Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Przz 2/2013
14.02.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Vere Pešić i Olge Đuričić, članova veća, sa savetnikom suda Gordanom Bogdanović, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ-487/12 od 25.01.2013. godine, protiv presude Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Nišu II-201 Prž 23373/12 od 10.09.2012. godine i pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Nišu Pr. 06-34577/10 od 05.07.2012. godine, u predmetu prekršaja iz člana 43. stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 15. Zakona o fiskalnim kasama, u javnoj sednici veća održanoj dana 14.02.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

 

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presuda Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Nišu II-201 Prž 23373/12 od 10.09.2012. godine i presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 06-34577/10 od 05.07.2012. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Nišu II-201 Prž 23373/12 od 10.09.2012. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog R.D. iz N. i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 06-34577/10 od 05.07.2012. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim za prekršaj iz člana 43. stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 15. Zakona o fiskalnim kasama i osuđen na plaćanje novčane kazne u iznosu od 50.000,00 dinara, uz obavezu plaćanja troškova prekršajnog postupka u iznosu od 1.000,00 dinara.

Protiv navedenih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 216. stav 1. tačka 6. i u vezi sa članom 241. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prekršajnog prava iz člana 235. tačka 3. u vezi sa članom 76. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima. U zahtevu ističe da je za prekršaj, za koji je okrivljeni osuđen, nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, budući da je isti učinjen 29.05.2010. godine, a prvostepena presuda je doneta dana 05.07.2012. godine, po proteku više od dve godine. Ukazuje da se za utvrđivanje roka zastarelosti primenjuje član 76. Zakona o prekršajima jer, iako učinjeni prekršaj spada u oblast javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, Zakonom o fiskalnim kasama nije propisan duži rok zastarelosti gonjenja. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, da preinači iste i obustavi postupak usled nastupanja apsolutne zastarelosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 265. stav 2. Zakona o prekršajima (''Sl. glasnik RS'' br. 101/05, 116/08 i 111/09), obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane presude, u smislu člana 266. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Nakon ocene navoda zahteva i uvida u spise predmeta, Vrhovni kasacioni sud je našao da su osnovani navodi zahteva da su Prekršajni sud u Nišu i Viši prekršajni sud, Odeljenje u Nišu, učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 216. stav 1. tačka 6. i u vezi sa članom 241. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prekršajnog prava iz člana 235. tačka 3. u vezi sa članom 76. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizlazi, kao nesporno, da je okrivljeni R.D. prekršaj iz člana 43. stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 15. Zakona o fiskalnim kasama učinio dana 29.05.2010. godine i da je za isti osuđen na plaćanje novčane kazne presudom Prekršajnog suda u Nišu od 05.07.2012. godine. Kako Zakonom o fiskalnim kasama nisu propisani posebni rokovi zastarelosti gonjenja, osnovano se u zahtevu ukazuje da se u ovom slučaju primenjuje član 76. Zakona o prekršajima, koji u stavu 1. propisuje da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a u stavu 7. da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepenom presudom povređeno materijalno pravo iz člana 235. tačka 3. Zakona o prekršajima, jer je ista doneta po nastupanju apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja, pa kako je Viši prekršajni sud svojom presudom potvrdio prvostepenu odluku i sam je učinio istu povredu materijalnog prava, kao i povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 241. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima, jer po službenoj dužnosti nije ispitao da li je prvostepenom presudom povređeno materijalno pravo na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su osnovani navodi zahteva da su u prekršajnom postupku učinjene bitne povrede pravila postupka od uticaja na zakonito i pravilno donošenje odluka, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 266. stav 3. Zakona o prekršajima, uvažio zahtev i ukinuo prvostepenu i drugostepenu prekršajnu presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje Prekršajnom sudu u Nišu, koji je dužan da postupi po članu 269. Zakona o prekršajima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                           Predsednik veća - sudija

Gordana Bogdanović,s.r.                                                      Snežana Živković,s.r.