Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača D.O.O. B.p. iz N.B., koga zastupa M.P., advokat iz N., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu R4 i 260/15 od 22.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2016. godine doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača DOO B.p. iz N.B. i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Kruševcu R4 i 260/15 od 22.02.2016. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 i 260/15 od 22.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača kojim je traženo da se utvrdi da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem Iv 14164/10 (ranije Iv 4169/09) povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev da se predlagaču dosudi primerena naknada u iznosu od 30.000,00 dinara, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od donošenja odluke do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08...101/13), u okviru ovlašćenja iz člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14), i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br.25/82... „Službeni glasnik RS“ br.46/95...6/15), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud ocenio je da žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom predlagača se na druge bitne povrede postupka posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je 29.12.2015. godine Višem suda u Kruševcu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Kruševcu vodi pod brojem Iv 14164/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu Iv 4169/09). U tom postupku, predlagač je u svojstvu izvršnog poverioca 30.11.2009. godine Opštinskom sudu u Kruševcu podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, protiv M.D. iz sela V.L. kao izvršnog dužnika, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 19.918,44 dinara, sa kamatom i troškovima postupka. Predlagač je, pre podnošenja zahteva u ovom predmetu, zbog neažurnog postupanja suda u navedenom izvršnom postupku tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Kruševcu R4 i 55/15, pa je u ranije vođenom postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 i 55/15 od 30.04.2015. godine usvojen zahtev predlagača D.O.O. B.p. iz N.B., utvrđeno da je predlagaču u izvršnom predmetu Osnovnog suda u Kruševcu Iv 14164/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sudu koji sprovodi izvršenje naloženo je da preduzme sve neophodne mere kako bi navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a Republika Srbija je obavezana da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara. Postupajući po novom zahtevu predlagača, podnetom 29.12.2015. godine, prvostepeni sud je izvršio uvid u predmet Osnovnog suda u Kruševcu Iv 14164/10 (ranije Iv 4169/09) i utvrdio da je nakon donošenja rešenja R4 i 55/15 od 30.04.2015. godine, Osnovni sud u Kruševcu aktom Iv 14164/10 od 01.06.2015. godine pozvao izvršnog dužnika D.M. da 10.06.2015. godine dođe u sud radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca, ovde predlagača, u iznosu od 43.288,58 dinara, upozorivši je da u slučaju neopravdanog nedolaska da sledi popis, plenidba i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika u stanu ili dvorištu, u prisustvu radnika Ministarstva unutraših poslova, s tim da, ukoliko je u međuvremenu dug izmiren, o tome obavesti sud. Navedeni akt nije uručen izvršnom dužniku, već je povratnica vraćena sa konstatacijom da je D.M. odseljena, zbog čega je Osnovni sud u Kruševcu 05.06.2015. godine od Ministarstva unutraših poslova RS u Kruševcu tražio obaveštenje o adresi prebivališta izvršnog dužnika. Sud je 17.06.2015. godine obavešten da izvršni dužnik D.M. ima prijavljeno prebivalište u ulici … broj … u K., pa joj je 18.01.2016. godine ponovo upućen dopis na navedenu adresu, a kako bi 28.01.2016. godine pristupila u sud radi namirenja duga. Međutim, ni ovaj akt nije uručen izvršnom dužniku D.M., s obzirom da je povratnica vraćena sudu uz konstataciju da je primalac nepoznat na označenoj adresi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je u periodu nakon donošenja rešenja R4 i 55/15 od 30.04.2015. godine, koje je postalo pravnosnažno 25.05.2015. godine, do podnošenja novog zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, izvršni sud aktivno delovao i preduzimao radnje radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Nalazeći da u posmatranom periodu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova zahtev predlagača odbio kao neosnovan.

Suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud pravilno zaključuje da je u izvršnom postupku sprovedenom nakon donošenja rešenja Višeg suda u Kruševcu R4 i 55/15 od 30.04.2015. godine sud preduzimao radnje iz svoje nadležnosti u cilju sprovođenja izvršenja i naplate potraživanja predlagača, te da nije bilo dužih perioda neopravdane neaktivnosti suda. Naime, prilikom ocene da li je predlagaču u nekom sudskom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku treba imati u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, a koje se pre svega odnose na dužinu trajanja i vrstu postupka, postupanje suda, kao i ponašanje predlaga, složenost predmeta i značaj koji predmet postupka ima za predlagača. Iako se u konkretnom slučaju radi o izvršnom postupku, za koji je zakonom propisana hitnost u postupanju i koji je pokrenut 2009. godine, a potraživanje još uvek nije naplaćeno, izvršenje se sprovodi na predlog stranke i stoga tok postupka ne zavisi samo od aktivnosti i delotvornosti preduzetih procesnih radnji od strane suda, već i od ponašanja stranaka i drugih učesnika u postupku. Vrhovni kasacioni sud ukazuje da, kada su stranke u izvršnom postupku fizička lica ili pravna lica koja nisu pod kontrolom države, odnosno kada nijedna od strana u sporu nije vlast ili državni organ, uloga suda je da preduzme ono što se može razumno očekivati da bi se izvršenje sprovelo i da bi se poveriocu „pomoglo“ da ostvari svoje potraživanje, ali ne i da garantuje izvršenje u svakom konkretnom predmetu (stav izražen u presudi Fuklev v. Ukraine, Petrović protiv Srbije). Stoga okolnost da poverilac nije naplatio svoje potraživanje ni nakon što je u ranije vođenom postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku R4 i 55/15 utvrđena povreda prava i naloženo ubrzanje postupka, sama po sebi nije dovoljna da bi se ponovo utvrdila odgovornost suda za kašnjenje u izvršenju, te da bi se utvrdilio postojanje nove povrede. U situaciji kada izvršenje nije bilo moguće sprovesti zbog toga što izvršni dužnik ne boravi niti na adresi koju je izvršni poverilac označio u predlogu za izvršenje, niti na adresi prebivališta prijavljenoj nadležnom MUP-u, koju je izvršni sud službenim putem pribavio, a poverilac nije dostavio nove predloge u pogledu daljeg postupanja suda, prvostepeni sud je pravilno ocenio da u konkretnom slučaju, u postupku izvršenja sprovedenom nakon donošenja prethodnog rešenja R4 i 55/15, nema propusta suda koji su doprineli trajanju postupka i zahtev predlagača je pravilno odbio kao neosnovan. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne i potpune razloge, koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Kako se ni ostalim navodima žalbe ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja, žalba predlagača je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Imajući u vidu ishod žalbenog postupka, predlagaču ne pripadaju troškovi sastava žalbe sačinjene od strane punomoćnika advokata u iznosu od 12.000,00 dinara, a prema troškovniku sadržanom u žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 401. tačka 2. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.