.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1401/2015
10.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača DOO B.p. iz N.B., koga zastupa punomoćnik M.P., advokat iz N., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu R4 i 117/15 od 10.07.2015. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Nišu R4 i 117/15 od 10.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i 117/15 od 10.07.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio utvrđenje prava na primerenu naknadu od 30.000,00 dinara, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu Iv 18351/10, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od dana donošenja odluke pa do konačne isplate, koja bi se isplatila na teret budžetskih sredstava RS opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio da se obaveže RS, Ministarstvo pravde da mu nadoknadi troškove parničnog postupka.
Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući ga iz svih zakonom predviđenih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.
U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a u žalbi se određeno ne ukazuje na ostale bitne povrede zbog kojih se žalba može izjaviti.
Prema stanju u spisima, predlagač je Višem sudu u Nišu podneo 17.06.2015. godine, zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Nišu Iv 18351/10. Odlučujući o zahtevu predlagača, Viši sud u Nišu je pribavio spise i utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i 63/15 od 18.05.2015. godine, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu pod brojem Iv 18351/10 i naloženo je istom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak sproveo u najhitnijem roku, a predlagaču su priznati troškovi postupka od 6.780,00 dinara. Predlagač u tom postupku nije tražio primerenu naknadu za povredu prava, pa mu prvostepeni sud iste nije ni odredio. U ovom postupku, a polazeći od činjenice da je pravnosnažno utvrđeno da je predlagaču u predmetu Osnovnog suda u Nišu Iv 18351/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, predlagač traži da mu se za povredu tog prava odredi primerena naknada od 30.000,00 dinara.
Prvostepeni sud je odbio zahtev predlagača zaključivši da kako je rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i 63/15 od 18.05.2015. godine, naloženo Osnovnom sudu u Nišu da postupak u navedenom predmetu okonča u najkraćem roku, to je izrečenom merom postignuta svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a da bi pored već donete mere određivanje primerene naknade bilo neopravdano, jer bi se izgubila funkcija zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je u konkretnom slučaju odbio zahtev predlagača za utvrđivanje naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Članom 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova, predviđeno je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da se zahtevom iz stava 1. tog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Saglasno navedenom, proizlazi da se zahtev za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može istaći samo zajedno sa zahtevom kojim se traži utvrđenje povrede tog prava, odnosno da se takav zahtev samostalno ne može istaći. U konkretnom slučaju, pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i 63/15 od 18.05.2015. godine, utvrđeno je da je predlagaču u predmetu Osnovnog suda u Nišu Iv 18351/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo Osnovnom sudu u Nišu da postupak u navedenom predmetu okonča u najkraćem roku, to je izrečenom merom postignuta svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku, pa kako predlagač u tom postupku nije tražio primerenu naknadu, zbog čega je prvostepeni sud pravilno odbio zahtev predlagača.
U izloženom smislu, neosnovani su žalbeni navodi predlagača kojima se navodi da se takav zahtev može istaći i samostalno, zbog čega je pobijano rešenje kao pravilno i zakonito potvrđeno.
Na osnovu iznetog, u smislu odredbe člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
