U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje sud u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, predlagač je Višem sudu u Negotinu podneo 21.07.2015. godine, zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu R1 136/10. Odlučujući o zahtevu predlagača, Viši sud u Negotinu je pribavio spise i utvrdio da je predlagač podneo Osnovnom sudu u Negotinu 03.12.2010. godine predlog za fizičku deobu nepokretnosti, da je rešenjem istog suda R1 136/10 od 26.10.2011. godine, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž 457/11 od 21.12.2011. godine, prekinut postupak fizičke deobe nepokretnosti i predlagač upućen da pokrene parnicu kojom će dokazati da je suvlasnik predmeta fizičke deobe. Predlagač je 30.01.2015. godine podneo predlog za nastavak postupka fizičke deobe nepokretnosti, navodeći da je pravnosnažno okončan parnični postupak presudom istog suda P 1631/11 od 29.04.2013. godine, pa je predlagač podneskom od 17.07.2015. godine ponovo predložio nastavak postupka fizičke deobe, a o kom predlogu Osnovni sud u Negotinu nije odlučio i nije zakazao ročište u ovoj pravnoj stvari.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Viši sud u Negotinu je utvrdio da je Osnovni sud u Negotinu neažurno i neefikasno postupao, jer je od podnošenja predloga za fizičku deobu nepokretnosti u ovoj pravnoj stvari proteklo više od četiri godine, zbog čega je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve neophodne mere kako bi se ovaj vanparnični postupak okončao u najkraćem roku, dok je odbio zahtev za isplatu tražene naknade, uz zaključak prvostepenog suda da će za predlagača dovoljna satisfakcija za navedenu povredu biti utvrđenje da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i nalog postupajućem sudu za hitno preduzimanje neophodnih mera u cilju okončanja postupka.

Vrhovni kasacioni sud je našao da nije pravilan zaključak prvostepenog suda kojim je odbio zahtev predlagača za isplatu tražene naknade i odlučio kao u stavu trećem izreke pobijanog rešenja.

U konkretnom slučaju vanparnični postupak traje od 03.12.2010. godine, kada je podnet predlog za fizičku deobu nepokretnosti i koji još uvek nije okončan. Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetom predlogu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, a posebno ceneći da o podnetom predlogu predlagača od 30.01.2015. godine, kojim je tražio nastavak postupka fizičke deobe, Osnovni sud u Negotinu nije još odlučio, iako je predlagač ponovo urgirao podneskom od 17.07.2015. godine.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da ovaj postupak ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka, zbog čega primerena naknada ne predstavlja naknadu štete, već uz izrečenu meru za ubrzanje postupka predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva, ali i ponašanje podnosioca zahteva, kao stranke u postupku u kome je povređeno ovo pravo.

Prilikom odlučivanja o visini naknade, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o vanparničnom postupku, da su prekoračenjem razumnog roka povređena, ali ne i ugrožena imovinska prava ovde predlagača i da predlagač nije doprineo dužini trajanja postupka, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da naknada od 20.000,00 dinara predstavlja primerenu satisfakciju predlagaču, kojom će se uz izrečenu meru za ubrzanje postupka ostvariti i svrha koja njima treba da se postigne, a koja predstavlja i cilj ovog postupka, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

Imajući u vidu navedeno, to je preko određenog iznosa naknade od 20.000,00 dinara, a do traženih 200.000,00 dinara, žalba predlagača odbijena, kao neosnovana i odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.