Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž up 10/2014
12.12.2014. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Lidije Đukić, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući po žalbi J.P.P. iz B., ulica …, izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda 3-R4 P-2/14 od 05.11.2014. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.12.2014. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Žalba se ODBIJA.

NALAŽE SE Prekršajnom apelacionom sudu da vrati Ustavnom sudu ustavnu žalbu J.P.P. iz B., Už 2043/14 radi odlučivanja o istoj.

O b r a z l o ž e nj e

J.P.P. iz B. je dana 06.03.2014. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu radi povrede prava na suđenje u razumnom roku u kojoj je navela da je prekršajni postupak vođen protiv predlagača od strane prekršajnog organa Odeljenja za vođenje prekršajnog postupka u Beogradu P br. 7.142-18269/10 i da je nastupila zastarelost prekršajnog gonjenja, a nije doneto rešenje o obustavi postupka iako je predlagač to podneskom u dva navrata zahtevao. Kako zbog nepostupanja nadležnog organa predlagač trpi nematerijalnu štetu podnela je zahtev da Ustavni sud konstatuje povredu prava na koje je u žalbi ukazala, naloži organu uprave da obustavi prekršajni postupak u označenom predmetu i dosudi joj naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200.000,00 dinara.

Ustavni sud Srbije je aktom 3 R4 P.br. 2/14 od 28.11.2014. godine ustupio na nadležnost Prekršajnom apelacionom sudu navedeni predmet.

Rešenjem 3-R4 P-2/14 od 05.11.2014. godine Prekršajni apelacioni sud je odbacio zahtev predlagača J.P.P. iz B. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet u predmetu Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave za grad Beograd Up br. 7-142-18269/10 jer rešavanje po predlogu ne spada u sudsku nadležnost.

Na rešenje Prekršajnog apelacionog suda 3-R4 P-2/14 od 05.11.2014. godine J.P.P. iz B. je izjavila žalbu Vrhovnom kasacionom sudu u kojoj je navela da je Prekršajni apelacioni sud morao da odluči o zahtevu predlagača meritorno bilo da usvoji zahtev ili da ga odbije ili pak da izazove sukob nadležnosti o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud. Dalje navodi da se Prekršajni apelacioni sud u obrazloženju rešenja poziva na primenu Zakona o parničnom postupku, koji nije moguće primenjivati u prekršajnom postupku koji je sastavni deo kaznenog prava već se eventualno može supsidijerno primenjivati Krivični zakonik. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud odluči o sukobu nadležnosti između Ustavnog suda Srbije i Prekršajnog apelacionog suda.

Odlučujući o žalbi podnosioca na osnovu odredbe člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova, u stavu 1, je propisano da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu da podnese zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom stava 2. istog člana Zakona je propisano da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 8b istog zakona je, u stavu 1, propisano da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može da odredi primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i da odredi rok u kome će niži sud da okonča postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojim su poverena javna ovlašćenja, a kojima se utvrđuju i uskraćuju ljudska i manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno rešenjem Prekršajnog apelacionog suda od 05.11.2014. godine odbačen zahtev predlagača J.P.P. iz B. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer postupak u vezi koga se zaštita traži ni u jednom svom delu nije vođen pred sudom da bi imao obeležje sudskog postupka iz člana 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova, već pred Ministarstvom unutrašnjih poslova kao državnim organom. Navedena zakonska odredba ne pruža strankama koje smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zaštitu u postupcima pred drugim državnim organima tako da je za pružanje ove zaštite, prema citiranoj odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije nadležan Ustavni sud.

Neosnovani su navodi žalbe kojima se ukazuje da Prekršajni apelacioni sud u ožalbenom rešenju nije mogao primenjivati odredbe Zakona o parničnom postupku obzirom da se radi o prekršajnom postupku i nalazi da su isti neosnovani jer je Prekršajni apelacioni sud odlučivao po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku a odredbama člana 8v Zakona o uređenju sudova je propisano da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak. U vanparničnom postupku se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku).

Postupajući u granicama svoje nadležnosti Prekršajni apelacioni sud je rešenjem odbacio zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučujući o žalbi na odluku Prekršajnog apelacionog suda odlučio da se posle potvrđivanja ove odluke predmet vrati Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi koja se odnosi na naknadu materijalne štete zbog povrede prava na odlučivanje u razumnom roku pred Ministarstvom unutrašnjih poslova kao državnom organu.

Sa iznetog, postupajući na osnovu odredbe člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova, člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu rešenja.