Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilja LJ.Ć., maloletne R.Ć. i maloletne J.Ć., čiji je zakonski zastupnik majka LJ.Ć., sve iz P., čiji je punomoćnik Z.J., advokat iz B., protiv tuženog A.C.m. V.J.K., preduzetnika iz P., čiji je punomoćnik P.B., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilja izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 161/15 od 02.09.2015. godine i reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1318/14 od 01.04.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilja izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 161/15 od 02.09.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1318/14 od 01.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 476/10 od 10.02.2014. godine stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da tužiljama plati i to: na ime neisplaćene zarade 215.666,00 dinara, na ime naknade za godišnji odmor 40.000,00 dinara, na ime putnih troškova 153.600,00 dinara, na ime naknade za ishranu 60.000,00 dinara, na ime dnevnica za put u inostranstvo (L.) 5.390,00 britanskih funti u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na ime troškova transporta leša pok. Ć.Z. 3.843,00 britanskih funti u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sve sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao i zahtev tužilja kojim su tražili da se obaveže tuženi da obračuna i u korist pok. Ć.Z. za period rada kod tuženog od 01.09.2007. godine do 12.03.2008. godine, nadležnom nosiocu socijalnog osiguranja i nadležnoj finansijskoj službi, uplati sve poreze i doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje koji terete naknade navedene stavom prvim izreke i tužiljama u istom roku preda pismene dokaze o izvršenom obračunu i uplati, kao i zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi na naknadu troškova parničnog postupka; stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženom na ime troškova parničnog postupka plate 455.910,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1318/14 od 01.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 476/10 od 10.02.2014. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3 161/15 od 02.09.2015. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1318/14 od 01.04.2015. godine u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 161/15 od 02.09.2015. godine tužilje su izjavile žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju reč o postupku koji je započet pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), tako da se na osnovu člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona o parničnom postupku, ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), kojim nije propisana žalba kao pravni lek protiv rešenja drugostepenog suda, tako da žalba tužioca nije dozvoljena.

Žalba kao pravni lek u ovoj parnici može da se izjavi samo protiv presude donete u prvom stepenu na osnovu člana 355. Zakona o parničnom postupku i protiv rešenja prvostepenog suda na osnovu člana 381. istog zakona.

Protiv drugostepenog rešenja može da se izjavi samo vanredni pravni lek, a ne žalba kao redovan pravni lek.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 411. u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 29.07.2008. godine sa zahtevom za naknadu štete na ime neisplaćene zarade od 215.666,00 dinara, na ime naknade za godišnji odmor 40.000,00 dinara, na ime putnih troškova 153.600,00 dinara, na ime naknade za ishranu 60.000,00 dinara, na ime dnevnica za put u inostranstvo (L.) 5.390 britanskih funti u dinarskoj protivvrednosti, na ime troškova transporta leša pok. Ć.Z. 3.843,00 britanskih funti u dinarskoj protivvrednosti, kao i sa zahtevom za isplatu određenih poreza i doprinosa.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka, u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona.

Članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 469.266,00 dinara i 9.233,00 britanskih funti, što je ukupno 17.727 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Obzirom da je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ispod zakonom određenog limita za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, to znači da revizija tužilja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.