.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1268/2015
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica članova veća, u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva M.V. iz B., čiji je punomoćnik M.C., advokat iz R., odlučujući o žalbi podnosioca zahteva, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu R4 I 104/14 od 15.06.2015. godine, na sednici održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE se kao neosnovana žalba podnosioca zahteva i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Kraljevu R4 I 104/14 od 15.06.2015. godine.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Kraljevu, rešenjem R4 I 104/14 od 15.06.2015. godine, odbio je zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i utvrdio da u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu, Sudska jedinica u Raškoj, a sada vodi pred Osnovnim sudom u Raškoj pod brojem I 1384/11 podnosiocu zahteva nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (stav prvi izreke). Odlučio je da po pravnosnažnosti rešenja predmet vrati Ustavnom sudu Republike Srbije, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i naknadi materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Raški I 1384/11 od 25.05.2011. godine (stav drugi izreke). Odlučio je i da podnosilac zahteva snosi troškove podnošenja zahteva (stav treći izreke).
Protiv ovog rešenja, podnosilac zahteva je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonskih razloga predviđenih odredbama člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak ili preinači i opredelio troškove na ime sastava žalbe od 33.000,00 dinara.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u pobijanom delu na osnovu odredbi člana 386. st. 1. i 3, a u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br.46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14 i 16/15), odredbe člana 8b stav 3. i člana 8v Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), pa je utvrdio da žalba podnosioca nije osnovana.
U postupku pred prvostepenim sudom nije učinjena nijedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. do 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 386. stav 3. ZPP, a u vezi člana 402. ZPP. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u žalbi ukazuje, s obzirom na to da pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, već sadrži jasne i logične razloge u pogledu bitnih činjenica.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, podnosilac zahteva kao izvršni poverilac je 16.05.2011. godine podneo Osnovnom sudu u Kraljevu, Sudska jedinica u Raškoj, protiv izvršnog dužnika K. I.CG DP u restrukturiranju, iz B., predlog za izvršenje radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, prekovremenog rada, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka po pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Raški P1 108/07 od 27.02.2008. godine i P1 434/08 od 03.12.2008. godine, kao i troškova izvršnog postupka i to plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa svih žiro računa izvršnog dužnika na tekući račun izvršnog poverioca. Sud je rešenjem I 1384/11 od 25.05.2011. godine, dozvolio predloženo izvršenje, koje rešenje je izvršni poverilac primio 26.05.2011. godine a izvršni dužnik 27.05.2011. godine. Protiv ovog rešenja, izvršni dužnik je 30.05.2011. godine uložio prigovor, koji je rešenjem Ipv I 301/12 od 09.03.2012. godine, odbijen, a ovo rešenje dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 26.03.2012. godine i punomoćniku izvršnog dužnika 21.03.2012. godine. Između navedenih datuma u predmetu nije postupano, niti je postupak okončan do dana odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Sud je zaključkom od 25.05.2011. godine, naložio Odeljenju prinudne naplate u Kragujevcu da izvrši navedeno rešenje suda u odnosu na izvršnog dužnika, tako što će se sva novčana sredstva po donetom rešenju označena kao glavni dug sa kamatom preneti sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a troškovi parničnog i izvršnog postupka na račun punomoćnika izvršnog poverioca. U Zaključku je navedeno da će se rešenje sprovesti shodno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24.02.2011. godine, s obzirom na to da se radi o novčanom potraživanju izvršnog poverioca iz radnog odnosa. Odeljenje za prinudnu naplatu je 27.05.2011. godine primilo zaključak. Izvršni dužnik I.CG DP u restrukturiranju iz B., nalazio se u neprekidnoj blokadi počev od 01.04.2011. godine i ukupan iznos blokade bez kamate je bio 249.062.230,84 dinara (Prema izveštaju Narodne banke Srbije, Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac od 05.12.2014. godine). Sud je rešenjem od 25.05.2011. godine, predmet izvršenja kao rešen izveo iz upisnika i dao nalog da se odloži u arhivu, sa napomenom da je taksa plaćena. U uvodnom delu rešenja je navedeno, da se ono donosi pošto u predmetu izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja, usledila zabrana na novčanim sredstvima na računu dužnika.
Odlukom o restrukturiranju broj 54/07 od 09.08.2007. godine, Agencija za privatizaciju je pokrenula postupak restrukturiranja K. I.CG, za međunarodnu i unutrašnju trgovinu u smislu odredbi Zakona o privatizaciji i Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja koji postupak u vreme pokretanja izvršnog postupka i 28.03.2014. godine u vreme podnošenja ustavne žalbe nije okončan.
Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku iz razloga, što je postupak složen i otežano sprovođenje izvršenja, usled činjenice da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja i da na računu izvršnog dužnika u trenutku donošenja rešenja o izvršenju nije bilo sredstava za namirenje potraživanja podnosioca zahteva kao izvršnog poverioca. Dalje, da je podnosilac zahteva kao izvršni poverilac bio pasivan učesnik u postupku i do izjavljivanja ustavne žalbe nije preduzeo nijednu radnju pred izvršnim sudom, koja bi eventualno mogla da ubrza ili da dovede do naplate njegovog potraživanja prema izvršnom dužniku.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu ukupnog vremena trajanja postupka, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva o kome je odlučivano i značaja prava koje je predmet postupka za podnosioca zahteva.
Polazeći od navedenih kriterijuma, Viši sud u Kraljevu je pravilno utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o izvršnom postupku u kome je sud dužan da postupa hitno.
Predlog za izvršenje je podnet 16.05.2011. godine i rešenje o izvršenju doneto 25.05.2011. godine, da bi 27.05.2011. godine, bilo primljeno u Odeljenju prinudne naplate, Narodne banke Srbije, iz čega sledi da su izvršne radnje sprovedene u kratkim vremenskim rokovima.
Pored toga, iako je Ipv veće u drugostepenom postupku postupalo neblagovremeno, jer je svoju odluku po prigovoru doneo posle dužeg vremenskog perioda (oko devet meseci), ta činjenica je bez uticaja na pravo izvršnog poverioca da ostvari svoje novčano potraživanje prema izvršnom dužniku, jer je u članu 40. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, a posebno kod činjenice kada je prigovor izvršnog dužnika odbijen. Naime, sud je postupao dovoljno efikasno prilikom vođenja postupka, ali rad izvršnog suda nije garancija da će do sprovođenja izvršenja, odnosno namirenja izvršnog poverioca i doći, jer to zavisi i od postupanja organizacije za prinudnu naplatu i likvidnosti dužnika. Stoga su neosnovani navodi žalbe o nepostupanju suda u razumnom roku i kašnjenju prilikom odlučivanja o prigovoru od 11 meseci.
Prema tome, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za primerenu naknadu, saglasno odredbama člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da podnosiocu zahteva nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06).
Kako je odbijena žalba podnosioca zahteva, to je odbijen i zahtev podnosioca za naknadu opredeljenih troškova postupka na ime sastava žalbe, na osnovu odredbi člana 153. i 154. ZPP, a u vezi odredbe člana 165. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP, u vezi odredbe člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
