnoj masi stečajnog dužnika „VV“ u stečaju iz .... Stavom drugim izreke utvrđeno je da radnja propuštanja podnošenja žalbe od strane drugotuženog na rešenje Opštinskog suda u Vranju I br. 1013/09 od 29.09.2009.godine nema pravno dejstvo prema stečajnoj masi stečajnog dužnika „VV“ u stečaju iz ... Stavom trećim izreke utvrđeno je da su bez pravnog dejstva na sve poverioce stečajnog dužnika „VV“ u stečaju iz ... rešenje Opštinskog suda u Vranju I br. 1013/09 od 28.09.2009.godine kojim su nepokretnosti stečajnog dužnika dosuđene u svojinu „BB“ iz ... i rešenje Opštinskog suda u Vranju I br. 1013/09 od 29.09.2009.godine kojim su iste nepokretnosti predate u svojinu „BB“ .... Stavom četvrtim izreke, obavezan je prvotuženi da u stečajnu masu stečajnog dužnika – drugotuženog vrati imovinsku korist dobijenu na osnovu pobijane pravne radnje u iznosu od 165.153.544,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.03.2015.godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je prvotuženi da tužiocu plati troškove spora u iznosu od 2.420.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž. br.7000/15 od 14.01.2016.godine, preinačio prvostepenu presudu, te je u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke u celosti odbio tužbeni zahtev tužioca, te stavom petim obavezao tužioca da prvotuženom isplati iznos od 1.807.500,00 dinara na ime troškova postupka, a stavom šestim tužioca da drugotuženom isplati iznos od 195.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Protiv drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih u drugostepenom postupku, pogrešne primene materijalnog prava, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u drugostepenom postupku.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju. Predložio je odbijanje revizije i obavezivanje tužioca na naknadu troškova odgovora na reviziju koje je opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je revizijski navod da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP, obzirom da je drugostepena presuda upravo zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u toku prvostepenog postupka, ali je prvostepena presuda preinačena jer je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo od strane prvostepenog suda, te je stoga neosnovan i revizijski navod o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnim stanju, prvotuženi je 12.06.2009.godine podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje, radi naplate potraživanja od drugotuženog, koje je zasnovano na pravnosnažnoj i izvršnoj arbitražnoj odluci Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije, a radi naplate novčanog potraživanja sa kamatom i troškovima postupka. Rešenjem istoga suda I br. 1013/09 od 12.06.2009.godine određeno je predloženo izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ..., zabeležbom rešenja o izvršenju kod Službe za katastar nepokretnosti u ..., utvrđivanjem vrednosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Služba za katastar nepokretnosti je izvršila upis zabeležbe rešenja o izvršenju dana 22.06.2009.godine, a u izvršnom postupku rešenjima, čije se pravno dejstvo pobija tužbom, I br. 1013/09 od 28.09.2009.godine i 29.09.2009.godine prvotuženom su dosuđene i predate nepokretnosti izvršnog dužnika, koji protiv navedenih rešenja nije izjavio žalbu, ali je po žalbi ovde tužioca podnetoj protiv rešenja izvršnog suda od 29.09.2009.godine Okružni sud u Vranju rešenjem Gž 1753/09 od 19.10.2009.godine prvostepeno rešenje potvrdio, a žalbu tužioca odbio. Nad drugotuženim je rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St 299/09 od 10.12.2009.godine otvoren stečajni postupak.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da su ispunjeni uslovi za pobijanje pravnih radnji izvršnog, odnosno stečajnog dužnika, ovde drugotuženog primenom člana 98, 99, 100 i 101. Zakona o stečajnom postupku, jer se propuštanje pravne radnje od strane drugotuženog dogodilo u poslednja tri meseca pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, koji je predlog podnet 28.07.2009.godine, da je prvotuženom izvršeno namirenje potraživanja kada je drugotuženi bio nesposoban za plaćanje, što je prvotuženom bilo poznato, odnosno nije moglo ostati nepoznato, jer je drugotuženi bio u višemesečnoj blokadi, čime je prvotuženom omogućeno namirenje potraživanja, a onemogućeno namirenje svih ostalih poverilaca sada stečajnog dužnika, ovde drugotuženog. Stoga je utvrdio da radnja propuštanja ulaganja žalbe drugotuženog nema pravno dejstvo prema stečajnoj masi, pa samim tim ni rešenja o izvršenju kojima su prvotuženom dosuđene i predate nepokretnosti drugotuženog uz obavezivanje prvotuženog da u stečajnu masu vrati imovinsku korist stečanu na osnovu pobijanih pravnih radnji.

Suprotno stanovištu prvostepenog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tužbenog zahteva zasnovan na pobijanju pravne radnje, odnosno propuštanju pravne radnje od strane drugotuženog jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 98. i 99. Zakona o stečajnom postupku, da bi se u skladu sa navedenim zakonskim odredbama uspelo u parnici po tužbi za pobijanje pravnih radnji uobičajenog namirenja. Ovo sa razloga što je predmet pobijanja propuštanje drugotuženog da izjavi žalbe protiv izvršnih rešenja Opštinskog suda u Vranju I br. 1013/09 od 28.09.2009.godine i 29.09.2009.godine. Uspešnost pobijanja podrazumeva da bi izjavljivanje žalbe protiv navedenih rešenja rezultiralo usvajanjem žalbe. Međutim, prema odredbi člana 126. stav 6. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku rešenje o dosuđenju nepokretnosti nije se moglo pobijati posebnom žalbom, već su se u žalbi na rešenje o predaji nepokretnosti mogli isticati razlozi koji se odnose na dosuđenje nepokretnosti. Rešenje o predaji nepokretnosti iako nije bilo predmet preispitivanja po žalbi drugotuženog bilo je predmet preispitivanja od strane drugostepenog suda po žalbi ovde tužioca, te je pravilnost i zakonitost tog rešenja bila predmet ocene drugostepenog suda, tako što je rešenje potvrđeno.

Pored navedenog, na osnovu rešenja o izvršenju I br. 1013/09 od 12.06.2009.godine Služba za katastar nepokretnosti upisala je zabeležbu rešenja o izvršenju dana 22.06.2009.godine. Bez uticaja je navod revidenta da je navedeno rešenje Službe za katastar nepokretnosti od 22.06.2009.godine ukinuto rešenjem Republičkog geodetskog zavoda i predmet je vraćen na novi postupak i odlučivanje, jer je to rešenje doneto 02.11.2009.godine, kada su rešenja o izvršenju od 28.09.2009.godine i 29.09.2009.godine već bila pravnosnažna na osnovu odluke Okružnog suda u Vranju Gž br. 1753/2009 od 19.10.2009.godine i predaja je izvršena 26.10.2009.godine, te bi od značaja mogle biti samo one činjenice koje su postojale i bile relevantne u vreme donošenja navedenih rešenja i koje bi bile od značaja za eventualno usvajanje žalbe protiv izvršnih rešenja. Kako su činjenice na koje se poziva revident nastupile nakon pravnosnažnosti i izvršenja rešenja koje zbog propuštanja izjavljivanja žalbe tužilac pobija, revizijski navodi ne mogu biti od uticaja na drugačije presuđenje u predmetnom sporu.

Na osnovu izloženog primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev prvotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima neophodnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić