U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 12. ove zakonske odredbe, na koju se ukazuje u žalbi jer pobijana presuda sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je predlagač dana 19.05.2011. godine podneo Osnovnom sudu u Kraljevu, Sudska jedinica u Raškoj predlog za dozvolu izvršenja protiv izvršnog dužnika K. „I. CG“, DP B., u restrukturiranju, na osnovu izvršnih isprava, presuda Opštinskog suda u Raški P1 br.1/07 od 23.11.2007. godine i P1 196/08 od 03.11.2008. godine, radi isplate novčanih potraživanja u visini neisplaćene i dosuđene zarade, za određeni period. Rešenjem o izvršenju I br.1439/11 od 26.05.2011. godine usvojen je predlog za određeno izvršenje plenidbom i prenosom novčanih sredstava koja se vode na žiro računima izvršnog dužnika, posle čega je ovo rešenje odmah dostavljeno NBS Odeljenju za prinudnu naplatu. Međutim, izvršenje do danas nije sprovedeno, jer na žiro računima izvršnog dužnika nema novčanih sredstava, odnosno isti su u blokadi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je konstatujući određene propuste od strane suda prilikom odlučivanja o prigovoru izvršnog dužnika, vezano za dužinu trajanja postupka, ocenio da u konkretnom predmetu predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prvostepeni sud je imao u vidu i ponašanje predlagača i ocenio da ima njegovog doprinosa na dužinu trajanja ovog postupka, jer je kao poverilac bio pasivan, odnosno nije iskazao aktivnost u smislu da sudu predloži drugo sredstvo izvršenja saglasno članu 8. ZIP-a koji je važio u vreme kada su rešenje i zaključak prvostepenog suda dostavljeni Odeljenju za prinudnu naplatu, a to nije učinio ni kasnije. Iz ovih razloga je odbio zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, dosudu tražene naknade, kao i troškove postupka, a u pogledu navoda predlagača koji je ovaj postupak pokrenuo ustavnom žalbom, a koji se odnosi na povredu prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete, predmet je vratio Ustavnom sudu.

Neosnovano se žalbom predlagača osporava utvrđeno činjenično stanje, šta više ovi navodi žalbe se ne odnose na navedeni izvršni predmet, već na neke druge predmete izvršenja. Neosnovano se žalbom ukazuje i na pogrešnu primenu materijalnog prava jer je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Kraljevu, analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda i ponašanja izvršnog poverioca, ovde predlagača, pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbom protiv nje.

Prema članu 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, koja u članu 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a obaveza suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja.

Razumna dužina ovog sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

S obzirom na navedene kriterijume Viši sud u Kraljevu je pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o izvršnom postupku u kome je sud bio dužan da postupa hitno, što je prvostepeni sud u postupku izvršenja i činio i postupao efikasno prilikom vođenja ovog izvršnog postupka. Predlog za izvršenje podnet je 19.05.2011. godine, tako što je po predlogu izvršnog poverioca ovde predlagača, određeno da će se izvršenje izvršne isprave sprovesti plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa žiro računa izvršnog dužnika K. „I. CG“ DP B., na tekući račun izvršnog poverioca. Dana 27.05.2011. godine donet je zaključak sa nalogom Odeljenju prinudne naplate u Kragujevcu da izvrši navedeno rešenje koje je dostavljeno NBS. Iako je postupak izvršenja i dalje u toku, jer su računi izvršnog dužnika bili u blokadi, izvršni poverilac nije promenio sredstvo izvršenja, pravilan je zaključak prvostepenog suda da sud u izvršnom postupku nije mogao da utiče na sprovođenje izvršenja i da se to izvršenje ranije okonča, s obzirom da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, kao i da je predlagač kao izvršni poverilac doprineo dužini trajanja postupka, jer je bio pasivan odnosno nije zahtevao promenu sredstava izvršenja, zbog čega nisu od uticaja navodi žalbe da je izvršni dužnik solventan.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da u navedenom izvršnom postupku predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i saglasno tome pravilno odbio zahtev za zaštitu prava po tom osnovu. Potvrđena je i odluka da se ustavna žalba u delu koja se odnosi na povredu prava na imovinu vrati Ustavnom sudu, koji je saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, jedini nadležan da o tome odlučuje, kao i odluka o troškovima ovog postupka, s obzirom da predlagač nije uspeo sa svojim zahtevom.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.