.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž 225/2015
Rev2 956/2015
24.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca S.V.1 iz S., čiji je punomoćnik S.V.2, advokat iz Niša, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP-5035 Surdulica, čiji je pravni sledbenik VP-1097 Niš, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R1 115/14 od 08.01.2015. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1118/14 od 23.05.2014. godine, u sednici održanoj 24.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R1 115/14 od 08.01.2015. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1118/14 od 23.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica Surdulica, P 4966/10 od 25.09.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu isplatom 360.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 500.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, a sve sa zakonskom kamatom od 25.09.2013. godine do isplate, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za isplatu nematerijalne štete preko iznosa dosuđenih prethodnim stavom, odnosno za isplatu još 140.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i za još 500.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti. Stavom trećim izreke odbijen je i zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime izgubljene zarade u periodu od 01.05.2000. do 31.10.2006. godine, plati ukupno 969.225,80 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 309.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1118/14 od 23.05.2014. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene, kao neosnovane, a prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzeto dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Apelacioni sud u Nišu rešenjem R1 115/14 od 08.01.2015. godine, nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi.
Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbi člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.
Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).
Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Apelacioni sud u Nišu nije predložio odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni kasacioni sud ceneći dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1118/14 od 23.05.2014. godine, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 02.07.2003. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.850.382.40 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 25.090,42 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protiv- vrednost 100.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 394. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
