Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82... „Službeni glasnik RS“ 46/95... 55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba osnovana.

U postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Uvidom u predmet na koji se zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosi utvrđeno je da je protiv predlagača, kao tužene podneta tužba 29.05.2009. godine, da je tužena, ovde predlagač dala odgovor na tužbu 08.07.2009. godine. Po prijemu odgovora na tužbu prvostepeni sud je zakazao ročište za 16.04.2010. godine koje ročište nije održano jer nije bilo dokaza da je tužena uredno pozvana. Sva naredna ročišta su bila zakazivana u relativno kratkim vremenskim intervalima, a dugom trajanju postupka doprinelo je ponašanje tužene koja nije primala pozive za ročište 16.04.2009. godine, 06.09.2010. godine, a ročište od 20.12.2010. godine je odloženo jer je tužena tražila odlaganje. Ročište od 06.02.2012. godine nije održano po predlogu tužene jer nije pristupio njen punomoćnik, a tužena nije pristupila na ročište 25.05.2012. godine iako je bila uredno obaveštena. Na ročištu 16.01.2013. godine tužena je tražila izuzeće postupajućeg sudije zbog čega je to ročište odloženo do donošenja odluke o izuzeću. Zahtev za izuzeće je odbijen rešenjem predsednika suda, a navedeno rešenje je uručeno tuženoj. Tužena nije pristupila na ročište zakazano za 16.01.2014. godine, a telegramom je tražila odlaganje jer je povredila nogu. Ročišta zakazana za 13.11.2014. godine i 17.03.2015. godine odložena su zbog štrajka advokata Advokatske komore Beograda.

Imajući u vidu da je u pitanju predmet u kome nije zakonom propisana hitnost postupanja, koji je činjenično složen jer je potrebno saslušati veliki broj svedoka, da je sud preduzimao radnje u postupku koje se ogledaju u prethodnom ispitivanju tužbe, dostavljanju tužbe tuženom na odgovor, zakazivanje ročišta u relativno kratkim intervalima, ali da je dugom trajanju postupka doprinelo isključivo ponašanje tužene, ovde predlagača koja nije pristupala na ročišta iako je uredno pozvana, tražila odlaganja suđenja bez određenog razloga, zahtevala izuzeće sudije, prvostepeni sud je našao da zbog isključivog doprinosa predlagača nije opravdano utvrđenje povrede prava i određivanje naknade.

Osnovano se u žalbi ukazuje da je navedeno rešenje doneto uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Prema članu 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, a Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, u onim oblastima koje nisu regulisane tim zakonom.

Članom 10. ZPP propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka zavisi od složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnog suda koji vodi postupak, kao i značaja i prirode postavljenog zahteva za stranku koja je pokrenula postupak.

Ceneći sve navedene kriterijume, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer je razlog dugog trajanja prvostepenog postupka nekorišćenje svih procesnih mogućnosti suda koji nije vodio računa o procesnoj disciplini stranaka, odnosno nije koristio zakonsku mogućnost za kažnjavanje tužene zbog nepristupanja zakazanim ročištima ili donošenja odgovarajućih odluka u njenom odsustvu iako je uredno pozvana na ročište. Zbog toga je prvostepeno rešenje preinačeno i utvrđena povreda prava. Istovremeno je odbijen zahtev predlagača za dosuđivanje primerene naknade zaključujući da je utvrđenje povrede prava i nalaganje okončanja postupka dovoljna satisfakcija za predlagača na čijoj strani se nalazi isključivi doprinos dugom trajanju postupka.

Odlukom Vrhovnog kasacionog suda sadržanom u stavu trećem izreke predlagaču su priznati troškovi postupka u iznosu od 12.780,00 dinara na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i to u visini od 6.000,00 dinara za sastav predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, 6.000,00 dinara za sastav žalbe, na osnovu tarifnog broja 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata (''Službeni glasnik RS'' 121/2012) i 780,00 dinara na ime takse na žalbu i odluku na osnovu Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'' 28/94... 93/2001) u skladu sa tarifnim brojevima 4 i 5 Taksene tarife.

Na osnovu člana 401. tač. 3. i 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.