Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača R.M. iz T., čiji je punomoćnik A.S., advokat iz K., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4 p 64/15 od 17.12.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Šapcu R4 p 64/15 od 17.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4 p 64/15 od 17.12.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača R.M. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i primerenu naknadu u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P 202/15. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova postupka od 12.780,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač R.M. je 06.02.2015. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Loznici, radi utvrđenja svojine, vrednost spora 10.000,00 dinara, u predmetu P 202/15. Rešenjem suda od 21.09.2015. godine sud je uputio tuženom tužbu na odgovor. Tuženi je 09.11.2015. godine dostavio odgovor na tužbu. Naredbom suda od 08.12.2015. godine ročište je zakazano za 11.02.2016. godine. Zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagač je podneo 30.11.2015. godine.

Analizirajući dužinu trajanja i tok postupka pred prvostepenim sudom, Viši sud u Šapcu je našao da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P 202/15.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Šapcu pravilno odlučio o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/2008 ... 101/2013), propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Odlučujući o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Viši sud u Šapcu je imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava za suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Primenom navedenih kriterijuma Viši sud u Šapcu je našao da u parničnom predmetu P 202/15 postupak traje ukupno 10 meseci, što ne predstavlja prekoračenje razumnog roka za okončanje postupka, s tim što u periodu od 06.02.2015. godine do 21.09.2015. godine sud nije postupao, međutim, posle toga postupanje suda je bilo blagovremeno i delotvorno. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka o neosnovanosti zahteva, s obzirom da je moguće da u postupku postoji period neaktivnosti suda, koji se neće kvalifikovati kao povreda prava na suđenje u razumnom roku, ako je sud u ostalom delu postupka blagovremeno i delotvorno preduzimao procesne radnje, a u ovom slučaju za sada jeste. Osim toga, ni ukupno trajanje postupka u predmetu P 202/15 od podnošenja tužbe 06.02.2015. godine do podnošenja zahteva 30.11.2015. godine, ne može da opravda zaključak o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kako je pravilno zaključio Viši sud u Šapcu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.