Apelacioni sud u Novom Sadu je izvršio uvid u spise Osnovnog suda u Novom Sadu P 3233/2008, pa je utvrdio da je tužilac dana 11.09.1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu, kojom je tražio da se tuženi V.A., N.A. i R.I. obavežu na isplatu iznosa od 12.334,86 dinara, sa označenom zakonskom zateznom kamatom. Takođe je utvrđeno da je na ročištu za glavnu raspravu od 10.03.2009. godine doneto rešenje kojim je utvrđen prekid postupka zbog smrti tuženog V.A., koje je nakon toga postalo pravnosnažno. Podneskom od 12.02.2013. godine, tužilac je obavestio sud da je u odnosu na njega otvoren stečajni postupak dana 09.11.2010. godine i da je postavljen stečajni upravnik. Stečajni upravnik je preuzeo postupak i predložio da se isti nastavi i predmet ustupi Privrednom sudu u Novom Sadu. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P 3233/08 od 22.02.2013. godine odbio predlog za nastavak postupka, zato što je prekid postupka utvrđen zbog smrti tuženog V.A., a ne zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 12.03.2013. godine. Podneskom od 10.07.2014. godine, tužilac je označio zakonske naslednike pokojnog V.A. i pozvao ih da preuzmu postupak, predlažući sudu da službenim putem pribavi adrese zakonskih naslednika.

Pobijanom odlukom prvostepeni sud je odbacio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer se u toku trajanja prekida postupka ne može nalagati ubrzanje postupka, odnosno određivati primeren rok za okončanje istog, što je osnovni cilj postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Prema razlozima pobijanog rešenja, pošto je parnični postupak u prekidu, ne može se nalagati ubrzanje postupka sudu koji ga vodi, a osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je izdavanje naloga da se postupak ubrza, što ovde nije moguće, to nema uslova za meritorno odlučivanje o zahtevu, zbog čega je odbačen.

Ovakavi razlozi prvostepenog suda nisu prihvatljivi, a okolnost da je postupak u prekidu nije razlog za odbacivanje zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Prema članu 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a zahtevom iz navedenog prvog stava može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Iz navedenog proizilazi da je zakonski uslov za ostvarenje prava na sudsku zaštitu po navedenom osnovu da sudski postupak, povodom koga se zaštita traži u vreme podnošenja zahteva nije pravnosnažno okončan. Odlukom o prekidu postupka parnični postupak nije pravnosnažno okončan. U postupcima zaštite prava na suđenje u razumnom roku glavni zahtev je zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i sud o njemu mora da odluči. Stranka može da istakne još dva zahteva: zahtev za ubrzanje postupka i za primerenu naknadu (naknadu u novcu ili drugi vid satisfakcije koji može biti usvojen ako je zahtev za ubrzanje osnovan). U ovom slučaju u vreme podnošenja ustavne žalbe parnični postupak nije bio pravnosnažno okončan, a predlagač, odnosno podnosilac ustavne žalbe je izričito opredelio zahtev za utvrđenje da je u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, kao i za isplatu novčane naknade zbog povrede navedenog prava. Kod ovakvog stanja nerazumljivi su i nisu prihvatljivi razlozi pobijane odluke o nedozvoljenosti zahteva, usled čega je prvostepeno rešenje ukinuto.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, utvrdiće sve odlučne činjenice u vezi postupanja Osnovnog suda u Novom Sadu u parnici P 3233/08, doprinos stranaka dužini parnice i procesno ponašanje predlagača, složenost postupka, značaj pravne stvari za predlagača, kao i da li postoje zakonski uslovi za nastavak postupka, a zatim će doneti novu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.