Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu i usvoji tužbeni zahtev tužilje u celosti ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da obaveže tuženu da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka za sastav revizije.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama navoda revizije, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje revizijom tužilje navodima da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 17. stav 1., 199 i 205. ZPP. To su odredbe koje se primenjene u postupku pred prvostepenim sudom koji je primenom navedenih odredbi odlučio o istaknutom prigovoru stvarne nenadležnosti i o dozvoljenosti preinačenja tužbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad tuženim je Odlukom Skupštine Gradske opštine Surčin od 29.12.2015. godine pokrenut postupak likvidacije. Istom Odlukom imenovan je likvidacioni upravnik i predviđeno je da je likvidacioni upravnik ovlašćen da odluči o prestanku radnog odnosa, odnosno otkazu ugovora o radu zaposlenima. Navedena Odluka je registrovana kod Agencije za privredne registre dana 15.01.2016. godine. Tužilji je na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa prestao radni odnos zbog pokretanja postupka likvidacije nad tuženim, a kao dan prestanka radnog odnosa naveden je 18.01.2016. godine. Kao osnov prestanka radnog odnosa u rešenju se navodi član 176. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, s obzirom da poslodavac zbog nastupanja pravnih posledica likvidacije mora prestati sa radom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji nije nezakonito prestao radni odnos već je isti prestao usled pokretanja postupka likvidacije nad tuženim kao zakonom propisanog razloga za prestanak radnog odnosa. Nakon pokretanja postupka likvidacije, društvo može obavljati samo radnje i poslove vezane za sprovođenje i okončanje postupka likvidacije, što znači da takvo društvo prestaje da radi u smislu odredbe člana 176. stav 5. Zakona o radu koja se shodno primenjuje i na javna preduzeća u smislu odredbe člana 76. stav 1. Zakona o javnim preduzećima. Stoga je momenat pokretanja likvidacije relevantan za prestanak radnog odnosa zaposlenih. S obzirom da tužilji nije nezakonito prestao radni odnos, nema pravo ni na naknadu štete u visini izgubljene zarade, niti na vraćanje na rad.

Odluke nižestepenih sudova donete su pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

U slučaju pokretanja postupka likvidacije, likvidacioni upravnik u skladu sa odredbom člana 532. Zakona o privrednim društvima vrši radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije, preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije i vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva. Likvidacija se u skladu sa odredbom člana 543. stav 1. Zakona o privrednim društvima okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije, nakon čega se u skladu sa stavom 2. iste odredbe društvo briše iz registra privrednih subjekata. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da od momenta pokretanja postupka likvidacije do njenog okončanja društvo prestaje da posluje na redovan način i preduzima samo radnje i poslove vezane za sprovođenje i okončanje postupka likvidacije. To dalje znači da zaposlenima u smislu odredbe člana 176. stav 5. Zakona o radu prestaje radni odnos, nezavisno od njihove volje i volje poslodavca. Navedena odredba se shodno primenjuje i na javna preduzeća u skladu sa odredbom člana 76. stav 1. Zakona o javnim preduzećima. Tužilji je u konkretnom slučaju radni odnos prestao usled pokretanja postupka likvidacije, a rešenje o prestanku radnog odnosa je doneo likvidacioni upravnik kao ovlašćeno lice, u skladu sa Odlukom Skupštine Gradske opštine Surčin.

Iz navedenog proizlazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilji nije nezakonito prestao radni odnos i da shodno tome nisu ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužilje na rad, kao ni za naknadu štete po tom osnovu u visini izgubljene zarade. Bez uticaja je navod revidenta da je postupak likvidacije pokrenut u momentu kada su računi tuženog bili u blokadi i da se likvidacija može sprovesti samo kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. Okolnost da tuženi nije imao dovoljno sredstava za sprovođenje postupka likvidacije mogla je biti i bila je razlog za pokretanje stečajnog postupka, koji je i otvoren nad tuženim, upravo iz tog razloga. To međutim ne utiče na zakonitost učinjenog otkaza ugovora o radu tužilji, niti na zakonitost pokrenutog postupka likvidacije koja se u ovom parničnom postupku ni ne može ispitivati. Takođe, nasuprot revizijskom navodu tužilje, nisu povređene odredbe o nužnom suparničarstvu. Tužba nije morala, niti je trebalo da bude proširena na novooznačene tužene Gradsku opštinu Surčin, Republiku Srbiju i Grad Beograd. U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 14. stav 1. Zakona o stečaju, prema kojoj se stečajni postupak ne sporovodi, između ostalog, prema pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz Republičkog budžeta, odnosno budžeta AP i jedinice lokalne samouprave. Prema utvrđenju drugostepenog suda, postupak u ovoj pravnoj stvari bio je prekinut zbog otvaranja postupka stečaja nad tuženim, a uvidom u spise predmeta utvrđuje se da je stečaj nad tuženim otvoren u toku trajanja drugostepenog postupka rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 170/2020 od 08.12.2021. godine. Kako je nad tuženim javnim preduzećem pokrenut stečajni postupak, sledi da se na ovo javno preduzeće ne odnosi izuzetak predviđen odredbom člana 14. Zakona o stečaju. Stoga ne postoji odgovornost novooznačenih tuženih za štetu koju tužilja potražuje tužbom, pa oni nisu nužni suparničari sa ovde tuženim u postupku radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, vraćanja na rad i naknade štete u vidu izgubljene zarade. Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, ali je našao da su bez uticaja na pravilnost drugostepene presude.

Kako tužilja nije uspela u postupku po reviziji, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković