Protiv dopunskog rešenja Višeg suda u Kruševcu R4 i 49/14 od 29.05.2015. godine, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu bez navođenja zakonskih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386., u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo dana 08.10.2013. godine ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetu I 718/09 i I 8034/10. Predlagač je u ustavnoj žalbi tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, da se naloži Osnovnom sudu u Kruševcu – Sudska jedinica u Brusu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u skladu sa zakonom, da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.350 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i pravo predlagača na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I 718/09 i I 8034/10, kao i troškovi povodom ovog postupka. Ustavni sud Republike Srbije prosledio je ustavnu žalbu da se o njoj odlučuje kao po zahtevu za suđenje u razumnom roku Apelacionom sudu u Kragujevcu, koji je rešenjem R4 g 560/14 od 31.07.2014. godine ustupio na nadležnost Višem sudu u Kruševcu predmet radi postupanja i odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku. U zahtevu se, između ostalog, navodi da je predlagač podneo Opštinskom sudu u Brusu dana više predloga za izvršenje i to 28.12.2009. godine, 12.05.2010. godine i 02.06.2010. godine protiv izvršnog dužnika J. d.o.o. K., ali izvršenja nisu sprovedena do dana podnošenja žalbe, iz kojih razloga je predlagač podneo ustavnu žalbu.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Kruševcu, kao neposredno viši u odnosu na Osnovni sud u Brusu, je pribavio spise predmeta Osnovnog suda u Brusu (ranije Opštinskog suda u Brusu) I.br. 8417/11 i I 8034/10 i utvrdio da je izvršni poverilac M.M., ovde predlagač, podneo dva predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Brusu i to 28.12.2009. godine i 02.06.2010. godine, protiv istog izvršnog dužnika J. d.o.o. K., radi naplate potraživanja, koja su utvrđena pravnosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Kruševcu P1 67/09 od 18.05.2009. godine, koja potraživanja su utvrđena na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Kruševcu P1 67/09 od 18.05.2009. godine. Opštinski sud u Brusu je doneo rešenja o izvršenju kojim je usvojio predložena izvršenja i odmerio troškove izvršnog postupka i to 27.04.2010. godine, 20.07.2010. godine. Viši sud u Kruševcu je uvidom u navedeni predmet pobijanim rešenjem utvrdio sve dalje procesne radnje preduzete od strane izvršnog suda, kao i aktivnost učešća izvršnog poverioca, ovde predlagača, te je utvrdio da izvršni postupci još uvek nisu okončani. Kako izvršni postupci još uvek nisu okončani, a izvršni poverilac nije namiren u svom potraživanju, iako postupci do momenta podnošenja ustavne žalbe traju više od četiri godine, to je Viši sud u Kruševcu utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o nedelotvornom postupanju suda, te da je Osnovni sud u Brusu odgovoran što postupci izvršenja nedopustivo dugo traju, pa je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naložio je izvršnom sudu da preduzme sve neophodne mere u cilju okončanja izvršnih postupaka. Predlagaču je dosudio primerenu naknadu u iznosu od 300 evra, dok je za više traženi iznos preko dosuđenog zahtev predlagača odbio i dosudio troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.

Kako je predlagač podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije u kojoj je tražio da se utvrdi i povreda prava na imovinu – naknada materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I 718/09 i Osnovnog suda u Kruševcu, sudska jedinica Brus I 8034/10, a o kom delu zahteva Viši sud u Kruševcu svojim rešenjem nije odlučio, to je predlagač podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja naslovivši je žalbom. Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg 165/2015 od 05.03.2015. godine vratio spise Višem sudu u Kruševcu na dopunu postupka – radi donošenja rešenja u kojem će navesti da će ustavnu žalbu sa odlukama donetim u tom postupku dostaviti Ustavnom sudu kako bi taj sud u okviru svoje nadležnosti doneo odluku po ustavnoj žalbi o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe. Nakon toga, prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje R4 i 49/14 od 29.05.2015. godine kojim je ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na imovinu vratio na odlučivanje Ustavnom sudu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Viši sud u Kruševcu pravilno odlučio kada je vratio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na imovinu Ustavnom sudu Republike Srbije, jer se u postupku pred redovnim sudom takav zahtev ne može tražiti, zbog čega je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci dopunskog rešenja. Naime, predlagač je tražio naknadu materijalne štete koja odgovara njegovom potraživanju utvrđenom pravosnažnom presudom i čije izvršenje je traženo u postupku izvršenja. Ta vrsta naknade štete ne može se tražiti u zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu člana 8a stav 2. Zakona o uređenju sudova, s obzirom da sud u ovom postupku može, ali i ne mora odrediti primerenu naknadu koja predstavlja određeni vid satisfakcije koja zajedno sa izrečenom merom za ubrzanje postupka utiče na ostvarivanje ovog postupka, odnosno ubrzanje okončanja izvršnog postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka, kao i dalje sprečavanje povrede prava. Naime, ustavna žalba u delu zahteva predlagača kojim je tražio naknadu materijalne štete koja odgovara njegovom potraživanju utvrđenom pravosnažnom presudom i čije izvršenje je traženo u postupku izvršenja se odnosi na utvrđivanje povrede prava na imovinu (član 58. Ustava Republike Srbije), o čemu Ustavni sud odlučuje, jer je odlučivanje o povredi ustavom zagarantovanog prava iz člana 58. Ustava Republike Srbije – pravo na imovinu, prema članu 170. Ustava Republike Srbije u njegovoj isključivoj nadležnosti. Zbog toga, neosnovano u žalbi predlagač ukazuje da je prvostepeni sud trebalo da odluči o naknadi materijalne štete u visini opredeljenoj predlogom za izvršenje, kao i da je neophodno da se u tom delu ustavna žalba vrati Ustavnom sudu Republike Srbije. Naime, Viši sud u Kruševcu je dopunskim rešenjem vratio ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije upravo radi odlučivanja o ovom delu ustavne žalbe. Zato su neosnovani navodi žalbe predlagača da je prvostepeni sud trebalo da odluči o naknadi materijalne štete u visini opredeljenoj predlogom za izvršenje.

Neosnovani su žalbeni navodi predlagača da je prvostepeni sud trebalo da u dopunskom rešenju Višeg suda u Kruševcu R4 i.br.49/14 od 29.05.2015.godine odluči i o troškovima pisanja žalbe na rešenje tog suda R4 i.br.49/14 od 27.02.2015.godine. Naime, predlagač u svom predlogu za donošenje dopunskog rešenja nije istakao zahtev za naknadu troškova sastava tog predloga koji je naslovio kao žalbu, pa je stoga izgubio pravo da zahteva troškove povodom ovog zahteva, iako je delimično uspeo po tom zahtevu.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija dopunsko rešenje Višeg suda u Kruševcu.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom.

Odluka kao u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, jer predlagač nije uspeo u žalbenom postupku.

                                                                                                            Predsednik veća – sudija

                                                                                                            Predrag Trifunović,s.r.