.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1077/2015
16.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača U.o.S. – G.f. iz B., čiji je punomoćnik S.M. – Ž., advokat iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I 153/15 od 03.06.2015. godine, u sednici održanoj 16.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 153/15 od 03.06.2015. godine, tako što se utvrđuje da je predlagaču U.o.S. – G.f. iz B., povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu I 759/12.
NALAŽE SE Osnovnom sudu u Lazarevcu da izvršni postupak u predmetu I 759/12 okonča u najkraćem roku.
OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču, na ime naknade troškova postupka, isplati 18.780,00 dinara, u roku od 15 dana od podnošenja zahteva, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od proteka petnaestog dana od podnošenja zahteva za isplatu, pa do isplate, na teret budžeta Republike Srbije, iz sredstava opredeljenih za rad sudova.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I 153/15 od 03.06.2015. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača U.o.S.– G.f. iz B. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kojim je tražio da sud utvrdi povredu prava u postupku pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu I 759/12; da naloži otklanjanje učinjene povrede određivanjem roka u kome će se sprovesti izvršenje, kao i da mu se na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 6/15), koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba osnovana.
Iz spisa proizilazi da je predlagač, kao izvršni poverilac, protiv izvršnog dužnika I.Ž. iz L., podneo predlog za izvršenje Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudskoj jedinici u Lazarevcu dana 02.03.2012. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu do 171.310,00 dinara, na osnovu izvršne isprave. Drugi osnovni sud u Beogradu – Sudska jedinica u Lazarevcu je, postupajući po navedenom predlogu za izvrešnje, doneo rešenje o izvršenju I 759/12 od 05.03.2012. godine. Nakon toga je izvršni poverilac, odnosno predlagač, podneskom od 07.06.2012. godine tražio da se od izvršnog dužnika pribavi izjava o imovini, zbog čega je sud rešenjem I 759/12 od 13.07.2012. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi overenu izjavu o imovini, a ovo rešenje je uručeno izvršnom dužniku 31.07.2012. godine. Predlagač je, kao izvršni poverilac, dana 25.10.2013. godine urgirao za dalje postupanje. Sud je, postupajući po urgenciji, zahtevao od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da dostavi obaveštenje da li je izvršni dužnik zaposlen. Pošto Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije postupio po ovom zahtevu, sud je dana 11.03.2014. godine doneo zaključak kojim se menja sredstvo izvršenja, tako što se umesto popisa, procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, određuje izvršenje plenidbom 2/3 dela zarade koju dužnik ostvaruje kod P. z. z. i. i o. o. K.u. DOO. Nakon toga je sud konstatovao dana 24.04.2014. godine da je izvršenje sprovedeno i naložio da se predmet arhivira. Međutim P. K.u. DOO je, podneskom od 10.11.2014. godine, obavestilo sud da izvršni dužnik više nije radnik tog preduzeća. Zatim je sud zaključkom od 14.11.2014. godine naložio izvršnom poveriocu da se izjasni o daljim toku postupka i opredeli se za predmet i sredstvo izvršenja. Izvršni poverilac je 04.12.2014. godine postupio po ovom nalogu i istovremeno urgirao da se postupak pred sudom ubrza. Dana 29.01.2015. godine ponovo je punomoćnik izvršnog poverioca urgirao za pribavljanje izjave izvršnog dužnika uz predlog da se poslodavcu i odgovornom licu izrekne novčana kazna. Sud je dopisom od 06.02.2015. godine od Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Beograd zatražio podatke o poslodavcu izvršnog dužnika a po ovom nalogu je postupljeno od 25.02.2015. godine. Zaključkom od 06.03.2015. godine sud je naložo izvršnom poveriocu da se u roku od pet radnih dana izjasni o daljem toku postupka i dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika. Punomoćnik izvršnog poverioca je po ovom nalogu postupio 27.03.2015. godine. Potom je sud dopisom od 15.04.2015. godine naložio izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini. Postupak u ovoj pravnoj stvari nije završen.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da se radi o izvršnom postupku koji je faktički ponovo započet dana 10.11.2014. godine, pošto je do tada poslodavac izvršnog dužnika sprovodio izvršenje po zaključku od plenidbi 2/3 dela zarade izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je zaključio da u takvoj situaciji nije opravdano utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je sud koji je vodio izvršni postupak odmah nakon obaveštenja poslodavca izvršnog dužnika o nemogućnosti sprovođenje izvršenja, zaključkom naložio izvršnom poveriocu da se izjasni o daljem toku postupka, po kom nalogu je poverilac postupio 04.12.2014. godine, odnosno zaključio je da je sud koji je vodio postupak preduzimao sve radnje u relativno kratkim rokovima.
Pravno stanovište prvostepenog suda nije pravilno.
Prema članu 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Ustav Republike Srbije u članu 32. stav 1. utvrdio je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, odluči o njegovim pravima i obavezama.
U članu 10. ZPP, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Pod razumnim rokom se podrazumeva optimalno potrebno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada, čime se postiže pravna sigurnost. Razuman rok za okončanje nekog sudskog postupka je faktičko pitanje koje zavisi od složenosti samog spora, značaja spora za stranku, a da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku zavisi od ponašanja suda i stranaka u konkretnom sporu.
Analizirajući postupanje osnovnog suda na koje se odnosi zahtev predlagača u ovom predmetu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da ukupno trajanje ovog postupka čini osnovanim zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ovakav zaključak proizilazi iz okolnosti da se radi o izvršnom postupku koji je hitan kao i iz činjenice da je postupak pokrenut još 02.03.2012. godine.
S obzirom na to, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke, tako što je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio prvostepenom sudu ubrzanje postupka.
Predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, na ime sastava inicijalnog akta od strane punomoćnika – advokata u iznosu od 6.000,00 dinara i sastava žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara prema advokatskoj tarifi saglasno uspehu u sporu, kao i na ime naknade za sudske takse u ukupnom iznosu od 780,00 dinara.
Na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
