Prema razlozima pobijane odluke predlagač je 25.05.2015. godine podneo Višem sudu u Užicu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu, u predmetu I.br. 1057/14. Predlagač je u zahtevu tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se odredi rok u kome će Osnovni sud u Užicu okončati postupak i da se odredi novčana naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.000.000,00 dinara, kao i troškovi povodom ovog zahteva. Predlagač je, između ostalog, u svom zahtevu naveo da je u svojstvu izvršnog poverioca podneo predlog za izvršenje pred Osnovnim sudom u Užicu 14.02.2013. godine, a kako izvršni postupak još uvek nije okončan, to podnosi ovaj zahtev.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Užicu je pribavio spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I.br. 1057/14 i utvrdio da je izvršni poverilac, ovde predlagač D.S., podnela 13.02.2013. godine protiv izvršnog dužnika D.A. pred Osnovnim sudom u Užicu predlog za izvršenje, radi naplate novčanog potraživanja – duga, na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12424/10 od 22.03.2013. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I 256/13 od 19.02.2013. godine određeno je predloženo izvršenje, te je naloženo izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja pristupi u sud radi davanja izjave o imovini. Rešenje o izvršenju dostavljeno je punomoćniku izvršnog poverioca 25.02.2013. godine, a izvršnom dužniku 21.02.2013. godine. Osnovni sud u Užicu se obraćao Službi za katastar nepokretnosti Užice radi utvrđivanja da li izvršni dužnik poseduje neku nepokretnost, kao i Policijskoj upravi u Užicu radi utvrđivanja da li je evidentiran kao vlasnik registrovanog motornog vozila. Viši sud u Užicu je uvidom u navedeni predmet pobijanim radnjama utvrdio sve dalje procesne radnje koje su preduzete od strane suda, kao i aktivnost učešća izvršnog poverioca, ovde predlagača i izvršnog dužnika, te je utvrdio da izvršni postupak nije okončan i da traje dve godine, tri meseca i dvanaest dana. Viši sud u Užicu je našao da je izvršni sud postupao u granicama razumnog roka i odbio zahtev predlagača kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Užicu adekvatnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda i ponašanja izvršnog poverioca, ovde predlagača, u toj pravnoj stvari, pravilno ocenio da nisu ispunjeni uslovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema članu 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku odredbom člana 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, koji u članu 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da se postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirima za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

S obzirom na navedene kriterijume, Viši sud u Užicu je pravilno utvrdio da je Osnovni sud u Užicu u svemu postupao u skladu sa načelima izvršnog postupka, te je u zakonom predviđenom roku doneo rešenje o podnetom predlogu za izvršenje (predlog je podnet 13.02.2013.a rešenje kojim je usvojeno predloženo izvršenje doneto je 19.02.2013.godine) i naložio je izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini ili da istu dostavi sudu, pa je u toku daljeg postupka u svemu postupao u skladu sa ZIO, prekinuo je postupak nakon dobijanja obaveštenja od strane policijske uprave u Užicu da je izvršni dužnik preminuo, te je proveravajući navode iz podneska izvršnog poverioca da je izvršni dužnik živ,utvrdio da izvršni dužnik nije preminuo, ukinuo rešenje suda o prekidu postupka i postupak nastavio, te je naložio izvršnom poveriocu da predloži drugi predmet i sredstvo izvršenja. Iako je izvršni postupak i dalje u toku, taj sud nije mogao da utiče na sprovođenje izvršenja i da se to izvršenje ranije okonča, jer je izvršni sud postupao dovoljno efikasno prilikom vođenja ovog postupka, a postupanje izvršnog suda nije garancija da će do sprovođenja izvršenja, odnosno namirenja izvršnog poverioca i doći. Takođe, izvršni sud je postupao aktivno i u tom smislu se obraćao Službi za katastar nepokretnosti Užice radi utvrđivanja da li je izvršni dužnik upisan kao vlasnik nepokretnosti, koje se vode na području SKN Užice, te se obraćao policijskoj upravi u Užicu radi utvrđivanja da li je izvršni dužnik evidentiran kao vlasnik registrovanog motornog vozila, a sve u cilju sprovođenja izvršenja. Zato su neosnovani žalbeni navodi predlagača da je izvršni sud bio u obavezi da svaku radnju u postupku izvrši u najkraćem roku, kao i da je dužina trajanja izvršnog postupka od više od dve godine neprimerena, te da je izvršni sud postupao mimo načela hitnosti i oficijelnosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Užicu pravilno zaključio da u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu I.br. 1057/14 predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zagarantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravilno odlučio kada je odbio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbama člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Višeg suda u Užicu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u žalbi predlagača, ali je našao da su neosnovani i ne utiču na pravilnu odluku Višeg suda u Užicu.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.