.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 252/2014
26.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u postupku podnosioca zahteva J.S. iz V., povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, rešavajući o žalbi podnosioca zahteva, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju R4 14/14 od 28.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba podnosioca zahteva i potvrđuje rešenje Višeg suda u Vranju R4 14/14 od 28.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kojim je tražio da sud utvrdi povredu navedenog prava u postupku pred Osnovnim sudom u Vranju P br.2352/11.
Protiv prvostepenog rešenja podnosilac zahteva je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br.116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br.72/11 ... 55/14) u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82 ... ''Službeni glasnik RS'' br. 46/95 ... ''Službeni glasnik RS'', br. 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 12. ove zakonske odredbe, na koju se u žalbi neosnovano ukazuje, jer pobijano rešenje sadrži jasne i neprotivurečne razloge o odlučnim činjenicama.
Povodom zahteva predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Vranju P br.2352/11, drugostepeni sud je po službenoj dužnosti pristupio ispitivanju opšte procesne pretpostavke koja se tiče dozvoljenosti navedenog pravnog sredstva; u okviru kog postupka je i po nalaženju ovog suda pravilno taj sud utvrdio: da je 29.07.2014. godine predlagač podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju P br.2352/1 i da je postupak u tom predmetu pravnosnažno okončan 22.05.2014. godine.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku kao dela prava na pravično suđenje ( konvencijsko pravo iz člana 6. Evropske konvencije ) ljudskog i manjinskog prava iz člana 32. Ustava (''Službeni glasnik RS'', broj 98/06) u vezi člana 89. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13), ostvaruje se pred Evropskim sudom za ljudska prava i Ustavnim sudom po pravilu kada je postupak pred redovnim sudovima okončan i kada su iscrpljena ostala pravna sredstva. Po članu 8a, 8b i 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova to pravo se ostvaruje i pred redovnim i specijalizovanim sudom (Privrednim apelacionim) kada je postupak u toku.
Dakle, zakonodavac je regulisao zaštitu navedenog prava tako što je podelio nadležnost između redovnih sudova i specijalizovanog suda, sa jedne strane, i Ustavnog suda, sa druge strane, propisivanjem pravila da se pred redovnim sudovima i specijalizovanim sudom zaštita prava ostvaruje samo kada je postupak u toku. U konkretnom slučaju podnosilac zahteva je pred redovnim sudom tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku uprkos činjenici da je pre pokretanja ovog postupka pravnosnažno okončan sudski spor povodom kog je navodno došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Time je on izabrao sud koji je apsolutno nenadležan da odluči o njegovom zahtevu, zbog čega je pravilno drugostepeni sud odbacio kao nedozvoljen predlog podnosioca zahteva.
Na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić, s.r.
