Odredbom člana 8a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 101/13) u stavu 1. propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U stavu 2. ove zakonske odredbe propisano je da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 8b. stav 1. istog zakona propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti primereni rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naknada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (stav 2. istog člana). Protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se izjaviti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana u skladu sa odredbom člana 8b. stav 3. istog zakona.

Odredbom člana 8v. ovog zakona propisano je da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe kojim se uređuje vanparnični postupak.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, od početka njihove primene 22.05.2014.godine, zaštita prava na suđenje u razumnom roku za predmete koji su u toku ostvaruje se u vanparničnom sudskom postupku.

Predlagači su 07.05.2014.godine podneli Ustavnom sudu Republike Srbije ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, učinjenih u izvršnim postupcima pred Osnovnim sudom u Priboju u predmetima I br. 83/11, I br. 750/11, I br. 1041/11 i I br. 1406/11.

Ustavni sud je ustavnu žalbu zavedenu kod toga suda pod brojem Už 4095/14 nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova dostavio Apelacionom sudu u Kragujevcu na nadležnost. Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R4 g 262/14 05.08.2014.godine predmet ustupio na nadležnost Višem sudu u Užicu.

Viši sud u Užicu je odlučujući o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Priboju I br. 683/11, I br. 750/11, I br. 1041/11 i I br. 1406/11 i utvrdio da je izvršni postupak u navedenim predmetima okončan, dostavljanjem rešenja o izvršenju na provođenje Narodnoj banci Srbije, Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac u 11. i 12. mesecu 2011.godine, zbog čega se oglasio apsolutno nenadležnim i odbacio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u navedenim predmetima izvršenja.

Žalbenim navodima predlagača ukazuje se da predlagači svoja potraživanja prema izvršnom dužniku I.c. a.d. P. nisu ostvarili u izvršnom postupku plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika sa tekućih računa bliže navedenih u predlozima za izvršenje. Stoga je izvršni poverilac B.Ž. predložila izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, istovremeno podnoseći zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, saglasno članu 20. stav 3. i članu 54. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. O tom zahtevu prema navodu žalioca sud nije ni pored više urgencija doneo nikakvu odluku, osim obaveštenja da se potraživanje može naplatiti od kupca kapitala izvršnog dužnika, obzirom da je izvršni dužnik privatizovan. Predloge za izvršenje protiv kupca izvršnog dužnika A. a.d. iz P. isti osnovni sud je odbio kao neosnovane. Daljim žalbenim navodima predlagači ukazuju da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Užicu St 14/2014 od 21.07.2014.godine otvoren stečajni postupak.

Po odredbi člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršni postupak se okončava obustavom ili zaključenjem. Član 76. istog zakona propisuje uslove za donošenje odluke o obustavi izvršenja, a članom 77. istog zakona propisano je da se odluka o zaključenju postupka izvršenja donosi po namirenju izvršnog poverioca. Okončanje izvršnog postupka sledom citiranih zakonskih odredbi ne nastupa samom činjenicom dostavljanja rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije, Odseku za prinudnu naplatu. Po članu 187. ZIO organizacija za prinudnu naplatu novčanog potraživanja sa računa izvršnog dužnika ima obavezu da obavesti sud o razlozima nesprovođenja izvršenja, što implicira dalju obavezu suda da pozove izvršnog dužnika radi izjašnjenja o daljem toku postupka i tek ako se izvršni poverilac u ostavljenom roku ne izjasni sud obustavlja postupak izvršenja. Navedeno podrazumeva i aktivnu ulogu suda u slučaju da organizacija za prinudnu naplatu propusti dostavljanje obaveštenja.

Pobijanim rešenjem Višeg suda u Užicu, postupanje suda u postupku sprovođenja izvršenja, koje se sprovodi po službenoj dužnosti, nije ispitano i ocenjeno obzirom na pogrešan stav prvostepenog suda da je postupak izvršenja okončan dostavljanjem rešenja o izvršenju Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac radi sprovođenja izvršenja sa računa izvršnog dužnika. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud oceniti nadležnost imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će u zavisnosti od utvrđenih činjenica i odlučiti o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, dok će u pogledu povrede prava na imovinu u svakom slučaju predmet ustupiti Ustavnom sudu Republike Srbije da odluči o podnetoj ustavnoj žalbi.

Na osnovu izloženog, primenom člana 401. stav 3. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.