Rž g 1303/2015 stvarna nadležnost

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1303/2015
10.09.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari predlagača G.V. iz N., čiji je punomoćnik A.M., advokat iz N., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu R4 p 12/15 od 17.07.2015. godine, u sednici održanoj 10.09.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Negotinu R4 p 12/15 od 17.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Negotinu R4 p 12/15 od 17.07.2015. godine, stavom prvim izreke, Viši sud u Negotinu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Negotinu P 452/11. Stavom drugim izreke, određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Apelacionom sudu u Nišu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući ga zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 12. ZPP, na koju se žalbom posebno ukazuje, jer je izreka pobijanog rešenja jasna i razumljiva, a pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Prema stanju u spisima predlagač je Višem sudu u Negotinu podneo 16.07.2015. godine, zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu P 452/11. Odlučujući o zahtevu predlagača, Viši sud u Negotinu je pribavio spise i utvrdio da je predlagač, kao tužilac, podneo 11.05.2011. godine Osnovnom suda u Negotinu tužbu protiv tuženih I.B. iz N. I T.K. AD za osiguranje iz B., radi naknade materijalne i nematerijalne štete od ukupno 1.110.000,00 dinara.

Imajući u vidu navedeno, Viši sud u Negotinu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, primenom člana 17. stav 1. i 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 8v Zakona o uređenju sudova, kao i člana 6. stav 1. tačka 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, s obzirom da se ne radi o sporu male vrednosti, jer je vrednost predmeta spora 1.110.000,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega je za odlučivanje o podnetom zahtevu predlagača nadležan Apelacioni sud u Nišu, kao neposredno viši sud.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pravilno Viši sud u Negotinu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, jer se zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosi na parnični postupak koji se vodi pred Osnovnim sudu u Negotinu P 452/11. Ovo sa razloga što je Apelacioni sud u Nišu nadležan da odlučuje o osnovanosti zahteva predlagača, primenom člana 8a stav 1. i člana 15. stav 2. u vezi člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, s obzirom da se ne radi o sporu male vrednosti, to je Apelacioni sud u Nišu neposredno viši sud, zbog čega je pravilno odlučeno kao u izreci pobijanog rešenja.

Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da je o zahtevu predlagača nadležan Viši sud u Negotinu. Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08 ... 101/13), propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Članom 15. stav 2. istog Zakona, propisano je da je apelacioni sud neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, dok je stavom 3. istog člana određeno da je viši sud neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ovim zakonom, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenje u građansko-pravnim sporovima, a na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti i u vanparničnim postupcima. Odredbom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, propisano je da apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Saglasno citiranim zakonskim odredbama, kada se zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosi na postupanje osnovnog suda, u kom postupku o izjavljenom pravnom leku odlučuje apelacioni sud, to je po oceni ovoga suda za odlučivanje o zahtevu nadležan apelacioni sud, kao neposredno viši sud, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud, zbog čega je pobijano rešenje kao pravilno i zakonito potvrđeno.

Na osnovu iznetog, u smislu odredbe člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.